„То показује да је он одрастао у једној урбаној средини, да је њему Нови Сад, град младости, оставио печат за разлику од претходника који су и детињство и младост провели у одређеним руралнијим пределима. Порфирије сада уноси један нови дух времен, уводи цркву у 21. век“ каже Драшко Ђеновић, верски аналитичар.

Последњи пример такође има везе са музиком. Патријарх је победу Томислава Томашевића у Загребу, честитао Штулићевим стихом – Када Загреб израња из сна и Индеxовим – Јутро ће променити све.

„Мислим да је патријарх модеран човек иако је црквено лице има упористе у традицији и канонима. Један глас који је лепо чути у оваквом времену и оно што је мени изненађујуће то је да патријарх ипак има једну врсту консензуса у друштву подршке, али видећемо како ће се то развијати у будућности. Мислим да патријарх добро познаје Хрватску и мислим да је то један потенцијал да се ти односи доведу до неког нивоа који би био функционалан и давао неку перспективу за будућност“ каже  Зоран Пановић, новинар.

Ипак око неких добро познатих тема заступа тврду позицију: Ставови о Црној Гори и Косову и Метохији пре свега, не разликују се од неких ранијих.

„Не можемо ми очекивати ни да се црква потпуно промени у року од 4 или 6 месеци од доласка Порфирија, нити треба. Црква јесте институција која постоји 2000 година од којих 800 година постоји СПЦ. Модернизација не значи да се све оно сто је старо и традиционално треба одбацити да то ништа не ваља. Црква живи у свом времену“ сматра Драшко Ђеновић.

Нова.рс, Филип Видојевић