Прилози

Талас хладноће у Европи и даље односи животе уз седам смртних случајева на Балкану, шест у Пољској колико и у Румунији од четвртка.

Укупан број страдалих дошао је до 60.

У Пољској, која је најугроженија, у понедељак је умрло још 6 особа, док је у неким деловима земље температура пала на -20 степени Целзијусових, објавио је у уторак Владин центар за националну сигурност.

У Румунији је забележено шест смртних случајева због смрзавања у шест дана, објавило је Министарство здравства. На целом подручју Румуније у уторак је било на снази упозорење на ледене температуре јер је у средишту земље забележено – 32 степена. Школе су затворене у Букурешту и округу Констант. 

На Балкану је најмање 7 особа умрло због хладноће у последња 24 сата. У Србији су забележене три жртве, колико и у Македонији, а у Албанији једна, известили су локални медији у уторак. На југу Србије је проглашено ванредно стање. 

Пловидба Дунавом је у уторак обустављена до нове одредбе. 

Талас хладноће из Скандинавије од краја недеље захватиће остатак Европе где угрожава понајвише бескућнике. 

Према најновијим прогнозама, након неколико дана с нешто блажим температурама, већи део Европе очекује нови продор хладног ваздуха и нови дебели минуси. 

Нови продор хладног таласа очекује се већ до петка, понајпре на подручју Велике Британије, Ирске, Норвешке, Шведске, Данске, делова Бенелукса и балтичких земаља, а у данима после петка прошириће се и на јужније делове континента. Ипак, наглашава се да овај талас, иако ће донети ново захлађење, неће бити толико оштар као овај. 

Око 17. јануара, талас ће се полако проширити на западну Европу, али и средишњу Европу те Медитеран.

Б92

Уочи прославе Дана Републике Српске председник РС Милорад Додик у интервјуу за РТС каже да је Босна и Херцеговина земља која нема шансе да успе и да је решење у мирном разлазу.

Господине Додик, имаћемо сутра температурни минус на бањалучким улицама. Да ли ће свечани дефиле бити у минусу за Трећи пешадијски (Република Српска) пук?

На Тргу ће се окупити сви учесници смотре где ће бити Трећи пешадијски (Република Српска) пук. Они ће бити постројени. То ће бити задњи пут. Идуће године ћемо ми организовати једну ветеранску јединицу, јер на то имамо право. Обући ћемо их у традиционалне униформе војске Републике Српске, и они ће бити ти који ће надоместити. Нема никога ко може нама да спречи да обележавамо нашу традицију. Према томе сад видимо да је то била подвала када су нам рекли да ће компонента у оружаним снагама Босне и Херцеговине бити та која ће баштинити традицију.

Већ се поставило питање да ли ће учешћем у обележавању Дана РС припадници Трећег пешадијског пука сносити одговорност?

То је и најважнија тема овог обележавања. Ја позивам све припаднике Срба да изађу и да будемо заједно. Нама је важно да се окупе све политичке снаге и све институције Срба овде и у Републици Српској и у заједничким институцијама.

Рекли сте да су Референдум и локални избори стабилизовали Српску у политичком смислу. Међутим ови догађаји о којима говоримо показују да тензије на линији Сарајево - Бањалука још постоје. Где видите решење?

Кинески јуан остварио је историјски скок вредности (мерен берзанским прометом у 48 сати), после охрабрујућих вести о привредним резултатима „азијског тигра” у последњем кварталу 2016. и завођења строжих мера контроле капитала од Нове године.

У уторак је на берзи у Хонгконгу један амерички долар вредео 6,9895 јуана – највише откако је тамо 2010. отворено одвојено тржиште девиза. Колико јуче за куповину једног америчког долара било је довољно 6,7853 јуана – што је највиша вредност кинеске валуте од почетка новембра прошле године.

Осетни скок јуана догађа се иначе пред инаугурацију новог америчког председника Доналда Трампа, који већ дуго оптужује Кину да манипулише курсом своје валуте не би ли подигла конкурентност свог извоза. Експерти у лондонском Ситију упозорили су да није извесно да ли је Народна банка Кине интервенисала у порасту вредности јуана „преко ноћи”.

У међувремену, текући залет јуана утемељен је на извештајима о најбржем расту индустрије услужних делатности прошлог месеца од јула 2015. и постојаном отклону ка новом економском моделу где ослонац на извоз и инвестиције замењује раст потрошње, наводи Ројтерс. У прва три квартала 2016. потрошња је чинила 71 одсто укупног привредног раста Кине, јавио је Ројтерс.

Најава Пекинга да ће уложити 116 милијарди долара у развој домаћих железница, такође подстиче промену расположења на берзама које су до пре неки дан биле уверене да ће се успоравање кинеске привреде наставити и ове године, као и да ће јуан наставити да губи вредност, вероватно до нивоа седам „кинеза” за једног „американца”.

Трампова победа међу Србима дочекана је еуфорично, али његови потенцијални кандидати за шефа дипломатије еуфорију би могли да претворе у разочарање.

Наиме, према америчким медијима, за једну од најосетљивијих политичких позиција Трамп планира да предложи људе који су се у прошлости истицали веома антисрпским ставовима.

Највеће шансе да наследи Џона Керија наводно има Пола Добријански, стручњак за источну Европу, Балкан и некадашњи СССР. Оно што се неће допасти Србији јесте чињеница да се Пола Добријански деведесетих година у вашингтонским круговима истицала као један од највећих заговорника антисрпске политике.

Тако је 1994. године била једна од потписника писма у којем се апелује на Клинтонову администрацију да “збрише осмех са лица босанских Срба”. Демонизација Србије ту није завршила, с обзиром на то да је у децембру 1994. Пола Добријански заједно са Ибрахимом Руговом причала о „културном геноциду који Србија врши на Косову“. Потенцијална шефовица дипломатије је тада о Косову причала као о „новом жаришту на Балкану“.

„Сведоци смо систематског, пажљиво планираног културног геноцида албанске популације на Косову које врши Србија“, рекла је Добријански, надовезујући се на Руговине тврдђење како је „циљ Србије да истреби Албанце са Косова“.

Колико би њено мишљење могло да има погубан ефекат, показује чињеница да Добријански важи за утицајну фигуру у америчкој политици јер је била државни подсекретар за демократију и глобалне послове између 2001. и 2009, а имала је једну од важних улога у креирању америчке дипломатије у управама пет председника, како демократа, тако и републиканаца.

Други незванични избор за шефа америчке дипломатије по Србију није ништа бољи, с обзиром на то да се ради о Њуту Гингричу, републиканцу и милитантном интервенционисти који се заједно са Бобом Долом жустро залагао за бомбардовање Србије почетком деведесетих, и то као одговор на „агресију у Босни“.

Да је отварању поглавља 26 више допринело шест мигова 29 него штампање 84 уџбеника на језицима мањина, колико би онда мигова 29 Србија морала да набави за отварање, а тек за затварање поглавља 35

Политички противници премијера Александра Вучића овога пута нису били у праву. Мислили су да у Москву иде по миг Владимира Владимировича да за председничког кандидата СНС-а предложи неког другог, а не првог руског фаворита Томислава Николића. Вучић се из Русије није вратио са Путиновим мигом за председничке изборе, већ са чак шест мигова и то 29. 

Опет, ако је веровати српским званичницима, руски авиони би требало да стигну у марту, пре предизборне тишине 7. априла. И ко онда може да тврди да Вучићева посета Москви није имала никакве везе са изборима? 

Збуњеност грађана, навиклих да се поклони не плаћају, појачало је објашњење да мигови јесу половни, али смо их бар добили гратис. Једино што ћемо платити 180 до 230 милиона евра за ремонт и набавку ракета ваздух–ваздух и ваздух–земља. Ух, срећом нико није наручио и ракете земља–земља, а не покушавају ни да нас убеде да је набавка пројектила ваздух–ваздух логична потреба небеског народа.

Моја брига због овог „поклона“ потпуно је другачије природе од оних који Владу критикују за набавку „старих канти“. И да су потпуно нови, питао бих се да ли је са тих 200 милиона евра могло нешто паметније да се уради. Мада смо можда још и добро прошли, јер у Србији има много оних који мисле да би било добро да смо купили 20 нових уместо шест половних мигова.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је за РТРС да му је америчка амбасада у БиХ одбила захтев за дипломатску визу за одлазак на инаугурацију новог америчког председника Доналда Трампа, уз образложење да тамо не иде као представник БиХ.

„Чему онда дипломатски пасош БиХ?”, упитао је Додик и додао да не искључује могућност његовог одрицања, као и да је све извесније да ће у наредној години путовати са српским пасошем. Он је нагласио је да је позив добио од људи који су били у Трамповом изборном штабу, а који су и део тима који се бави транзицијом претходне у нову америчку администрацију и навео да га акредитације чекају у Вашингтону.

Додик је за РТРС детаљно препричао телефонски разговор који је прошле недеље водио са замеником помоћника америчког државног секретара Хојтом Јијем, који је од њега тражио да се одрекне политике СНСД-а и да се одазове Тужилаштву БиХ. Он је целу причу назвао харангом у режији америчке амбасадорке у БиХ Морин Кормак.

„Цела харанга је настала оног тренутка када се на званичном списку нашло име Милорада Додика и наравно сертификат на којем пише Милорад Додик и улазнице за бал”, рекао је председник Српске.

РТРС наводи да је Ји у телефонском разговору оптужио Додика за застој БиХ на путу према ЕУ и да је тражио да се СНСД одрекне декларације у вези с процесима 2018. године.

„Ја сам рекао да је за то што је БиХ у кризи највише крива стара америчка администрација и тражио сам да напусте БиХ и да више не мешетаре. Рекао сам и да СНСД неће одустати од својих политика”, напоменуо је Додик. Он је додао да се телефонски разговор одвијао у присуству Кормак.

У времену када расте број хакерских напада, а на чело ЦИА постављен човек који се залаже за већи надзор грађана, „Њујорк тајмс” пише о предностима апликације коју је хвалио и Едвард Сноуден.

„Сигнал” је један од многих сервиса за размену инстант порука, али се издваја по безбедносном решењу и лакоћи употребе. Практично не задржава на својим серверима ништа од података корисника, ни поруке ни контакте. Штавише, поруке су шифроване и док пролазе кроз њихове сервере, што значи да ни творци апликације не могу да их прочитају.

„Већина стручњака за информациону безбедност препоручиће вам ’сигнал’. И даље су најбољи у свом сегменту”, каже за амерички лист Џозеф Боно са Универзитета Станфорд.

Можда нема стикере и остале додатке као друге апликације за четовање, али је нужан у ери масовног прикупљања личних података и владине шпијунаже.

Откако је Доналд Трамп победио на америчким председничким изборима, за 400 одсто је порастао број дневних преузимања, каже Мокси Мерлинспајк, оснивач непрофитног удружења „Опен виспер системс”, које је направило „сигнал”. По његовом мишљењу, то одражава забринутост Американаца шта би Трампова победа могла да значи за личну приватност.

„Трамп је претио многима, а сада ће бити задужен за шпијунску инфраструктуру која спада међу најсвеобухватније на свету. Многи су оправдано забринути”, додаје човек који је некада радио у „Твитеру”.

Без иједног трена предаха - Србија се из дана у дан, из сата у сат, држи у дрилу. Као да неко пушта дим из Аладинове лампе - тако сензације, епохална открића века и фасцинантне афере смењују једна другу. Кад погледамо шта пишу српски штампани медији – треба да будемо Богу захвални што смо уопште живи. Сведени на улогу заморчета - таоци смо јавног мњења чији су креатори и инспиратори српски политичари којима смо нажалост поверили своје животе. И што је још страшније - будућност своје деце.

Алармантно, шокантно, сензационално - сваки боговетни дан бомбардовани смо фрапантним открићима лешинарења по недавној криминогено-политикантској прошлости, за потребе и у служби дневне политике. Вести о заверама против легално изабране власти, о издајама националних интереса Србије у коју се сви запенушено заклињу - сустижу једна другу. У случају када се нека друга политичка опција или личност помене као алтернатива садашњој власти - уз најтеже дисквалификације следи пласирање најцрњих прогноза и слутњи због којих треба да стрепимо за дане који долазе и за елементарно право на живот смртника! Остаће упамћена ватрена порука с последњих избора коју је српским бирачима послао господин Кркобабић, сада министар не знам чега у српској влади, „да ће Србија остати без пензија уколико не изабере Вучића и СНС“! Што свакако није врхунац мимикрије, политичке сервилности и коалиционе лојалности на погрешан начин; и других примера има тушта и тма.

Група политичких лузера, минорних политичких партија и тзв. покрета чије цело чланство може да стане у два комбија - чврсто се као пијавице држе прилепљени за крвоток владајућег СНС-а и сисају му крв. Не из разлога програмске једноoбразности и политичке принципијелности - већ из шићарења, политичке егзистенције, привилегија и елементарног опстанка у страначком брлогу Србије. При томе СНС-у, па и премијеру Вучићу, чине само штету и одмажу му.

Мало ко зна причу о једном изузетном хуманом гесту државе Србије поткрај 19. века. На догађај подсећа табла у холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви на којој пише: 

„Буди хуман као што је у рату била хумана Србија 1885.” а објашњење чиме је наша земља задужила Међународни Црвени крст није само интересантно већ и поучно данас док у многим деловима планете букте ратови, а примирја се крше не допуштајући да се с ратног бојишта, као што се дешава у садашњим ратним подручјима, склоне жене и деца, достави хуманитарна помоћ. Србије је те 1885. године дозволила да се преко њене територије превезу рањеници земље с којом је била у рату.

Ова необична прича почела је ширењем Бугарске на Балкану последњих деценија пред улазак у 20. век. Како се радило о директном кршењу одлука Берлинског конгреса а за тадашњу Краљевину Србију представљало директну опасност и провокацију, краљ Милан је Бугарској, после неуспелих дипломатских покушаја, објавио рат.

Србија је у то време већ имала уређене болнице, а био је основан и Црвени крст. Бугарска није имала чак ни војне санитете, тако да бугарске рањенике није имао ко да однесе сa бојишта ни да им пружи медицинску негу. Међународни Црвени крст прикупио је помоћ из свих крајева Европе која је требало да се допреми овој држави.

Иронично, једини пут до Бугарске водио је преко Србије.

И тада се догодило нешто што свет никада није видео – војна команда Србије прекинула је рат на један дан, отворила линију фронта и пропустила медицински транспорт преко своје територије.

Србија је учинила и више: транспорту међународног Црвеног крста додала је лекове, ћебад и кревете из својих залиха и бугарским војницима предала све што је неопходно за отварање једне болнице.

Ефраим Зуроф, директор Центра Симон Визентал у Јерусалиму, који је до сада више пута упозоравао на пораст неофашизма у Хрватској, оценио је да је актуелна ситуација у Хрватској у том смислу веома лоша и да није оптимистичан да би се она могла променити, осим уз, како је рекао, право руководство у земљи.

Констатује, међутим, да се управо председница Колинда Грабар Китаровић недавно у Канади фотографисала огрнута усташком заставом и пита шта онда очекивати.

„То је порука која се шаље хрватском народу. Што се може закључити - или је она носталгична према усташама, или је погрешна особа за тај посао. Нажалост”, навео је Зуроф у интервјуу за Радио Слободна Европа.

Мисли да би се неко у Европској унији требало да пробуди и позове Брисел и објасни шта се догађа у Хрватској, јер је ово што се сада догађа у тој земљи, заиста неприхватљиво.

„Лично свуда подижем глас против нацизма, али промене су могуће када грађани Хрватске сами схвате да су овакве ствари потпуно неприхватљиве”.

Поводом постављања спомен плоче у Јасеновцу са уклесаним натписом усташког поздрава „За дом спремни”, Зуроф каже да има осећај да у Хрватској не постоји жеља да се покрене истрага.

„У ствари не желе ништа да се ради по том питању. То је проблем и то је једна тужна прича. Сумњам да ће се било каква озбиљна акција подузети у садашњим околностима. Незамисливо је да се било гdе у Хрватској поставља таква спомен-плоча, поготово не у Јасеновцу”.

Објашњава да је тај поздрав увреда свима који су изгубили породицу и рођаке у Јасеновцу, Јадовну или другим усташким концентрацијским логорима у Хрватској, као и онима који се усташе послале у Аушвиц. 
„То је увреда за све који су патили под усташким режимом, који је био један од најкрволочнијих у источној Европи током Другог светског рата”, каже Зуроф.