САД траже од Србије да прихвати генетски модификовану храну - и то је наводно услов за пријем у Светску трговинску организацију (СТО).
Од јуна 2009. године, у Србији је на снази закон којим се забрањују производња и промет генетски модификованих организама (ГМО) у комерцијалне сврхе. Својевремено је, међутим, Министарство пољопривреде САД објавило информацију да српско Министарство пољопривреде намерава да измени тај закон, јер би он могао да постане препрека уласку Србије у СТО.
Србија у тој организацији тренутно има статус посматрача који је на добром путу ка чланству. То се види из документа саме СТО која је у марту ове године "поздравила интензивирање напора Србије у прилагођавању својих правних одредби правилима СТО" и на својој интернет страници навела речи вође преговарачког тима Србије Весне Арсић, која сматра да је пријем Србије у СТО "веома важан за њену земљу".
Да ли је један од услова за пријем у ту организацију и измена Закона о забрани генетски модификованих намирница? Влада Србије сама није наговестила да ће мењати постојећи закон, штавише, она још тврди да је њена политика "очување и афирмација Србије као земље у којој се производи здрава храна" као и да "ни у једној европској земљи није дозвољена употреба генетски модификоване хране".
Ипак, како наводи "Дојче веле", ситуација је нешто другачија. У ЕУ је дозвољена употреба читавог низа генски модификованих организама и то као животних намирница, средства за храњење домаћих животиња и за сејање и сађење.
У такве спадају кромпир, соја, кукуруз и парадајз. Обележавање тих намирница регулисано је националним законима на основу препорука ЕУ. У Немачкој све то надгледа Савезни завод за заштиту потрошача и безбедност животних намирница који је потрошачима на располагању за сва питања која их муче - од правних одредби до здравствених проблема.