Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Ове године, 7. јануара, на дан када је пре 78 година умро Никола Тесла, на прво место листе најбогатијих људи на свету избио је Илон Маск, један од највећих иноватора данашњице, који је своје електричне аутомобиле назвао по славном српском научнику чију смо 165. годишњицу рођења обележили 10. јула.

Теслино наслеђе живи кроз неке од најбрилијантнијих умова данашњице. Оснивачи „Гугла“, Лари Пејџ и Сергеј Брин, такође су велики поштоваоци Тесле и његових достигнућа. Пејџ је пожелео да буде инжењер када је са 12 година прочитао Теслину биографију.

Прича о дечаку из скромне породице из Лике, који је након школовања у Грацу и Прагу са 28 година отпутовао у САД с једним кофером и мало новца, оставила је снажан утисак на момке који су из татине гараже лансирали данас успешне интернет компаније.

Електроинжењер ванвременског ума инспирација је и генерацијама у Србији, од дечака и девојчица који у вртићу склапају своје летеће аутомобиле, преко студената шампиона на олимпијадама знања, до младих предузетника који сањају да баш они покрену неки нови производ који ће променити свет. Сви они добро знају да је за било какво постигнуће поред талента потребно и много труда, али за врхунске резултате и иновативне подухвате потребна је и додатна подршка.

StarTech пројекат који је недавно покренут у Србији има за циљ управо да људима са идејама пружи оно што им највише недостаје, а то су финансијска и менторска подршка.  
Под претпоставком да људи који ће основати неки нови "Nordeus" или "Strawberry" можда већ сада посвећено доказују своје концепте на факултетима, у стартап центрима или изнајмљеним гарсоњерама, бесповратна средства и помоћ стручњака треба да им дају ветар у леђа или бар зауставе онај који им дува у прса.

Тесла би био милијардер да је марио за новац 

Једино што је Тесла имао када је стигао у Њујорк 1884. године било је писмо препоруке које му је обезбедило посао код Томаса Едисона у „Џенерал Електрику", за плату која би данас вредела око 1.800 долара месечно. Међутим, врло брзо је дошло до несугласица два генија које су се касније изродиле у рат струја – Едисонове једносмерне и наизменичне која се показала супериорном, а коју је Тесла заговарао и усавршио. Нимало налик судском рату око патената између Марка Закерберга и ортака с којима је направио Фејсбук, сукоб двојице електроинжењера пред крај 19. века на моменте је био веома оштар.

Пошто је напустио Едисона који га је изиграо за хонорар од 50.000 долара, Тесла је 1887. основао сопствену компанију у којој је врло брзо патентирао свој први велики изум – електромотор са наизменичном струјом без четкица и наредне три године пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја.

Један амерички публициста је израчунао да би Тесла постао први милијардер и најбогатији човек на свету да је марио за новац и паметније искористио своје патенте. До 35. рођендана зарадио је од патената и акција 25 милиона данашњих долара.

Међутим, „рат струја“ је довео оба главна такмаца на ивицу банкрота – Томаса Едисона као заговорника једносмерне и Џорџа Вестингхауса као проналажача који је веровао у наизменичну струју и подржавао Теслина истраживања. Тесла се сажалио на свог највећег донатора и ослободио Вестингхауса плаћања за коришћење патената. 

На крају му је продао за суму од данашњих 5,4 милиона долара патент за наизменичну струју, изум који је довео до изградње хидроцентрале на Нијагариним водопадима, прве на свету која је увела систем наизменичних струја.

Можемо да нагађамо да ли би Тесла, да је савременик Илона Маска и Џефа Безоса, остварио још неке своје визије и стекао богатство. Можда би искористио сопствено пророчанство да ће се људи једног чути и видети савршено иако су хиљадама миља далеко, помоћу једноставних уређаја који ће се носити у џепу.

А можда би и данас био „само“ изванредан научни ум, а лош предузетник, за разлику од Едисона који није могао да му парира проналазачким генијем, али је имао дара за бизнис. Оно што би Теслу данас вероватно охрабрило јесте пословна култура у којој се неуспех слави као важна лествица на путу ка врху.

Тесла је сав новац потрошио на тестирање својих идеја, укључујући неколико врло скупих и неуспелих пројеката између 1920. и 1935. године, а није било анђела инвеститора који би га дигли на ноге.

Подршка на путу развоја идеја и бизниса 

О томе да су вера у себе и права подршка на путу развоја идеја и бизниса пресудни елементи за успех, могу доста тога рећи и бројни млади стручњаци и предузетници из Србије који су претходних година срећу потражили негде другде.

Сада се отвара прилика да своје идеје развијају у сопственој земљи и овде стварају боље услове за иновативно пословање. Судећи по идејама које су стигле на први конкурс програма StarTech, а има их седам и по пута више од 30 грантова колико ће бити додељено, можемо да очекујемо нове успехе способних људи са ових простора.

Српски иноватори су понудили решења за неке од највећих проблема данашњице, као што су унапређење производње хране, здравље, обезбеђивање енергије, заштита животне средине, социјално предузетништво... Идеје из ИТ индустрије усмерене су на развој апликација, употребу вештачке интелигенције и видео игре.

Програм који спроводи НАЛЕД уз подршку компаније „Филип Морис“ обухвата и подршку реформама како би се створио амбијент у коме ће иновативне идеје лакше налазити пут до реализације.

Током три године, стотинак тимова и предузећа добиће више од три милиона долара за спровођење иновација и дигиталне трансформације, излазак на страна тржишта и креирање нових радних места.

У оквиру пројекта предвиђена је и промоција српских иноватора на међународним конференцијама. С обзиром на то да нове технологије мењају свет досад незабележеном брзином, није искључено да ће на некој од будућих конференција бити представљен српски Закерберг или Безос.

РТС, Иван Радак, NALED