Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

„Стапарк” се састоји из два дела: један са неолитским грађевинама, кућама од блата, земуницама и мањом оградом од прућа, други је презентациони део са едукативним радионицама и садржајима за посетиоце

Ниске земунице бујадима прекривене, куће од блата са крововима од сламе или коре дрвета природно климатизоване (у њима је лети хладњикаво, зими пријатно), дрвеним палисадама ограђен цео тај простор налик насељу из неолита... Све од природних материјала, као у праисторији.

То је призор из „Стапарка” у ужичком селу Стапари поред Ђетиње, првог археолошког парка на отвореном, чија је градња сасвим при крају. Ускоро, можда већ у августу, ова атракција би могла бити завршена.

Људи од струке су осмислили, а народни мајстори овде направили десетак прадавних грађевина какве су некад биле у оближњем археолошком налазишту „Стапарска градина” (трајало од неолита до бронзаног доба). Тај необичан подухват финансиран је из европских фондова (прекогранични, заједно га остварују Ужице, Тузла и Милићи). Пандемијом успорен, али ево приведен крају.

Већ се види изглед будућег парка, чије занимљивости из давне прошлости и едукативне радионице треба да привуку посетиоце, групе, екскурзије. У коме ће, с обзиром на то да је на отвореном, сезона посета трајати од априла до октобра. Атрактивна је и околина окружена брдима: поред парка је Стапарска бања с базеном лековите воде и уређеним излетиштем, импресивним кањоном овуда тече чиста Ђетиња (али последњих лета несвакидашње хладна и усред врелих дана), до Ужица одавде кроз некадашње „ћирине” тунеле и окомите литице води пешачко-бициклистички пут проглашен „европском зеленом стазом”.

„Стапарк” се, рекоше нам, састоји из два дела: један с неолитским грађевинама, кућама од блата, земуницама и мањом оградом од прућа, други је презентациони део са едукативним радионицама и садржајима за посетиоце. У том другом ових дана настаје фонтана, од које ће тећи поточић премошћен прелазом, а изнад фонтане озидане су пећи за печење керамике.

Од инфраструктуре, чије довођење у овај удаљени простор предуго траје, стигла је струја, кажу да ће ускоро вода и интернет, али још нема мобилног сигнала. Писали смо о проблему с путним прилазима овом парку у тексту „До Стапарка два путића”, који ни сада није решен. Место је склоњено у брда од главних саобраћајница, два врло уска пута из два правца воде до парка, па је питање како би аутобусима групе и екскурзије овде долазиле.

До Ужица, шест и по километара одавде, шеталиште је тек који метар широко, кроз тесне и мрачне тунеле бивше уске пруге. Други прилазни пут према селу Стапари такође је узак, води стрмином поред сеоских кућа и делимично је асфалтиран. Равнија је стаза према језеру Врутци (пет километара одавде), али је сасвим пропала, упркос обећањима градске власти да ће бити асфалтирана. Можда какво-такво решење може бити воз, јер је надомак „Стапарка” станица Стапари на барској прузи, с тим што у њој стају само локални возови који ретко саобраћају.

На слици „Блатаре” сакровом од сламе у будућем археолошком парку код Ужица (Фото С. Јовичић)

Политика, Бранко Пејовић