Србија данас прославља Дан државности - Сретење. 1804. године Карађорђе Петровић подигао је у Орашцу Први српски устанак против Турака.
Овај датум значајан је и као Дан уставности Србије, јер је 1835. донесен Сретењски устав, први устав Србије и један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба.
Централна прослава Дана државности биће одржана у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, где се налази и маузолеј династије Карађорђевић.
Председник Србије Томислав Николић положио је поводом Дана државности Републике Србије вијенац на споменик Незнаном јунаку на Авали.
Уписао се у спомен књигу и поручио да је Србија данас мирна и слободна земља.
"Данас је 15. фебруар 2017. године. Србија је мирна и слободна земља. Нисмо богати али се полако подижемо. Водимо самостално своју политику, имамо много пријатеља на свим странама света. Војно смо неутрални, Србија је живела и после вас, живеће и после нас. Увек за нову децу", уписао је председник Србије.
У Србији ће низом свечаности широм земље бити обележен 15. фебруар - Дан државности као знак сећања на почетак Првог српског устанка 1804. године у Орашцу, али и на дан када је 1835. године у Крагујевцу донесен такозвани Сретењски устав. Тај документ означио је почетак савремене државности.
Дан државности Србије слави се на Сретење као знак сећања на 15. фебруар 1804. године кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног ропства под Турцима.
Убрзо после тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће победе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.
Слом устанка почео је 1812. године, пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву.
Потписан је Букурешки мир којим је било предвиђено да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд. Те услове Срби нису хтели да прихвате. После тога, турска војска напала је ослобођену територију из три правца. Отпор српских устаника сломљен је падом Београда 7. октобра 1813. године.
Иако угушен, Први српски устанак утро је пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена две године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.
На Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав и један од првих демократских устава у Европи.
Творац једног од најлибералнијих европских устава тог времена је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и кнежев секретар. У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.
Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.
РТРС/РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026