Од краја 19. века до 1970-их више од 150.000 индијанске деце морало је да иде у хришћанске школе које је финансирала држава, у склопу програма асимилације дмородачке деце у канадско друштво. Деца су присилно преводјена у хришћанство и нису смела да говоре своје матерње језике.

Многа деца су пребијана и злостављана, а верује се да је умрло до 6.000 ученика.

Канадска влада се 2008. званично извинила и признала да је у тим школама било учесталог физичког и сексуалног злостављања.

Многи бивши ученици, силом одвојени од породица, наводе да су у школи пребијани јер су говорили матерњим језиком.

Комисија за истину и помирење, основана 2008. године са циљем да документује последице те политике, утврдила је да се велики број домородачке деце никада није вратио у своје заједнице.

У Извештају Комисије, објављеном 2015. године, та политика је означена као "културолошки геноцид".

Наведено је да је најмање 3.200 деце умрло у таквим установама услед злостављања и занемаривања, а да је само у школи Кемлупс од 1915. до 1963. године умрло 51 дете.

Извештај је документовао физичко злостављање, силовање, изгладњавање и друга зверства која су претрпела многа од 150.000 деце.

Премијер Канаде Џастин Трудо изјавио је да најновије откриће остатака тела деце представља "болну успомену" на "срамотно поглавље" у историји Канаде.

Бета

Canada mourns as remains of 215 children found at indigenous school