Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

"Није поштено што су ослобођени Готовина и Маркач, али шта је ту ново. Живот иначе није фер никада", рекао је за "Блиц" поводом ослобађања хрватских генерала Драган Миоковић који је са свега 12 година прогнан са породицом из Грачаца у Книнској крајини. Фотографија како као 12-годишњак управља трактором и са собом води мајку, сестру и баку, својевремено је обишла свет.
Упамћен као најмлађи за воланом трактора из тужне колоне, која је због гранатирања 4. августа 1995. кренула из Книнске крајине, каже да данас не осећа мржњу ни према коме, да је стекао нови живот у Београду и да због обавеза није стигао да прати суђење хрватским генералнима.
Иако признаје да му је било криво када је видео слике весеља по хрватским градовима, Миоковић истиче да "нема времена за туговање".
"Био сам клинац који је са мајком, бабом и сестром дошао у Србију и није ми толико све то тешко пало колико старијима. Сам пут у колони за мене није био много трауматичан у околностима када смо сви на то били приморани. Наиме, знали смо раније да ћемо морати да напустимо наше куће. А, осим тога, сећам се и горих дана. У то време није било дана, а да нам не јаве да је неко убијен, а сећам се и дана када су јавили да је побијено двадесет људи из мог села", прича Миоковић.
Миоковић данас има 29 година, живи у изнајмљеном стану на Врачару и успешно се бави компјутерском графиком.

Сања да купи стан али, како каже, то неће ићи лако. Ипак, после много сељакања од рођака до рођака, с једног на други крај Београда, које му је, како каже, изузетно тешко пало, напокон се скрасио и стекао породицу. Ожењен је Аном, девојком из Војводине и имају ћеркицу Хану која је рођена овог лета. Хана је иначе прва беба у широј Миоковићевој породици рођена у Србији после прогона из Хрватске.
"После сам још неколико пута одлазио у Грачац, обично због посла. Тамо имам још једну даљу рођаку. Наша кућа је запуштена и зарасла у коров. Нема услова за живот, нема комшија. На њиховим кућама одмах након одласка скинути су паркет, прозори, врата, кровови. Нећу се вратити у Хрватску јер тамо нема услова за живот", каже Миоковић који поседује и хрватски и српски пасош.
Пошто, како каже, није пратио суђење у Хагу, пријатељи су му јуче објаснили да је одлука о ослобођењу хрватских генерала политичке природе.
- Пријатељи су ми објаснили да је њихово ослобођење издејствовала Америка пошто је користила сличне методе гранатирања као Хрватска, и да им зато није одговарало да Готовина и Маркач буду правоснажно осуђени - објашњава Миоковић.
Блиц