На обележавању годишњице се окупио велики број грађана, што житеља насеља Бусије, што оних који су стигли организованим превозом, а присуствовао је и државни врх предвођен председником Србије Александром Вучићем и председницом Владе Аном Брнабић, као и делегација предвођена српским чланом Председништва БиХ Милорадом Додиком и председницом Републике Српске Жељком Цвијановић.

Како јавља репортер Н1, на церемонији је био и велики број запослених у државној управи и локалној самоуправи, као и припадници МУП-а и Војске Србије. Догађај је пратио велики број медијских екипа.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да су део српског идентитета постале колоне на тракторима, збегови, убиства на Петровачкој цести и „нечија јасна намера да Срба у Хрватској више нема“.

„Хрватска овај дан и датум прославаља као Дан победе и домовинске захвалности. Победе над ким, добрим и скромним људима и честитим домаћинима и земљорадницима“, рекао је Вучић. Он је поручио да српски народ никада неће добити признање света, „нити ће било ко заплакати за српском децом“, због злочина од Другог светског рата до данас.

„Разумем све то када погледам како смо се сами односили према жртвама, које нисмо признавали, а неретко се и извињавали за злочине почињене према нама“, додао је он. Истакао је да је у Србији стасала другачија политика и генерација младих људи „која хоће поносно и уздигнуте главе“ да говори о злочинима над својим народом, али и да призна злочине које су Срби починили.

Вучић је рекао да се неће извињавати „онима који су убили десетине и стотине хиљада Срба“ док је он председник и да неће дозволити да се жртве „газе“.

„Никада више не смемо да покривамо очи, уши и уста пред нечим што је био злочин и пред нечим што није био само суноврат болесне политике, већ и суноврат сваке људскости“, додао је он.

Патријарх: За Бога су све жртве исте

Патријарх Порфирије поручује да се моли за мир, да памти пострадале, али да не треба злопамтити и да се треба молити Господу да у своја недра прихвати и друге трагично пострадале, ма којој вери или народу припадали. Јер су за Бога све жртве исте звали се они „Јован, Јозо или Јусуф“, истакао је патријарх. Он је упитао и ко је добио прогоном Срба и додао да је „остала само пуста, празна, необрађена земља, зло је уписало свој добитак, човек је поражен, а Бог изневерен“. Он је рекао да је свака невина жртва у Христу сада и овде део славе и тријумфа.

Како је истакао, као митрополит загребачко-љубљански много пута је био у Далмацији и заволео ту земљу.

„Мало где ми је небо било блиско као тамо и упознао сам честите Србе и много добрих Хрвата који су, вековима упућени једни на друге, међусобно живели, обогаћивали се, али имају неспоразуме и сукобе и сами налазили начин да иду даље. Сигуран сам да многи међу вама ипак деле моје искуство“, рекао је патријарх Порфирије.

Патријарх је рекао да данас гласно треба рећи да не заборављамо „оне крајеве у којима смо се мајчиним млеком хранили и то не само ми, него и наши преци“ и да и даље у срцу чувамо Немањићке далматинске манастире и друге светиње у којима се долазећи са свих страна света окупљамо и градове које су подигли наши преци и све који су на војној граници штитили Европу од Турака.

„Знам да сте овде свили ново гнездо, али да сте срцем и душом у Далмацији и другим крајевима, молећи се за своје ближње. Не желимо да водимо ратове комеморативним политикама сећања, а још мање да уђемо у матрицу запомагања и трајно уђемо у стање жртве. Наратив жртве не може бити покретач надахнућа, пре је трајна мука и пакао“, рекао је патријарх. Он је рекао да нису потребни самозвани миротворци као посредници „јер су они често вођени нама непознатим интересима под плаштом миротворства, они нам често намећу формуле нашег неспоразума са другима“.

Потребно је супротставити себбило ком прогону, било кога, било када и било где, поручио је патријарх.

Додик: Памтимо страдање библијских размера

Члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик изјавио је на обележавању 26. годишњице протеривања Срба из Хрватске у оружаној акцији „Олуја“ да се данас памти страдање библијских размера, које се још једном догодило Србима са тог простора.

„Памтимо оно што се десило нашем народу у злочиначкој акцији у којој је 250.000 Срба истерано са вековних огњишта, у којој је око 2.000 људи страдало, претежно цивила“, рекао је Додик. Он је рекао да окупљени треба да памте, а не само да се сећају, јер ако људи памте, то постаје власништво народа.

„Памтимо страдање библијских размера које се десило Србима са тог поднебља, које се може сматрати коначним решењем у држави хрватског народа која је сматрала да једну трећину треба побити, једну протерати и једну покрстити“, рекао је Додик. Он је додао да Србима није дозвољено да се тамо врате и истакао да је историја Срба пуна страдања. Нагласио је да је Србија гарант мира на овим просторима и да Србија никада свој народ није позивала на освету, како то данас раде неки други.

„Ми морамо да будемо окупљени око онога што је наш завет – то је мир. Србија и РС су гарант тог мира. Али ми не желимо да се нама наша права ускраћују, да нам забране да бранимо, мислимо, да нам забране, јер кажу да морамо да слушамо и кад нам кажу да морамо да ћутимо, јер ако проговоримо, гарантују нам смо једно, а то је затвор“, рекао је Додик. Он је рекао да жели да Република Српска буде оно што јој је дато Дејтонским споразумом. Додик је поручио да се треба окупити око успешне политике председника Србије Александра Вучића, да се не би окупљали у колонама и отишли у историју без памћења и сећања и да је важно да људи разумеју да снага зависи од снаге преговарача и да не треба умањивати ту снагу када се решавају питања будућности.

„Треба да се посветимо идејама српског света као идеји вредности, а не да одустанемо од тога јер неко хоће да нас свали на причу о нечему што је декадентно. Српски свет је вредност која треба да окупља Србе у Америци, Новом Зеланду и свугде око нашег писма и језика, око наше вере и крсне славе, наших вредности. Срби су добар народ, добри људи. Живели“, поручио је Додик.

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године нападом хрватских снага на тадашњу Републику Српску Крајину. У тој акцији протерано је између 200.000 и 250.000 Срба, а убијено је или нестало више од 2.000 људи.

Међу жртвама те акције хрватске војске и полиције су 553 жене, а 80 одсто њих било је старије од 60 година. 
Младен Саватовић, Н1, ФоНет, Бета