Дешавања

У свету данас живи 11,5 милиона Срба. Наравно, највише у Србији - 6,2 милиона. У Републици Српској 1,2 милиона. Према попису из 2011. године, у Црној Гори званично има 182.473 Срба и они чине трећину житеља те државе. Готово четири милиона Срба данас је у расејању.
"После девет великих сеоба српски народ је расут на пет светских континената. Два милиона Срба је у нашем окружењу и региону, а два милиона их је у дијаспори. Ми непрестано улажемо напоре да тај народ држимо уз себе, уз матицу Србију, не бисмо ли јачали наш национални идентитет",  каже Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору у претходном сазиву српског парламента.
Српска дијаспора практично је настала 1690. године са првом великом сеобом са Арсенијем Чарнојевићем. Уследила је друга велика сеоба 1740. са Арсенијем Јовановићем на челу. Тако је настала дијаспора у Мађарској, Аустрији, Чешкој, Словачкој, Русији...

Посета Кетрин Ештон Србији представља неуобичајено снажан израз подршке новој влади Србије и европским интеграцијама, сматрају политички аналитичари у Бриселу.
"Крајње је неуобичајено да се висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност лично појави у земљи која није чланица ЕУ да подржи формирање нове владе и да се обрати Парламенту", каже за Танјуг Тоби Вогел, уредник бриселског недељника "Јуропиан Војс". Он је уочио и да у свом говору српским посланицима Ештон ниједном није изговорила реч Косово, него је искључиво помињала Приштину.
"То показује колико се Ештонова трудила да изађе у сусрет домаћинима", каже он.
Вогел верује да ЕУ почиње да доживљава Србију као 'угаони камен' интеграције Западног Балкана, и констатује да Србија убрзано престиже Црну Гору на европском путу.
"Црна Гора се због слабих административних капацитета тренутно суочава са тешкоћама у спровођењу реформи, тако да јој можда одговара да мало уђе у заветрину", примећује он.
Александра Стиглмајер, виша аналитичарка Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ), такође сматра да Србија добија на значају у Бриселу.

РС треба да се издвоји из БиХ од које нема шта да добије, оценио је председник РС Милорад Додик у интервјуу за најновији број недељника Њузвик. Он је навео да као сличан пример треба гледати на покрете сецесије у Шкотској и Каталонији,
У интервјуу који је дао листу прошле недеље у Бањалуци, на питање када очекује референдум о одвајању РС од Босне и Херцеговине, попут оног одржаног на Криму, Додик предвиђа да ће се "то догодити изненада".
Њузвик наводи да није јасно да ли Додик озбиљно мисли када говори о одвајању РС, или је реч о политичкој игри, као и да је неизвесно да ли ће за то добити подршку Русије. Лист подсећа да је БиХ формирана преговорима у Дејтону којим је окончан најкрвавији рат од 1940-их, додајући да је, по Додику, БИХ унија која је вештачки створена споља, фрустрира Србе и осуђена је на неуспех.
"Нема ничег корисног што можемо да добијемо од Босне и Херцеговине", каже Додик за Њузвик уз оцену да би самостална Република Српска финансијски боље пролазила, и да би се чак брже интегрисала у ЕУ него ако би остала у БиХ. Како наводи Њузвик, Додик је ипак свестан забринутости Запада и још није одредио датум за референдум. "Чекаћемо, не желимо било какву дестабилизацију или хаос", наводи лист његове речи.

Вршилац дужности директора Музеја жртва геноцида Вељко Ђурић оцењује да је и усташама и комунистичким властима одговарало да се не утврди тачан број жртава у концентрационом логору Јасеновац, али да је поражавајуће што се на истоветан начин понашала и српска политичка елита од деведесетих до данас.
- Сви они се бусају у прса и изјављују како им је утврђивање праве истине од суштинског значаја и да ће све учинити да Срби напокон добију праву базу тих података, али раде све супротно, јер очигледно нема потребне националне свести. Заправо, утврђивање те истине суштински до сада није занимало никога из врха власти: почев од Слободана Милошевића, па све до данашњег председника, Томислава Николића - каже за "Вести" Ђурић.
У Доњој Градини код Козарске Дубице у недељу је служењем парастоса и полагањем венаца на гробном пољу Топола обележен Дан сећања на жртве у концентрационом логору Јасеновац, а према речима Вељка Ђурића, мада је од овог злочина прошло 70 година, ипак још није касно да се утврди тачан број убијених и прекине са лицитирањем.

Пети од двадесет припадника територијалне одбране Котор Вароши који су учествовали у масакру над српским цивилима у Сердарима 1992. године одговараће за злочин – пред аустријским судом у Линцу
Земаљски суд у аустријском граду Линцу покренуо је поступак против петог учесника масакра над српским цивилима у селу Сердари, у Републици Српској, почињеног у јесен 1992. године.
За злочин ће одговарати 46-годишњи Бошњак са аустријским пасошем, чије име није саопштено. Реч је о бившем припаднику територијалне одбране Котор Вароши – каснијег Седмог корпуса армије БиХ – који је у праскозорје 17. септембра 1992. године, у групи од 20 припадника ТО, упао у Сердаре и напао ненаоружане цивиле – најпре ватреним оружјем, а затим експлозивним средствима, наводи се у оптужници надлежног тужилаштва у Линцу.
У нападу је убијено 16 српских цивила, међу њима двоје деце узраста од четири и дванаест година, а тешко је рањена и једна трудница. Јавно тужилаштво у Линцу наводи као отежавајућу околност да су цивили најпре свесно рањавани, а потом су на њих бацане бомбе.

“Срби не треба да се стиде своје историје и својих поступака од 90-тих година 20. века до првих 10 година 21. века, јер су једини народ на свету који се супротставио насиљу, безакоњу и покушају владања светом из једног центра“, поручила је руски академик Јелена Гускова.
- Управо је Србија 17 година бранила границе православља и словенства пружајући могућност успореном медведу, као што је Русија, да постане свестан своје улоге, задатка и могућности пружању отпора негативним појавама - рекла је Гускова на промоцији своје књиге "Косово и Метохија, рат и услови мира" у Руском дому у Београду. Она је истакла да су се управо у годинама кризе испољиле све основне црте српског карактера, међу којима су хуманост, племенитост, идеализам, бескомпромисност, част, храброст, хероизам, тежња ка слободи, солидарност и животна снага у условима сиромаштва и несреће.

Недавно саопштење Управног одбора Матице српске да је „за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик” наљутило је неке представнике Бошњака. Тај орган Матице српске усвојио је закључак којим „подсећа државне органе Републике Србије, а пре свега надлежна министарства да је Одбор за стандардизацију српског језика правовремено усвојио социолингвистички засновану одлуку да је за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик”.
Овом ставу успротивило се најпре Друштво за босански језик и књижевност, које делује под окриљем Бошњачког националног већа. Ово друштво подсећа да се на последњем попису у Србији 2011. године 145.278 особа изјаснило да говори босанским језиком. Такође, подсећа ово друштво, Европском повељом о регионалним и мањинским језицима, босански језик је верификован као један од десет мањинских језика у службеној употреби у Србији.
„Родни лист бошњачке писмености и културе – Повеља Кулина бана написана је босанским језиком и босанчицом, као босанским писмом још 1189. године”, тврди у саопштењу Друштво за босански језик, које окупља углавном професоре предаваче доскоро српског, а сада босанског језика у новопазарским школама.

Комисија за истраживање убистава новинара саопштила је, поводом петнаесте годишњице погибије раднка РТС, да ће тај злочин темељно испитати.
У саопштењу Комисије се наводи да су питали и НАТО ко је донео одлуку о бомбардовању РТС-а.
Председник Комисије Веран Матић саопштио је данас да су породице жртава већ урадиле велики део посла, прикупивши знатан број индиција или доказа о могућем жртвовању радника РТС и о наредбодавцима тог жртвовања које се догодило 23. априла 1999.
Међутим - за разлику од остала три случаја из делокруга Комисије - надлежно тужилаштво, како тврде, није се активно укључило у истрагу и процесуирање поднетих доказа, а с друге стране, није ни затворило случај.
"Пажња нам је у овом тренутку окренута ка Војсци и Министарству одбране, пре свега зато што није до краја утврђена улога надлежних служби Министарства одбране Савезне Републике Југославије, а постоје индиције да они располажу и документима из којих проистиче да су војни и државни врх тадашње државе били правовремено упозорени на тачан час напада", наведено је у саопштењу.

У свету се данас обележава Дан планете земље. УН ће покушати да мобилизују милионе људи да створе здраву природну средину озелењавањем градова широм света.
"Данас више од половине светског становништва живи у градовима. Будући да се број становника у урбаним срединама повећава, а последице климатских промена се погоршавају, наши градови морају еволуирати", поручиле су УН на свом сајту.
Светска организација наводи да морамо инвестирати у ефикасност и обновљиве изворе енергије, обновити веће и мање градове и почети да решавамо климатску кризу.
УН позивају све људе света да током наредне две године учествују у кампањи Зелени градови која треба да прерасте у глобални покрет који ће убрзати ову транзицију.
У поруци генералног секретара Бан Ки-муна поводом обележавања Дана планете Земље наводи се да сваке године на тај дан размишљамо о свом односу са планетом која нам даје услове за живот.

Нисам радио скулптуру патријарха, већ свеца. Тако сам га доживљавао и док је био жив. Због тога сам осећао већу дозу одговорности. Питао сам се да ли ћу успети да пренесем у дело оно што носим у себи? Мислим да сам у томе успео... - каже за Данас познати вајар Светозар Радовић, идејни творац скулптуре патријарха Павла, која ће током лета бити постављена у порти храма Светог Василија Острошког, општина Лепосавић, на Косову и Метохији.
Импозантна фигура висока је 2,7 метара и тешка 1.000 килограма. Интересантно је да Радовић, први пут у својој уметничкој каријери, није правио скицу будућег дела, већ је одмах почео да ваја у глини.
- Гледао сам фотографије, календаре са његовом сликом... То јесте био он, али не онакав каквог сам га лично доживео. Зато сам радио напамет, не по сећању, већ онако како га носим у души. Имао сам ту срећу да сам га познавао за живота. Био је истовремено једноставан, скроман, а светац. Зато је било тешко и одговорно урадити скулптуру ове јединствене и комплексне личности - каже Радовић.