Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Православни верници славе 7. јануара Божић као успомену на дан рођења Исуса Христа, Сина Божјег, спаситеља света.

Прослава рођења Сина Божјег почиње Бадњим даном, а све је посвећено очувању и повећању породице и имања.

За српски, али и остале хришћанске народе, реч је о празнику јединствене радости и топлине, који окупља породице, зближава удаљене и мири завађене.

Божић је дан када се хришћани присећају чудесне ноћи када се у јаслама Витлејемске пећине, далеко од сјаја и раскоши, родио Богочовек. Његов долазак на свет, како учи хришћанска вера, први је знак ка путу спасења и вечног живота целог човечанства. Српска православна црква и остале сестринске православне цркве уче своје вернике да присећајући се доласка Богочовека, призову у своја срца стрпљење, мир и љубав према свим људима.

Српски народ овај дан проводи у породичним окупљањима око бадњака, у духу здравица, слоге и честитки. Празничну слику употпуњују празнична трпеза, топлина дома и међусобна љубав укућана.

Догађај којем српски народ даје почасно место у обележавању Бадњег дана и Божића је уношење бадњака (младо церово или храстово дрво) у кућу. Према веровању, са храстовим грањем на Бадњи дан у сваки дом улази и Исус, а слама која у кући стоји сва три дана празновања, подсећа на ону у којој је рођен син Божји. Верује се да она кући доноси мир и Божји благослов.

Ниједан празник не садржи више народних обичаја који су се одржали до данашњих дана као Божић. Најраспрострањенији су: полагање бадњака, мешење чеснице, печење печенице, мирбожање, положајништво, застирање домова сламом, квоцање и пијукање...

Божић је празник рађања новог живота, који се код Срба обележава најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ти обичаји имају за циљ да се Бог умоли да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Зато се Божић сматра и најрадоснијим породичним празником који се слави три дана - дан после Божића је спомен Сабора Богородице, а затим Свети архиђакон Стефан.

Празник Христовог рођења, за који се сматра да корен вуче још из најдубље словенске прошлости, узима се као идеалан за почетак неког посла. Народ верује да првог дана празника треба, макар симболично, започети неки посао или подухват који предстоји током године. Уз то, сматра се да током празника човек треба да уради помало од свега што воли, јер ће онда то чинити и током целе следеће године. У многим крајевима обичај је да се на други дан Божића обиђу њиве, пашњаци и торови, и тако им се пожели сваки успех и берићет.

Централно место божићне трпезе у већини крајева припада - печеници. Њу домаћица припрема на Бадњи дан, а углавном је реч о прасету или јагњету. У неким крајевима, вађење печенице из пећи прати велика радост укућана и весеље. Уз то, на столу је и хљеб - чесница. Тражење новчића у комадима чеснице, омиљена је забава најмлађих.

Са Васкрсом и Духовима (Света Тројица), Божић спада у три највећа хришћанска празника.

На Божић људи се поздрављају са "Христос се роди!" и "Ваистину се роди!".

РТРС