Прилози

„Када знамо да су злочин починили Срби, ми кажемо били су то Срби. Када не знамо ко је починио злочин, кажемо били су то Срби. Када знамо да га дефинитивно нису починили Срби, ми кажемо не знамо чије је то дело”.
Ово је изјава високог представника НАТО-а за лист „Питсбург њу газет”, у пролеће 1999. године. Ово све објашњава, и Готовину и Маркача, и одлуке Хашког трибунала, и међународно право које се данас састоји од знакова питања. Амерички главни тужилац у Нирнбершким процесима за ратне злочине Роберт Џексон био је препоштен за данашње услове, када је 20. новембра 1945. године изјавио: „Не смемо никада да заборавимо да ће истом мером којом ми меримо оптужене, историја сутра мерити нас”.
Дакле, Стипе Месић је био у праву када је, у предвечерје распада Југославије, упозорио Србе из Хрватске да ће их Београд инструментализовати и онда „пустити низ воду”. Случај Анте Готовине још је један шамар Србији послат из Хага. Или се варам, није то добила Србија, већ само Срби из Хрватске. Или су овом најновијом пресудом, заправо, сви Срби дефинитивно означени као „лоши момци”?
Испада управо тако, Хаг је правно озаконио западну пропагандну и медијску слику о недавним ратовима на Балкану. Сви други су били жртве, само су Срби били агресори. Шта смо ми као држава Србија на том плану учинили после 5. октобра 2000. године? Осим самобичевања, практично ништа. Изручили смо у Хаг све што је и мало мирисало на злочин, па чак и неке ситне продаваче паприка, купуса и лука, два брата са једне пијаце који рат никада нису ни видели. После кажу, била грешка, заменили смо их са неким другим. Наши су се политичари напросто утркивали са што масовнијим испорукама Србаља у Хаг, све не би ли се додворили великом брату. Ако, ако, треба Сулејману послати харач. Харач рајо, харач.

Србе је дозвољено убијати, Хашки суд је опростио геноцид, Трибунал је ослободио хрватске генерале – само су неки од наслова на сајтовима руских медија
На сајту "Правда.ру" оцењује се да се из одлуке Жалбеног већа Хашког трибунала да ослободи хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача може закључити да је дозвољено убијати Србе, ако је то целисходно и наводи да ће данашњи дан остати један од најмрачнијих дана у историји светског правосуђа.
"Србе је дозвољено убијати. Ову једноставну формулу, извучену из арсенала нацистичке Nемачке и њених савезника у лику хрватских усташа, сада је усвојио Хашки трибунал. Испада да је ово Нирнбершки процес, али изврнут“, оцењује се у тексту. У тексту се подсјећа да је веће ослободило двојицу хрватских генерала, који су раније били осуђени на дуготрајне казне затвора за масовна убиства и депортације Срба.
Интересантно је, наводи се у тексту на сајту "Правда.ру", да сада испада да је "Хрватску требало примити у ЕУ много раније, јер Готовина није злочинац, него херој".
У тексту се оцењује да је ослобађање хрватских генерала постало "логична ствар" у деловању Хашког трибунала, који је склон демонизацији Срба и ослобађању њихових убица.
Подсећа се да је 2008. године овај суд ослободило сребреничког команданта Насера Орића, који је спалио неколико десетина српских села око Сребренице, као и да ниједан од лидера босанских муслимана није сео на осуђеничку клупу, као ни хрватске вође 90-их, међу којима и Фрањо Туђман.
"А шта је са Србима? Њима се суди у пуном капацитету", закључује се у тексту на сајту "Правда.ру".

Николић: Одлука Хашког трибунала је политичка
Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је одлука Хашког трибунала о ослобођању хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача од кривице за прогон Срба из Крајине 1995. године политичка, а не правна. Николић је у изјави за јавност истакао да одлука Трибунала неће допринети стабилизацији ситуације у региону, да ће отворити старе ране, а мали број Срба који су остали да живе у Хрватској ставити у позицију криваца над којима и даље свако може некажњено да спроводи своју тзв. „правду“. Председник Србије је подсетио да је током операције „Олуја“ протерано више од 220.000 Срба и убијено хиљаде ненаоружаних мушкараца, жена и деце и оценио да данашњом одлуком Хашког трибунала Хрватска може легитимно да слави највећи погром у свету после Другог светског рата. Ако је до сада било разлога да верујемо онима који су тврдили да је Хашки трибунал неутралан, правичан и нешто више од суда Србији и српском народу, најновијом одлуком о ослобађању ратних злочинаца је то демантовано, навео је Николић у изјави. Он је истакао да је српски народ у новијој историји био жртва геноцида, најсуровијих злочина, прогона и мучења, а да су Срби жигосани као злочинци који треба да се стиде и ћуте. То је парадокс који више не сме да се понови, указао је Николић.
Међународни радио Србија
Додик: Пресуда Хашког трибунала срамна
Ослобађајућа пресуда Хашког тубунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу донета је под политицким утицајем, невероватна је и срамна, сматра председник Републике Српске Милорад Додик.
„Невероватно је да након првостепене пресуде хрватским генералима сада буде донесена ослобадајућа пресуда. Могло се очекивати, можда, смањење казне, али не и ово”, поделио је Додик своје мишљење са новинарима у Бањалуци.

Београд - Министар спољних послова Иван Мркић упутио је оштро писмо свим амбасадама и конзулатима Србије у којем их је критиковао због „нерада, пада мотивације, отаљавања посла“, па чак и недовољног промовисања представника нових власти у Београду, сазнаје Данас из српских дипломатских извора.
Мркић је у петак, 9. новембра, послао писмо на адресе дипломатско-конзуларних представништава, односно амбасадора и конзула Републике Србије широм света, у којем наводи да се у целокупној мрежи ДКП-а констатују „пад мотивације и одсуство иницијативе у тренутку када се земља суочава са спољним и унутрашњим крупним изазовима“.
Министар, како сазнајемо, каже да се у дипломатској мрежи Србије испољио нерад као последица избора нове владе и подсећа да задатак дипломатије свуда у свету јесте да, између осталог, „афирмише кључне носиоце власти“, а да треба да буде „потпуно свеједно која политичка формација води земљу“.
Иван Мркић, који је после мајских избора и формирања владајуће коалиције СНС-СПС-УРС дошао на чело Министарства спољних послова, где је претходно био један од најближих сарадника министра Вука Јеремића, наводи да су у дипломатској мрежи „констатовани пад продукције, пад свеукупних активности, рутинско отаљавање, крајње лежеран приступ“, па чак и „потпуни нерад у већем броју ДКП-а“.
„То се убудуће неће толерисати“, поручује министар Мркић и најављује промене „на основу резултата рада“, што ће се извести према „познатим критеријумима“. Шеф дипломатије у писму моли амбасадоре и конзуле да се правилно схвати ова порука, која је „изнуђена искључиво запањујуће слабим перформансама појединих ДКП-а“.

Срби са севера Косова најавили да ће се демократским средствима борити против примене споразума из Брисела и да ће бојкотовати званичне прелазе, пише Данас.
Средином децембра на прелазу Јариње би требало да почне реализација пилот пројекта о интегрисаном управљању административним прелазима. Међутим, Срби са севера Косова противе се примени тог споразума, па се тиме јавља опасност да поново дође до немира и опструкције договора које су постигли Београд и Приштина.
Иако директор владине канцеларије за КиМ Александар Вулин истиче да ће на административним прелазима Еулекс бити гарант статусне неутралности и да он има извршну функцију да тамо "не буду цариници, већ порезници", Милан Ивановић, председник Српског националног већа северног Косова, понавља да Срби не желе, како каже, албанске институције.
"То практично значи да не желимо ни да на административним прелазима имамо косовске царинике и косовске полицајце, јер би ти прелази онда представљали границу унутар државе Србије, што је противуставно. Већ сада могу да кажем да ће на северу КиМ бити доста отпора примени договора које је постигао Борислав Стефановић, односно Борис Тадић, сa косовском страном", каже Ивановић.
На питање шта Срби са севера КиМ могу да ураде, председник СНВ одговара да ће они најпре "свим демократским средствима учинити да административни прелази постану нефункционални", а да се за кретање и промет робе користе такозвани алтернативни прелази.
"Има доста простора за остварење наших легитимних права", каже Ивановић.

Ексклузивно - Шта се догађало новембра 1918. и зашто се слави Дан примирја? Зашто је Србија хтела уједињење три народа? Пашићев пристанак на дуалистички принцип, убрзо је доживео пораз
Новембар 1918. године један је од најбурнијих месеци у историји српског народа. Од ове године Република Србија слави 11. новембар као Дан примирја у Првом светском рату. За Србију, међутим, овај важан датум, којим је завршен Велики рат, није непосредно много значио. Српски рат завршен је првом капитулацијом у рату - предајом Бугарске, а затим и изласком Аустроугарске из рата. Мир и природа нове, југословенске државе, међутим, биће одређени током судбоносног новембра 1918. године.
Месец је почео уласком Дунавске дивизије српске војске у Београд. Град који је херијски брањен 1914. и 1915. године, тешко је пострадао током окупације. У њему су царевали беда и глад, а становништво је пало на дванаести део предратног - на мање од 10.000 - отприлике колико је у граду становало у време дахијске страховладе.
Исидора Секулић потресно описује улазак ослободилаца:
„Не сећам се више часа, али за бела дана, ено у дну друма, колона, шум од војничког корака, и пред колоном група официра на коњима... Мало затим спазисмо јасно: испред свих, одређено издвојен, млад и не млад официр, сам... Жуђеног Александра, драге српске официре, домаћи београдски пук, те прве крупне и сасвим сигурне документе слободе и мира, све њих, са Александром, пред капијама Београда дочекао је тајац, језив, олован...“

Није проблем што је Хилари Клинтон у Београду била непристојна и цинична. За жаљење је што нико није нашао начин да јој, на дипломатски прикладан начин, саопшти да домаћини нису сисали весло
„Смејали смо се на састанку, покушавајући да установимо колико Срба има у САД. Поносни смо на тај број, али желимо да видимо да млади људи из Србије цветају и развијају се и у својој земљи... Будућност Србије је на вама, а САД дубоко је стало до младих, паметних људи у овој држави. Бићемо пријатељи и партнери народу Србије“.
Ово су речи државне секретарке Хилари Клнтон, изговорене у Београду, жене која је истог дана, после подне, саопштила да је независно Косово такорећи њена породична ствар. Није проблем што је Хилари Клинтон у Београду била непристојна и цинична. За жаљење је што нико није нашао начин да јој, на дипломатски прикладан начин, саопшти да домаћини нису сисали весло.
Ако је већ до фамилијарности у геополитици и политици и ако је албанска нелегална државност на Косову и Метохији унутрашње породично питање Клинтонових, онда се свакако треба сетити и српских породица које су, због испољавања такве породичне љубави, остале без својих цветова.
Клинтонова је морала да зна барем за два најстрашнија симбола страдања деце у НАТО агресији на СР Југославију, односно Србију. Трогодишњу девојчицу, убијену на ноши у Батајници и изванредну ученицу и математичарку, убијену у цивилном возу. Ако се већ правила да не зна за ова убиства, домаћини су, из разлога елементарног достојанства, морали да је подсете на ту непријатну околност, пре него што та жена расцвета сву младост Србије.

ЕУ може да обећа Србији да је "нормализација односа са Косовом" последњи услов, може то обећање и да потпише, али оно опет неће имати никакву вредност - треба ли Србији бољи доказ за то од Резолуције 1244. и односа САД и ЕУ према том документу - наводи Глас Русије у коментару.
ЕУ има још хиљаду механизама за опструкцију српског пријема. У поплави информација о посети Хилари Клинтон и баронесе Кетрин Ештон, нико није приметио изјаву хрватског премијера Зорана Милановића дату у Ватикану, која се итекако тиче Србије.
Приликом сусрета са поглаварима Римокатоличке цркве, поводом 20. годишњице успостављања дипломатских односа, премијер Хрватске Зоран Милановић изјавио је да Хрватска једино са Мађарском има дефинисане границе.
У тренутку када Србија суштински буде препознавала новог сусједа на југу, иако без формалног признања, Хрватска ће, тада већ као чланица ЕУ, бити идеално оруђе Брисела за постављање незаобилазних примједби на дунавску границу са Србијом, захтевајући примену аустроугарских катастарских књига, а не међународног права.
Биће ту и варирања на тему хрватског, у политици често фалсификованог, положаја у Хабсбуршкој царевини.
У том случају, постојаће две могућности - Хрватска ће се понашати попут Србије и рећи да је европско партнерство најважније и стога прихватити нормалну границу на Дунаву, или ће Хрватска свим силама покушати да "искашље" што више немачких и бриселских дипломатских барутних гасова ка Београду.

Историчарка Латинка Перовић оценила је да је Србија "прокоцкала" своју европскиу шансу и додала да овом народу прети нестанак.
"Не смемо да будемо наивни. У историји важи за нормалну појаву да поједини народи нестају. Не могу да пронадју своје место у датом свету, беже у затвореност и нестају", казала је Перовићева у интервјуу за данашњи новосадски Мадјар со (Magyar Szo).
Оценила је да је дух паланке доживео свој прави тријумф у Србији, а држава је у великој мери "варваризована и запуштена" и додала да би за регенерацију био потребан огроман напор који сами не можемо учинити.
"Мислим да су шансе минималне, али мора да постоји напор, пре свега интелектуални напор који жели да да одговор на питање које звучи једноставно - где смо то ми. И само после тога можемо да поставимо
питање како смо стигли довде и како можемо да се избавимо одавде", казала је Латинка Перовић.
Према њеним речима, најтужније је што млада генерација данас већ не види своју будућност у Србији и стреми да завршетком школовања што пре оде одавде.
Оценила је да Србија, сем прикључења Европској унији, нема другу могућност.
"Европа има својих проблема, али никада раније оволику шансу још није дала Балкану. Ту шансу, ако цео Балкан и није, Србија је свакако прокоцкала", казала је Латинка Перовић. Она је оценила да се у Србији нису десиле политиццке промене након избора у мају месецу, већ су само измењене личности на власти, које свој политички легитимитет, слично својим претходницима, граде на доказивању да је претходна власт била потпуно катастрофална.

Пензионисани генерал ирске војске и некадашњи војни посматрач УН у Сарајеву Пол Конвеј изјавио је на суђењу Радовану Караџићу да је децембра 1995. или јануара 1996. године уочио тајни минобацачки положај муслиманске војске са најмање четири минобацача чије су цеви биле окренуте не ка положајима босанских Срба, већ ка центру Сарајева, те да је са овог положаја могла да дође и граната која је експлодирала на пијаци Маркале 1995. године.
Конвеј који је од 2005. године у саставу Парламента Ирске објаснио је да је тај положај видео током редовног патролирања и да је био шокиран.
- Тај положај је био добро маскиран и налазио се на једној стрмини са северне стране пута и паралелно са реком, близу положаја Армије БиХ у јужном делу Сарајева.
- Откриће тог борбеног положаја оставило је на мене дубок утисак јер нисам био свестан његовог постојања упркос чињеници да се налазио у зони одговорности Зулу тима УН коме сам припадао. Притом, као официр за везу сам био упознат са фиксним распоредом борбених положаја. Не сећам се ни да су други официри Зулу тима или штаба УНМО знали за постојање тог борбеног положаја - казао је Конвеј.
Одговарајући на питање тужиоца на шта је мислио када је рекао да су цеви минобацача са тајног положаја биле усмерене ка Сарајеву, сведок је објаснио да је то био "доста добар војни положај" за север града.
Током преподнева, своје сведочење је завршио први Караџићев сведок, пензионисани пуковник руске војске и некадашњи високи официр Унпрофора у Сарајеву, Адреј Демуренко.