Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Док неки са нестрпљењем очекују новогодишње празнике, други се жале да их празници чине депресивнима.

Психолошкиња и психотерапеуткиња Ана Мијалковић у разговору за портал Данаса каже да то најчешће не значи да људи заиста пате од депресије, већ да је реч о нерасположењу познатом као празнична депресија, коју ипак не треба ни занемарити.

“Израз депресија се код нас превише неоправдано користи и људи се олако са њим идентификују. Права депресија је врло тешко и дуготрајно обољење које захтева озбиљну психолошку и психијатријску подршку. Пред празнике неки људи подлегну нерасположењу из познатих или непознатих разлога. Они који су склони депресивном реаговању или су већ раније боловали од депресије у већем су ризику да и празнике доживе као кризно стање”, објашњава она.

У празничну депресију, како наводи, могу да западну и људи који су емоционално незрелији и имају честе и велике промене расположења, али и особе стабилног расположења.

„Као и код других облика депресије, особе које су склоне празничној депресији осећају се најпре усамљено, безвољно, анксиозно, тужно, љуто, али ту љутњу често гутају и окрећу ка себи због чега имају психосоматске проблеме у виду болова у желуцу, мучнина, главобоља. Имају проблем са спавањем, поремећај апетита па слабо једу или се, што је још чешћи случај преједају. Некад имају губитак интересовања за секс. Некада од црних мисли које их обузимају „беже“ у играње игрица, бесконачно гледање серија, опијају се, злоупотебљавају недозвољене супстанце и лекове. На први поглед, некада то не личи на депресију, јер се неке особе од нерасположења бране претераним изласцима до исцпљености после којих се осећају још много горе“, наводи Ана Мијалковић.

Она додаје да су разлози за празничну депресију бројни, јер је то време када се „подвачи црта“, што понекад доводи до незадовољства уколико година за нама није испунила очекивања.

“Често се зато криве околности, држава, други људи што генерише опште незадовољство, а ако се томе придода и лична самокритика, што је најчешћи случај, доминира и осећање стида и кривице који доводе до виског нивоа анксиозности”, објашњава наша саговорница.

Истиче да су празници и време када се у нашој култури намеће образац како и са ким их прославити.

“Некима је ово наметнуто провођење времена у породици велики стрес услед поремећених породичних односа а неки буду тужни ако су у протеклој години изгубили члана породице. Исти је случај и са онима који су протекле године доживели губитак емотивног партнера или су остали без посла. Извор стреса и пад расположења може бити изазаван и материјалним проблемима услед којих особа не може да задовољи неке за њу тада важне потребе, на пример да купи деци или драгим људима поклоне, да негде отпутује или омогући богату трпезу за целу фамилију”, наводи она.

Кад се томе придода и дуготрајно хладно и влажно време и недостатак сунца, пад расположења је врло очекиван. Такво стање може да потраје и након празника, када се суочимо са ефектима непреспаваних ноћи, прекомерног конзумирања хране и пића, али и минусом на картицама.

Празничну депресију, како каже наша саговорница, не треба занемарити, јер понекад и то може бити окидач за озбиљнија ментална стања.

„Не треба занемаривати никакав пад распложења или функционалности, али неки од њих су блажи и краткотрајнији а неки хронични и с тога могу бити деструктивни. Празнична депресија може проћи заједно са празницима, али може бити и окидач за озбиљнија депресивна стања и зато је не треба занемарити већ се потрудити да се пронађу начини да се она превазиђе и више не понавља“, наглашава Ана Мијалковић.

„Нисмо научени да водимо рачуна о свом менталном здрављу“

Према најновијим подацима ментални поремећаји су други највећи здравствени проблем српског становништва, после кардиоваскуларних. Према речима наше саговорнице, то је последица тога што мало бринемо о себи.

„Ми нисмо научени да водимо рачуна о свом менталном здрављу. Не водимо рачуна генерално о себи. Када некога питате шта су му приоритети, он ће навести да су то љубав, здравље, пријатељи, породица… Али, шта ми радимо поводом тога што кажемо да нам је важно? Колико пажње посвећујемо драгим људима, колико познајемо своју децу ако их само питамо како је било у школи, колико се посвећујемо пријатељима ако никад немамо времена за њих, колико нам је важна породица ако виђамо фамилију само на свадбама и сахранама, колико водимо рачуна о здрављу ако не идемо на контроле, пушимо, нездаво се хранимо, имамо неправилне циклусе спавања, не крећемо се и не вежбамо, превише пијемо или конзумирамо наркотике…“, наводи Мијалковић.

У тој ситуацији, каже она, важно је да се људи суоче са собом и раде оно што мисле, јер ће се тако осећати задовољно, поносно, самопуздано и у миру са собом и околином.

Како превазићи празничну депресију

Мијалковић истиче да се са симптомима празничне депресије може успешно изборити, ако се на време открију, у супротном, ако прерасте у хроничну (више година уназад дешава се у исто време), а при том се ништа не предузима, осећај депресивности може бити само већи.

Саветује да људи у тој ситуацији не треба да жале за оним што у прошлости нису добили, нити да криве себе и друге за лоша дешавања, нити да застрашују себе предвиђањима од будућности, већ да ураде “неки мали корак за себе данас” или се обрате за помоћ психотерапеутима.

“Оно што сигурно помаже је било каква физичка активност, што више времена у природи, по могућству на сунцу. Чак и ако је хладно, свеж ваздух и сунце је лековито и подиже расположење. Треба радити оно у чему уживате, а добар начин да помогнемо себи је и ако помогнемо некоме коме би наша помоћ значила. Тако ћемо се осећати боље, а празници ће добити нови смисао”, наводи наша саговорница.

Радмила Марковић, Данас