Дешавања

Каријера Предрага Живковића Тозовца трајала је скоро шест деценија. Испевао је безброј ванвременских хитова, због чега је, заједно са Предрагом Гојковићем Цунетом и Мирославом Илићем, стекао статус једног од „три мајстора“.

Надалеко познат по свом емотивном гласу, Тозовац, који је данас у 86. години преминуо у болници, отпевао је неке од најлепших народних песама.

Остаће упамћен по љубавним баладама - Мирјана, Јесен у мом сокаку, Очи једне жене, Ти си ме чекала, Љубави, моја туго, Данче, Влајна и многим другим, које су постале незаобилазан репертоар сваког окупљања у Србији.

Познат као вечити забављач, Тозовац не би био један од три мајстора кад не би биле поменуте и његове оде кафанском животу, попут Празне чаше на мом столу, Овамо цигани, Узми све што то живот пружа, Крчмо стара...

РТС

Документарно-играни филм "Теслин народ" Жељка Мирковића, који говори о више од 70 истакнутих Срба у Америци, међу којима и Николи Тесли, освојио је две награде на осмом Филмском фестивалу "Ред Дирт" у Стилвотеру, у америчкој савезној држави Оклахома.

Мирковићев филм је награђен као најбољи документарни дугометражни филм, а награду је добио и најпознатији и најцењенији српски глумац у Холивуду Џек Димич, који је у играним сегментима одиграо лик Тесле и проглашен најбољим глумцем, јавио је портал српске дијаспоре у САД "Сербиан тајмс".

У овом филму, који се 2019. године квалификовао за Оскара у категорији дугометражног документарног филма, појављује се више од 70 истакнутих Срба, који су својим радом и достигнућима обележили САД. Овај дугометражни документарни филм рађен је у продукцији "Оптимистик филма" и Радио-телевизије Србије, на иницијативу Фондације "Тесла сајенс" из Филаделфије.

Филм су подржали Министарство културе и информисања Србије, Амбасада САД у Београду и Савет за креативне индустрије премијера Србије Ане Брнабић, као и Филмски центар Србије.

Филм "Теслин народ" представља путовање кроз прошлост и садашњост једног народа, од искрцавања првог Србина на америчко тло пре више од 200 година до данашњих дана.

„Добар дан, овде 'Студио Б', почињемо са редовним програмом“ - овим речима је Иван Бекјарев пре 50 година, 1. априла у минут до 13 часова означио почетак рада нове радио-станице. Први званични гост у програму био је председник Скупштине града Бранко Пешић који је од почетка охрабривао рад 'Студија Б'.

Поводом стогодишњице од проглашења Алберта Ајнштајна за лауреата Нобелове награде за физику (1921), на друштвеним мрежама је покренута међународна кампања „Нобел за Милеву”. Циљ акције је да се Нобеловој фондацији и светској јавности укаже на неправедно заборављене заслуге које је за Ајнштајнова открића имала његова прва супруга, Српкиња Милева Марић.

На данашњи дан 24. марта 1999. у вечерњим сатима авиони НАТО-а почели су бомбардовање СР Југославије. Под изговором спречавања хуманитарне катастрофе у јужној српској покрајини, на Косову и Метохији, у акцији названој парадоксалним именом „Милосрдни анђео”, авијација севернoатлантске алијансе напала је без икакве објаве рата нашу земљу, у којој је одмах одлуком савезне владе, коју је саопштио Момир Булатовић, проглашено ратно стање.

Амерички "Њујорк тајмс", један од најстаријих дневних листова у Сједињеним Америчким Државама, бавио се темом мафије у српском фудбалу и повезаности председника Александра Вучића и Владе Србије са њом.

Име Вељка Беливука и његове организације оптужене за чињене бројних злодела - од трговине дрогом преко изнуђивања до мучења и убијања - стигло је и до америчке штампе, а новинар Ендрју Хигинс је у обимном тексту на порталу читаоце упознао са свим што се протеклих недеља дешавало око ФК Партизан. 
Посебну пажњу Хигинс је посветио такозваном бункеру на стадиону у Хумској који је Беливукова екипа користила као своје просторије:

“Спољашњи зид је обојен у црно и бело, уз исписано име које навијачи овог тима користе - ‘Гробари’. Име је добро заслужено. Српски фудбалски навијачи, бар они који су период пандемије искористили да се набију под бучну јужну трибину Партизановог стадиона, и њхови подједнако анархични ривали из Црвене звезде, имају дугу репутацију у екстремном насиљу”, стоји у уводном делу текста.

Затим је подсетио да је 14 навијача Партизана осуђено после смрти навијача француског Тулуза Бриса Татона, који је страдао 2009. године, после напада од стране навијача Партизана, као и на то да су навијачке фракције Партизана и Црвене звезде постале “снажна сила на улици”.

На бетонској греди између два зида стоје десетине књига у калуђерској соби у Манастиру Светих арханђела код Призрена. Када их додирнете руком, оне се истог трена претварају у пепео. Ватра и температура у спаљеном манастиру уништиле су све, а књиге су сагореле и сачувале свој облик и последњу успомену о себи калуђеру који их је сложио, читао или их је користио за молитву. Он је, заједно са својом сабраћом, евакуисан од стране припадника војника Кфора у оближњу немачку војну базу. За њима је остала светиња у пламену у погрому 17. и 18. марта 2004. године.

Несвакидашњи усеци Росомачких лонаца, вијугави меандри Увца, мистичне статуе у Ђавољој вароши... Осим ових лепота, Србија крије још чуда природе која вреди видети макар једном у животу.

Крупајско врело 

Крупајско врело. Већ пут до њега носи бајковиту атмосферу, јер пролазите поред старе воденице, уским путељком, поред базена с рибицама и водопада… Врело је окружено шумским растињем и пузавицама које се спуштају све до ледене, тиркизне воде. Према причама ронилаца, испод површине крије читав лавиринт подземних канала, који, по легенди, воде до пећине са скривеним благом, а чува му је Тартор, водени дух.

Прерасти Вратне 

У кањону реке Вратне у североисточној Србији постоје три велике прерасти - природни камени мостови, који важе за највише у целој Европи. Прерасти су се формирали урушавањем пећина и врло су ретки, у Србији их има укупно 10 од којих се три налазе изнад Вратне. Носе називе Мала, Велика и Сува капија.

Био је Против обнављања Југославије

Љубазношћу новинарке и пријатеља наше редакције Милијане Балетић, Глас јавности преноси њен интервју  из 2004. године, са преминулом професорком Смиљом Аврамов, под називом “Нови светски поредак, право или сила“ у којем је, тако једноставно, а до краја суштински сагледан поредак светских моћника и пред њеним аргументима остаје потпуно разоткривен!

Војиновића мост се налази у Вучитрну и представља најстарији сачувани камени мост у Србији. Потиче са краја XIX или почетка XV века, а, према народном предању, подигли су га браћа Војиновићи, које епска песма помиње као сестриће цара Душана.