Дешавања

Канадски тужилац изјавио је да потпредседница и финансијска директорка „Хуавеија” Менг Вангџу, која ја пре неколико дана ухапшена у Канади, намерава да побегне из те земље јер се у САД суочава са оптужбама на основу којих би могла бити осуђена до 30 година затвора.

Менгова, иначе ћерка оснивача кинеске компаније „Хуавеи” Рена Женгфеија, којој прети изручење САД, појавила се данас пред судом у Ванкуверу, од којег тражи да буде пуштена из притвора уз кауцију.

Откривањем спомен-плоче, пригодном церемонијом и уметничком изложбом у Монтреалу је 21. новембра обележена је стота стогодишњица успостављања првог почасног конзулата Србије у Канади.

Реч је о конзулату Краљевине Србије у канадској франкофоној провинцији Квебек отвореном убрзо по склапању новембарског примирја којим је завршен Велики рат, а у коме су Србија и Канада биле победничке државе-савезнице.

Први српски почасни конзул био је тадашњи становник Монтреала црногорског порекла Анте В. Сеферовић.

Иницијативу за постављање спомен-плоче дала је амбасада Србије у Отави са амбасадором Михаилом Папазоглуом, а подржала канадска власт у Монтреалу чија је градоначелница Валери Плант (Valerie Plainte) и одржала пригодан говор. 
Свечаности су присуствовали и високи представници провинције Квебек, анбасадор Босне и Херцеговине у Канади Срђан Лалић, затим чланови конзуларног кора, и доајен тог кора, генерални конзул Русије, припадници српске исељеничке заједнице и други.

Престолонаследник Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. у кући Крсмановића на Теразијама у Београду прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључи Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом.

Народна скупштина Срба, Хрвата, Буњеваца, Словака, Русина и осталих народа из Баната, Бацке и Барање донела је 25. новембра 1918. Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

…нису давали мобилне телефоне?

Људи који најбоље знају како нека ствар функционише често зазиру од ње. Стручњаци за технологију знају како телефони заиста раде и многи од њих не желе да им деца буду ни близу тих справа.

Зазирање које се полако крчкало у Силицијумској долини прерасло је у консензус: прича о предностима екрана као образовних алатки је пренадувана а ризик од зависности и ометеног развоја је висок. Сада је у току дебата о томе колико времена са телефоном је у реду. 

„Политика” је, 3. новембра 2018, објавила текст „Ћ из ћирилице у физици” аутора Слободана Бубњевића, у којем се наводи: „У нашем другом писму, латиници, користи се... Овај дијакритик је остао у нашој латиници...”.

Где је Бубњевић нашао и у којој школи учио да Срби имају латиницу и да је неко некада за њих (нас!) направио некакву латиницу, то, ваљда, само он зна? (Мислим да је и Бубњевић Србин). Аха! Досетио сам се: „Наша латиница” постоји у „Правопису српскога језика” (Нови Сад, Матица српска, 1993) који имам. Где је аутор, професор др Мато Пижурица „ишчачкао” неку „нашу латиницу”, то само он зна! Ако ју је сам саставио, а сасвим личи на хрватску, онда је у питању плагијат.

Поводом обележавања 100 годишњице од завршетка Првог светског рата у част српско-канадских савезничких веза из Великог рата, гости Дипломатске академије су генерал Луис Мекензи и Скот Тејлор, новинар публициста и власник утицајног војног магазина “Esprit de Corps“- из Канаде.

Како се наводи у саопштењу Министарства спољних послова, генерал Мекензи говорио је о искуствима на Балкану када је био у снагама УНПРОФОР-а, а Скот Тејлор о значењу морала групе у случају Медачког џепа и Косова и Метохије.

Споменик америчком глумцу српског порекла Карлу Малдену, чије је право име било Младен Секуловић, открили су на зиду поред улаза у Југословенску кинотеку, њен директор Југослав Пантелић и пријатељ славног глумца Добривоје Танасијевић - Дан Тана. Споменик је дело цењеног вајара Здравка Јоксимовића.

Откривању споменика оскаровцу присуствовали су премијерка Ана Брнабић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, његов заменик Горан Весић, амбасадор САД Кајл Скот и други.

Председница Владе Ана Брнабић истакла је да се и откривањем споменика Карлу Малдену донекле мења историјска неправда, јер недовољно захваљујемо и обраћамо пажњу на људе који су, као он, били најбољи амбасадори Србије у иностранству.

Тиме, поручила је, даје и сигнал свима који се данас боре за Србију, свуда у свету, да ћемо им захваљивати и да ћемо их памтити.

Министар културе Владан Вукосављевић истакао је да је прича о Карлу Малдену део велике приче о првим српским нараштајима који су били у прилици да препознају своје дарове и остваре своје могућности.

...када прођу поред споменика патријарху Павлу

Више хиљада Београђана се прекрстило у последња 24 сата када су прошли поред новог споменика патријарху Павлу, који је јуче свечано отркривен испред цркве Светог Марка, саопштиле су данас градске власти.

Према њиховим речима, ово је недвосмислена потврда да скулптура има велику важност, јер већ од првог дана враћа људима веру у Бога.

Савез Срба Француске објавио је на Фејсбуку писмо Пјера Транијеа, праунука француског генерала из Великог рата Шарла Транијеа, председнику Француске Емануелу Макрону. Пјер Траније осуђује скандалозни протокол за обележавање стогодишњице дана примирја и дочек председника Републике Србије Александра Вучића на истом, истичу у Савезу Срба Француске.

Генерал Шарл Траније је са француском коњицом и српским трупама ослободио Ниш, Скопље, Прокупље и Свилајнац.

Превод писма његовог унука, које је објавио Савез Срба Француке, преносимо у целости: 
"Председнику Републике Француске,

Приликом свечане комеморације 11. новембра 2018, указали сте част многим шефовима држава. Међутим, осећам у мом телу и мојој крви срамоту коју сте учинили г. Вучићу, Председнику Републике Србије, чијој се мирноћи дивим. На његовом месту, направио бих невиђен скандал. Која велика победа на западном фронту би оправдала немачку капитулацију 1918. године?

У чланку под називом "Србија неправедно понижена на комеморацији 11. новембра", француски дневни лист Фигаро подсећа да је протокол Јелисејске палате сместио председника Србије изван званичне трибине прославе годишњице краја Првог светског рата, ставивши га тако изван домета телевизијских камера.

Помоћник директора часописа Фигаро Магазин Жан-Кристоф Буисон каже да се ради о неприхватљивом пропусту и подсећа да је Србија у Великом рату изгубила "1,2 милиона своје деце".