Друга значајна ставка у буџету од које у великој мери зависи и привредни раст су капитални расходи и за њих ће у овој години бити издвојено чак 40 милијарди динара мање него за камате. Такође, све субвенције за привреду и пољопривреду, за подстицаје разним секторима биће 50 милијарди динара мање од онога што ћемо платити само за камате. Такође камате ће више него двоструко надмашити издвајања за Министарство одбране и нешто мање него дупло трошкове државе за основно образовање.

Према подацима Еуростата по овом питању у ЕУ (у 2015. години с обзиром да нема званичних података за 2016) само су лошије земље ПИГС (Португал, Италија, Грчка, Ирска) појачани за Хрватску и Мађарску уз напомену да иза ових земаља ипак стоје ЕУ и ЕЦБ, а Србија је препуштена себи.

Србија је дошла у ову ситуацију тако што је светску економску кризу дочекала са релативно ниским јавним дугом од 8,8 милијарди евра на крају 2008, што је било 28,3 одсто БДП-а, али уз комбинацију великих буџетских дефицита и рецесију дуг се за четири године удвостручио на 17,7 милијарди евра (56,2 одсто БДП-а) на крају 2012. године. Управо огромно задуживање било је један од катализатора на изборима 2012. године на којима је влада премијера Мирка Цветковића изгубила поверење и замењена владом СНС-а и СПС-а на челу са Ивицом Дачићем.

Међутим, и у наредне три године настављено је задуживање за у просеку по две милијарде евра годишње, да би 2015. годину завршили са дугом од 24,82 милијарде евра (74,7 одсто БДП-а).

Оно што је разликовало задуживање владе Мирка Цветковића, од Дачићеве, а посебно од владе Александра Вучића је цена тог задуживања. Каматне стопе на обвезнице у динарима у 2016. години биле су око три пута мање него 2009. године, а код обвезница у еврима цена задуживања била је чак пет пута мања.

Тако је 2009. године просечна каматна стопа на једногодишње динарске државне обвезнице била 11,86 одсто, да би 2012. године скочила на чак 13 одсто. Од тада креће пад каматних стопа на испод 10 одсто у 2013, па на 8,5 одсто у 2014, шест одсто у 2015. години и 3,87 одсто у 2016. години.

Када се ради о једногодишњим обвезницама у еврима, каматна стопа је пала са шест одсто 2012. на 0,9 одсто у прошлој години.

Заслуге за овакав пад каматних стопа припадају више Европској централној банци него економској политици српских власти. Прво криза и страх од дефлације, а затим одлука о квантитативним олакшицама или другим речима штампању пара ЕЦБ оборила је каматне стопе на евро тако да се данас Немачка на пример задужује по негативним каматама. Другим речима, инвеститори купују немачке обвезнице иако знају да ће за 10 година добити назад мање новца него што су уложили. Еурибор, референтна каматна стопа за евро је 2008. године достизала близу пет одсто да би се данас налазила у негативној зони минус 0,3 одсто.

Милош Обрадовић, Данас