Дешавања

Вршилац дужности директора Музеја жртва геноцида Вељко Ђурић оцењује да је и усташама и комунистичким властима одговарало да се не утврди тачан број жртава у концентрационом логору Јасеновац, али да је поражавајуће што се на истоветан начин понашала и српска политичка елита од деведесетих до данас.
- Сви они се бусају у прса и изјављују како им је утврђивање праве истине од суштинског значаја и да ће све учинити да Срби напокон добију праву базу тих података, али раде све супротно, јер очигледно нема потребне националне свести. Заправо, утврђивање те истине суштински до сада није занимало никога из врха власти: почев од Слободана Милошевића, па све до данашњег председника, Томислава Николића - каже за "Вести" Ђурић.
У Доњој Градини код Козарске Дубице у недељу је служењем парастоса и полагањем венаца на гробном пољу Топола обележен Дан сећања на жртве у концентрационом логору Јасеновац, а према речима Вељка Ђурића, мада је од овог злочина прошло 70 година, ипак још није касно да се утврди тачан број убијених и прекине са лицитирањем.

Пети од двадесет припадника територијалне одбране Котор Вароши који су учествовали у масакру над српским цивилима у Сердарима 1992. године одговараће за злочин – пред аустријским судом у Линцу
Земаљски суд у аустријском граду Линцу покренуо је поступак против петог учесника масакра над српским цивилима у селу Сердари, у Републици Српској, почињеног у јесен 1992. године.
За злочин ће одговарати 46-годишњи Бошњак са аустријским пасошем, чије име није саопштено. Реч је о бившем припаднику територијалне одбране Котор Вароши – каснијег Седмог корпуса армије БиХ – који је у праскозорје 17. септембра 1992. године, у групи од 20 припадника ТО, упао у Сердаре и напао ненаоружане цивиле – најпре ватреним оружјем, а затим експлозивним средствима, наводи се у оптужници надлежног тужилаштва у Линцу.
У нападу је убијено 16 српских цивила, међу њима двоје деце узраста од четири и дванаест година, а тешко је рањена и једна трудница. Јавно тужилаштво у Линцу наводи као отежавајућу околност да су цивили најпре свесно рањавани, а потом су на њих бацане бомбе.

“Срби не треба да се стиде своје историје и својих поступака од 90-тих година 20. века до првих 10 година 21. века, јер су једини народ на свету који се супротставио насиљу, безакоњу и покушају владања светом из једног центра“, поручила је руски академик Јелена Гускова.
- Управо је Србија 17 година бранила границе православља и словенства пружајући могућност успореном медведу, као што је Русија, да постане свестан своје улоге, задатка и могућности пружању отпора негативним појавама - рекла је Гускова на промоцији своје књиге "Косово и Метохија, рат и услови мира" у Руском дому у Београду. Она је истакла да су се управо у годинама кризе испољиле све основне црте српског карактера, међу којима су хуманост, племенитост, идеализам, бескомпромисност, част, храброст, хероизам, тежња ка слободи, солидарност и животна снага у условима сиромаштва и несреће.

Недавно саопштење Управног одбора Матице српске да је „за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик” наљутило је неке представнике Бошњака. Тај орган Матице српске усвојио је закључак којим „подсећа државне органе Републике Србије, а пре свега надлежна министарства да је Одбор за стандардизацију српског језика правовремено усвојио социолингвистички засновану одлуку да је за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик”.
Овом ставу успротивило се најпре Друштво за босански језик и књижевност, које делује под окриљем Бошњачког националног већа. Ово друштво подсећа да се на последњем попису у Србији 2011. године 145.278 особа изјаснило да говори босанским језиком. Такође, подсећа ово друштво, Европском повељом о регионалним и мањинским језицима, босански језик је верификован као један од десет мањинских језика у службеној употреби у Србији.
„Родни лист бошњачке писмености и културе – Повеља Кулина бана написана је босанским језиком и босанчицом, као босанским писмом још 1189. године”, тврди у саопштењу Друштво за босански језик, које окупља углавном професоре предаваче доскоро српског, а сада босанског језика у новопазарским школама.

Комисија за истраживање убистава новинара саопштила је, поводом петнаесте годишњице погибије раднка РТС, да ће тај злочин темељно испитати.
У саопштењу Комисије се наводи да су питали и НАТО ко је донео одлуку о бомбардовању РТС-а.
Председник Комисије Веран Матић саопштио је данас да су породице жртава већ урадиле велики део посла, прикупивши знатан број индиција или доказа о могућем жртвовању радника РТС и о наредбодавцима тог жртвовања које се догодило 23. априла 1999.
Међутим - за разлику од остала три случаја из делокруга Комисије - надлежно тужилаштво, како тврде, није се активно укључило у истрагу и процесуирање поднетих доказа, а с друге стране, није ни затворило случај.
"Пажња нам је у овом тренутку окренута ка Војсци и Министарству одбране, пре свега зато што није до краја утврђена улога надлежних служби Министарства одбране Савезне Републике Југославије, а постоје индиције да они располажу и документима из којих проистиче да су војни и државни врх тадашње државе били правовремено упозорени на тачан час напада", наведено је у саопштењу.

У свету се данас обележава Дан планете земље. УН ће покушати да мобилизују милионе људи да створе здраву природну средину озелењавањем градова широм света.
"Данас више од половине светског становништва живи у градовима. Будући да се број становника у урбаним срединама повећава, а последице климатских промена се погоршавају, наши градови морају еволуирати", поручиле су УН на свом сајту.
Светска организација наводи да морамо инвестирати у ефикасност и обновљиве изворе енергије, обновити веће и мање градове и почети да решавамо климатску кризу.
УН позивају све људе света да током наредне две године учествују у кампањи Зелени градови која треба да прерасте у глобални покрет који ће убрзати ову транзицију.
У поруци генералног секретара Бан Ки-муна поводом обележавања Дана планете Земље наводи се да сваке године на тај дан размишљамо о свом односу са планетом која нам даје услове за живот.

Нисам радио скулптуру патријарха, већ свеца. Тако сам га доживљавао и док је био жив. Због тога сам осећао већу дозу одговорности. Питао сам се да ли ћу успети да пренесем у дело оно што носим у себи? Мислим да сам у томе успео... - каже за Данас познати вајар Светозар Радовић, идејни творац скулптуре патријарха Павла, која ће током лета бити постављена у порти храма Светог Василија Острошког, општина Лепосавић, на Косову и Метохији.
Импозантна фигура висока је 2,7 метара и тешка 1.000 килограма. Интересантно је да Радовић, први пут у својој уметничкој каријери, није правио скицу будућег дела, већ је одмах почео да ваја у глини.
- Гледао сам фотографије, календаре са његовом сликом... То јесте био он, али не онакав каквог сам га лично доживео. Зато сам радио напамет, не по сећању, већ онако како га носим у души. Имао сам ту срећу да сам га познавао за живота. Био је истовремено једноставан, скроман, а светац. Зато је било тешко и одговорно урадити скулптуру ове јединствене и комплексне личности - каже Радовић.

Верници широм света данас обележавају Велики петак, дан када је, према веровању, Исус Христ распет на Голготи.
Посвећеници у северним филипинским селима обележавају Велики петак у тој највећој азијској римокатоличкој нацији подражавањем распећа, док хиљаде локалних и страних посматрача гледа крвави ритуал њиховог прикивања на дрвене крстове.
Црквене вође и здравствени званичници већ дуго агитују против ове праксе која представља мешавину римокатоличке посвећености и народног веровања, али тај обичај који се сваке године изводи на Велики петак наставља да привлачи и велики број учесника и још већи број посматрача, нарочито у северној провинцији Пампанга.
Рубен Енаје (53), цртач реклама, већ 28. годину "разапиње" себе на крст на прашњавом брежуљку у селу Сан Педро Кутуд у Пампанги. Он је с тим ритуалом започео пошто је преживео пад са једне зграде.

Савезници нас бомбардовали на Титов захтев!
Убијено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акције
Крвави Васкрс, како је названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме је погинуло више од 2.000 људи, дуго је био табу тема, а ни данас са њега није потпуно скинут вео тајне. Досијеи Балкан ер-форса, који је 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени. Британски обавештајац Мајкл Лиз био је члан војне мисије у Јабланичком округу 1944. и горко је закључио да се Стаљин сигурно грохотом смејао док су савезнички бомбардери убијали Србе за рачун његовог пулена Тита.
- Интензитет бомбардовања превазишао је чак и нападе немачког Луфтвафеа из 1941. За партизанско вођство сврха тих и осталих бомбардовања није била војничко већ политичко дејство. Циљ је био да се становништву покаже ко су сада газде - констатовао је Лиз.

Традиција издавања пригодних поштанских марака поводом највећег хришћанског празника – Васкрсења Господњег у Србији траје само деценију. Прво пригодно издање „Васкрс” објављено је 2002. године и садржало је четири марке. Аутор ликовног решења био је Радомир Бојанић, а на маркама су приказани: „Распеће Христово” из манастира Студеница, централни део плаштанице краља Милутина из Музеја Српске православне цркве, „Васкрсење Христово – силазак у Ад”, рад Петра Смедеревца из 16. века, као и „Васкршње јаје” из Пећке патријаршије.
Исти аутор креирао је ускршњи четверац 2003. и 2004. године од када се усталила пракса издања поводом Васкрса, само две марке – једну за унутрашњи и другу за међународни саобраћај. Претходне деценије марке су креирале и Надежде Скочајић (2004. и 2005. године и од 2009. до 2013. године) и Ана Костић (2006. године).
Овогодишње издање „Васкрс” дело је Јакше Влаховића, креатор марака Поште Србије.