Прилози

Извештај Европске комисије о „пролазном времену“ Србије у процесу евроинтеграције није у српској политичкој јавности очекиван као по било чему „спектакуларан“, нити преломан. Знало се да ће бити „недовољно позитиван“, у смислу да би сугерисао одређивање датума за почетак преговора: Знало се да се примедбе лоцирају на три кључне тачке: Косово, правосуђе, корупција.
Из руку Венсана Дежера, амбасадора ЕУ у Србији, до српског премијера али и и јавности допрло је да у пратећем документу стоји једна потпуно нова формулација – „поштовање територијалног интегритета Косова“. Ивица Дачић био је видно затечен, што је уосталом и јавно потврдио, Дежер се понашао као поштар који је управо предао телеграм са ружним вестима, хладно саосећајно, тако некако. Био је то нови повод да се јавно огласе сви „заинтересовани“ мање или више сувислим коментарима, наравно, најгласнији су били они којима је ЕУ и трн у оку и вода у колену.
Дан касније европски комесар за проширење Штефан Филе, приликом раније најављене посете, пренео је премијеру Србије да у дијалогу Београд – Приштина, као ни у наставку европског пута, нема нових услова за Србију, додавши да Европска комисија остаје статусно неутрална те, чини се и кључно – да Брисел не жели поделу Косова.
„Збуњивање“ које је трајало 24 сата није дакле било само уобичајена прича о добром и лошем полицајцу, где овог другог увек играју Немци, за тако нешто овлашћени или не. Онда из Брисела стигну „ватрогасне“ изјаве, које оне прве или релативизују, или ублажавају. У овом случају формулација о „поштовању територијалног интегритета Косова“ директан је одговор на у последње време више пута поновљену тезу да би подела Косова била можда и једино трајно одрживо решење, коју је јавно заступао баш премијер Србије.

Европска комисија саопштила је данас да су резултати у БиХ у вези са приближавањем ЕУ били испод очекивања у претходних годину дана, иако је остварен ограничен напредак у испуњавају политичких критеријума за развој функционалнијих, координисаних и одрживих институционалних структура.
У извештају о достигнућима земаља које желе да постану чланице Уније Европска комисија наводи да политичари у БиХ још немају заједничку визију о општем правцу и будућности земље.
"И даље је приоритетно да се оствари ефикаснија координација механизама између различитих нивоа власти у вези са питањима која се односе на ЕУ, као и да се испуне услови за ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању и за подношење кредибилног захтјева за добијање чланства у ЕУ", наводи се у документу.
"С тим у вези, разочаравајуће је то што су досадашњи резултати и даље испод очекивања", наводи се у извјештају Европске комисије.
У документу се подсећа да су високи представник у БиХ и ЕУ преузели водећу улогу у реализацији циљева који се односе на агенду ЕУ и наглашава се да ће Брисел давати све јачу подршку државним институцијама.
Комисија посебно указује на потребу да се развије ефикасан механизам координације који би омогућио да БиХ "проговори јединственим гласом" о темама везаним за европске интеграције, као и да ефикасније користи претприступну помоћ ЕУ.
Комисија је уочила да је остварен напредак у области реформе судског система, укључујући стратегију о суђењима за ратне злочине, али да и даље постоје политички напади који утичу на независност правосуђа.

Дан захвалности (енгл. Тханксгивинг; фр. Ацтион де грâце), је једнодневни државни празник које се у Канади слави сваке године другог понедељка у октобру. Овим даном се обележава крај жетвене сезоне и одаје захвалност Богу. Ово је званични празник у свим канадским провинцијама осим у Њу Брансвику, Њуфаундленду и Лабрадору и Острву Принца Едварда.
Осим државног то је и црквени празник и сличан је свим осталим жетвеним празницима у Европи. Цркве се ките жетвеним плодовима, одржавају се мисе у захвалност Богу за добијене плодове и у проповедима се спомињу библијске поуке и догађаји у вези са жетвом.
Иако је у Канади званичан Дан захвалности у понедељак, Канађани свој традиционални ручак, где је главно јело ћурка, могу одржати у било који од три дана викенда. У Канади је већ традиционално да се за овај крај недеље одлази у природу на север (Нортх) на излете, пецање или лов са породицом и пријатељима и тамо обележе овај дан.
Историја настанка Дана захвалности у Канади се повезује са истраживачем Мартином Фробишером, који је покушао да пронађе северни водени пролаз који води за Азију. Записано је да је Мартин Фробишер 1578. године обележио Дан захвалности, свечаним ручком, и захвалио се за успешно преживљавање дугог пута које је прешао током свог истраживања. Овај догађај се збио на територији која је данас канадска провинција позната под именом Њуфаундленд и Лабрадор. Овај догађај се од многих рачуна као прво обележавање дана захвалности у Северној Америци.

Видим, на тротоару контејнер за ђубре. Над њим нагнута млада жена у уфлеканој хаљини, која памти и боља времена. Нешто гледа. Некоме нешто говори.
Видим, из контејнера излази тамнопута девојчица дуге коврџаве косе. Она личи на Ботичелијевог анђела. Израња из ђубрета као мала Венера из шкољке и мутне морске пене коју је избљувао град.
Девојчица каже мајци: „Нема...“
Има ли краће и страшније речи у нашем језику од тог вечног „нема“? Та реч предуго траје.
Мајка каже: „Погледај још мало...“, и дете поново ишчезава у ђубрету.
Стојим запањен тим призором. Мој пријатељ, и сам сиромашан, никада не баца остатке хлеба у ђубре. Он их ставља у пластичну кесу и полаже покрај контејнера. Хлеб волшебно ишчезава, чим овај уђе у кућу. Глад има четворе очи.
Гладни столећима, купујемо више хлеба него што нам је потребно. А, онда га бацамо. Хлеб у ђубрету није добар призор. Он слути на зло. И зло долази.
Наши стари су нас учили да подигнемо комад хлеба који је пао на земљу, да дунемо у њега, пољубимо га и прекрстимо се. Једанпут сам видео принцезу Јелисавету како подиже комад хлеба који јој је пао, како га љуби и крсти се. Добар, заборављени обичај, пун поштовања према хлебу. Заборављен, као и стара реч - задужбина.
Стари београдски трговци, проглашени после рата окорелим капиталистима, оставили су иза себе задужбине. Шта је с новим?
Данас има много богатијих од њих, па опет, нико ништа не оставља. Стисли се и ћуте. Наши, који су успели у белом свету: нафташи, банкари, индустријалци... нико да поклони граду чесму, јавну зграду, скулптуру, стипендију, топли оброк за сиротињу... Коме ће све то да оставе? Својој деци?

Патријарх српски Иринеј рекао је данас да је преносом посмртних остатака кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина, кнежевића Николе Карађорђевића у Србију исправљена велика неправда и да је данас велики дан за српску историју и српски народ.
„Ово је велики дан за српску историју и за српски народ”, рекао је патријарх Иринеј после служења литургије у Саборној цркви у Београду где су пренети посмртни остаци и где ће бити изложени до петка. Патријарх је рекао да је то велики дан и за Србију која је дала сагласност да се њихови посмртни остаци донесу у земљу.
„Влада се примила часне улоге да узме учешће у овом светом дану и тиме је показала да цени и поштује улогу династије Карађорђевића и Српска православна црква захваљује на том часном делу”, казао је патријарх. Он је рекао да је кнез Павле посебну улогу одиграо у историји културе и да је био свестан прилика у којима се Југославија налазила, као и да је кнез Павле предузео све да се усагласи однос Југославије са великим силама.
„Пошао је путем мира јер је био свестан моћи великих сила”, рекао је Иринеј и навео да је кнез Павле највећи удар доживео када га је власт прогласила издајником што је био подједнако тежак удар и за његову породицу.
„Срамота је скинута са његовог имена и породице кнеза Павла”, рекао је Иринеј и додао да је велика неправда исправљена после 36 година од смрти кнеза Павла.
Служењу литургије у Саборној цркви у коју су унети посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе присуствовали су и председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, као и чланови породице Карађорђевић.

Стратешки интерес Србије је успостављање што јачих политичких, економских,
културних, духовних и свих других односа са Републиком Српском, изјавио је данас у Бањалуци премијер Србије Ивица Дачић, после заједничке седнице влада Србије и Републике Српске. Он је оценио да су сви закључци и одлуке донети на данашњој седници у интересу и Србије и РС, да је седница била оперативна и конкретна и није одржана у дневно- политичке сврхе. Дачић је изјавио и да је наложио министрима у Влади Србије да унапређење сарадње са РС буде део њихових свакодневних обавеза.
Како је објављено на сајту Владе Србије, председник Владе РС Александар Џомбић је рекао да на данашњој седници постигнут је договор о томе да компаније “Гас РЕС” и “Србијагас”, као и надлежна министарства, у најскоријем року потпишу споразум о разумевању.
Договорено је и да се у року од 30 дана обави ревизија пројекта хидроцентрале на Дрини како би се затим дало зелено светло за његову реализацију, а ресорним министарствима наложено је да направе споразум о сарадњи између електропривреда Србије и РС у року од 30 дана.
Постигнут је и договор о томе да се у наредној буџетској години и у Србији и у РС издвоје средства за реконструкцију три моста – код Зворника, у Братунцу и у Скеланима, а разговарало се и о изградњи новог моста Бачевци–Баковићи, рекао је Џомбић. Он је истакао да је једна од главних тема био и пројекат “Подриње” који ће повезати општине са обе стране Дрине, као и отварање авио-линије Бањалука–Београд до 1. децембра ове године, која би саобраћала сваког радног дана.

Како би одали почаст начелнику Врховне команде српске војске и првом српском војводи Радомиру Путнику, Канађани су планину која се налази у близини провинције Алберте, назвали „Путник“. У присуству групе поштовалаца и ратних ветерана, откривена је и освештана спомен-плоча.
Многи знају да на Месецу постоји кратер назван по једном од највећих климатолога и астронома 20. века Милутину Миланковићу, као и да српских топонима има у многим деловима планете, али мало ко у Србији, а ни међу око 200.000 канадских Срба свих генерација, зна да у Канади постоји планина Путник.
Та планина део је ланца Стеновитих планина између канадских провинција Алберте и Британске Колумбије у планинском масиву Кананаскис и висока је 2.940 метара.
Канађани су је тако назвали још 1918. године, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске (1912-1916) и првом српском војводи Радомиру Путнику (1847-1917).
Равногорски покрет из Калгарија, највећег града Алберте, и група људи из Едмонтона, главног града те провинције, овековечили су планину Путник откривањем и освећењем спомен-плоче.
На плочи су на енглеском језику уклесане ове речи: „Планина Путник названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, војводе Радомира Путника (1847-1917)".
„Србија је изгубила четвртину свог становништва, како припадника војске, тако и цивила за време Првог светског рата (1914-1918). Ова жртва била је део канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права и слободе човечанства", пише на спомен плочи.

Уставни суд Србије (УСС) оценио је неуставном уредбу Владе Србије од 17. јуна 2005, према којој је се чланови Равногорског покрета сматрају учесницима Народноослободилачког рата.
Према овој одлуци УСС, члановима Равногорског покрета ускраћено је право на борачки додатак, личну инвалиднину, додатак за негу и помоћ, ортопедски додатак, право на бањско и климатско лечење о трошку државе, право на ортопедска и друга помагала. Међутим, они и даље имају право на пензију и професионалну рехабилитацију.
Такође, према одлуци највишег суда у земљи, чланови Равногорског покрета имају право на добијање „Равногорске споменице 1941“ и то под условом да су у Југословенску војску у отаџбини, односно у Равногорски покрет, ступили у периоду од 17. априла 1941. до 31. децембра 1941. Да би били носиоци ове споменице потребан је и доказ да службу нису прекидали до 15. маја 1945, односно до ослобођења.
Према незваничним подацима, до 31. јула 2007. године, када је био крајњи рок за добијање Споменице, поднето је око 3.000 захтева. Велики проблем за њено добијање за многе представља недостатак докумената којима би доказали да су заиста били чланови Равногорског покрета током Другог светског рата.
Александар Чотрић, потпредседник Српског покрета обнове, каже за Данас да је Уставни суд за то „некомпетентан и ненадлежан”, као и да је „суд историје потврдио да је Равногорски покрет био антифашистички и ослободилачки“. То је, како додаје, потврђено и ставом савезника у Другом светском рату, али и одлукама Скупштине Србије из 2004. године.

Председништво Српске академије наука огласило се данас саопштењем у којем, позивајући се искључиво на научне аргументе, упозорава на катастрофалне последице одлука да се у земљи отварају рудници никла. САНУ подсећа да је још пре седам година Србији претила опасност од отварања рудника никла у Мокрој Гори, Липовици и Врњачкој бањи, па је урађена научна анализа која је ту опасност отклонила, али се она ових дана поново појавила.
САНУ надлежнима препоручује да такве одлуке не доносе без консултације са научним институцијама, и позвала је све „да више мисле о очувању здраве природне средине него на неизвесни профит, који би је, извесно, за сва времена, претворио у беживотну пустињу”.
Како се подсећа, Министарство рударства и енергетике је 2004. године, одобрило енглеској фирми „Dinara Nickel” d.o.o. да на територији Мокре Горе врши геолошка истраживања никла и пратећих метала, гвожђа и кобалта, са намером да ту касније отвори и рудник. Кад је та одлука у јануару 2005. године објављена, изазвала је велико узнемирење јавности.
САНУ је тада поверила академику Драгомиру Виторовићу, некадашњем професору Хемијског факултета, да напави анализу о последицама отварања рудника никла, а придружили су се и академици Зоран Максимовић Видојко Јовић.
Анализа је убедљиво показала да таква одлука „доноси далеко већу штету него корист, јер већ геолошка истраживања у предвиђеном обиму, а да се не помиње њихово подизање на полуиндустријски или индустријски ниво, озбиљно угрожавају флору и узнемиравају фауну”.

Марко Јакшић и Милан Ивановић, лидери Срба са севера Космета, упозоравају да је власт у Србији, прихватањем Бриселског споразума о интегрисаном управљању административним прелазима, погазила предизборна обећања и заклетве.
"Тај потез је суштински различит од онога што су Српска напредна странка и њен тадашњи председник Томислав Николић говорили и у шта су се клели на митингу у Косовској Митровици" - рекао је Марко Јакшић, председник Скупштине Заједнице српских општина и насеља на Космету. Он подсећа да је Николић обећао да ће “поништити све споразуме које је Борислав Стефановић потписао са Едитом Тахири у Бриселу", и да "неће прихватити анонимусе да заступају српске интересе у преговорима о решењу статуса Косова и Метохије". И још је гарантовао да ће представници Срба бити укључени у разговоре, каже Јакшић.
Јакшић тврди да на северу покрајине нема Србина који ће прихватити образложење власти да је "реч о примени потписних споразума, јер су то међународни споразуми".
"Косово није међународни субјекат, како испада по образложењу које нам нуди власт, и то и сви морају да знају" – каже Јакшић, који је убеђен да званични Београд, зарад става да "ЕУ нема алтернативу", прихвата споразум и предаје део територије Србије. Јакшић верује да ће политичко и национално јединство Срба на подручју општина Зубин Поток, Звечан, Косовска Митровица и Лепосавић натерати власт да прекине садашњу политику.
Милан Ивановић, председник Српског националног већа севера Космета, наводи да је званични Београд, "уместо покретања процеса за оцену уставности и законитости бриселских споразума, што је гарантовао директор Канцеларије за Космет Александар Вулин, беспоговорно прихватио споразуме који значе заокруживање косовске независности".