Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Србија нестаје, не разумемо време

2012.12.06

Србија не разуме садашњост, губи способност да комуницира са светом, а то убрзава историјско нестајање српског народа, каже историчарка Латинка Перовић.

Она истиче да је нација све старија, да има много неписмених, а да млади образовани људи у земљи која нема развоја не виде перспективу и не желе да остану у земљи.

"Србију су у последњих 25 година карактерисали сукоб са временом и губљење способности за комуникацију са другима. Народ није вечна категорија", рекла је она за Б92. Она истиче да није једина која говори о историјском пропадању српског народа и да су о томе говорили многи људи, како из науке, тако из политике.

"Лично нисам мислила на биолошко пропадање, већ на историјско, мада је то веома повезано. Србија према последњем попису има око 7.100.000 становника, од тога је скоро шест милиона етнички српско становништво. Наравно да шест милиона људи не може да нестане преко ноћи, али структура тих шест милиона указује и на историјско и на биолошко пропадање", каже Латинка Перовић. О пропадању размишља сваки политички зрео народ, сматра она и додаје да је историја "пуна гробља пропалих народа".

"Два разлога воде ка томе - неразумевање времена, о чијој кобности су говорили Милан Пироћанац и у новијој историји Зоран Ђинђић, као и губљење способности за комуникацију са другима, са светом. Научник Драгослав Срејовић је за то говорио да је први знак пропадања", каже Латинка Перовић.

Осим сукоба са садашњошћу, Србију кроз историју прате карактеристике као што су сиромаштво, висока неписменост, нестабилност у грађењу критеријума и економских и политичких и социјалних, распад друштва, али и живот у лажи.

"Осим тога у последње две деценије се стално говори о суочавању са прошлошћу. Ми као народ прво треба да се суочимо са нашом савременошћу и тек онда да се окренемо и вратимо на прошлост и коначно се запитамо зашто смо ту где јесмо. Треба видети како земља види саму себе у једном једином свету који имамо, који је глобалан, међузависан и од кога је опасно изоловати се", сматра Латинка Перовић.

Она је одбацила тезу да је "случај Србије" некаква енигма, као и да Запад и Русија различито виде српску историју.

"Аутори са обе стране су исто видели нашу земљу и процесе у њој. Исто су видели да је ту недостајала просвећеност, да недостаје образованих људи. Указано је на потребу промене приоритета, да ли уместо експанзије треба да се окренемо пословима који служе да се спречи нестајање народа", рекла је Латинка Перовић. Она је истакла и да "романтизирана представа о љубави Русије и Србије" нема праву подлогу у стварности, иако постоји блискост два народа.

"Србија је поражена од великих сила, а у свему томе је учествовала и Русија. Бивши амбасадор Конузин је рекао да Русија као велика земља има спољнополитичку стратегију коју не мења генерацијама, већ је само прилагођава времену. Они имају интересе на Балкану, али од нашег самодефинисања много зависи. Не треба да очекујемо од Русије да учини више него што може, не може да зависи све од спољних чинилаца. Русија неће правити непријатеље од целог свијета зарад пријатељства са Србијом", рекла је Латинка Перовић.

Она је истакла да због тога Србија мора пре свега да се концентрише на себе, да створи приоритете који ће задржати младе људе, који ће регулисати односе са регионом, јер је то огледало односа са светом.

"Потребно је релаксирати земљу да не живи у сталној напетости, потребан рад у институцијама, које су нормиране, али које треба да почну да функционишу",каже Латинка Перовић.

Осврћући се на садашњу власт она је рекла да борба против корупције привлачи пажњу, али да има других процеса који онеспокојавају.

"Корупција је једна константа наше историје, Слободан Јовановић је 1901. навео да је битнији Закон против корупције од Устава. Међутим, то није питање намере и политичке воље, то је питање карактера државе, владавине права, регулисања имовинских односа... Са друге стране сада постоји тај покушај унификације Србије, који релативизује изборе, вишепартијски систем, природну смењивост власти, покушај да се на веома битном локалном нивоу преслика однос снага из парламента и то онеспокојава", закључила је Латинка Перовић.

Б92

Ауторска права Радио Оаза 2026