Дешавања

Вештак одбране Коста Чавошки изјавио је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да је рат у БиХ изазвало одбијање лидера Муслимана Алије Изетбеговића да потпише план за реогранизацију БиХ у три национална ентитета који је сачинио португалски дипломата Жозе Кутиљеро.
Оспоравајући налазе из извештаја вештака оптужбе, професор права Чавошки је тврдио да је Изетбеговић одбио да потпише споразум о уставном преуређењу БиХ, који је већ парафирао, пошто га је тадашњи амбасадор САД у Југославији Ворен Цимерман упитао: "А, зашто бисте то морали да потпишете''.
Изетбеговић је, рекао је Чавошки, "знао да мора да бира између мира и суверености у БиХ и он је изабрао друго, што је изазвало рат у БиХ". "Одговорност за рат у БиХ пада на оне који су одбили Кутиљеров план, који је био праведан".
На Караџићеву сугестију, Чавошки је казао и да "тим планом није било предвиђено никакво премештање становништва...ни било какви насилни обрачуни, а камоли геноцид".
Босански Срби су, по сведоку, током кризе у БиХ имали "три политике" - очување интегритета БиХ у Југославији, а "када то није било могуће", споразум са Муслиманима да би БиХ остала у "крњој Југославији", да би на крају, ради "мирне Босне", пристали и на независну БиХ, уз услов да, као и други народи, имају своју конститутивну, федералну јединицу.

Посланик и драмски писац Синиша Ковачевић о отварању „војвођанског питања“ у моменту када се доноси судбоносна одлука о КиМ: Овакав тајминг не би изабрао ни Тачи
Ово се на српском језику зове велеиздаја, а за то се повлаче политичке, али и друге консеквенце - каже за „Новости“ драмски писац и народни посланик Синиша Ковачевић, коментаришући најаву покрајинског премијера Бојана Пајтића да ће у среду Скупштина Војводине изгласати декларацију о заштити уставних и законских права Војводине!
- Ако се то догоди, ако се такав документ изгласа, после тога Пајтић не треба да буде ни премијер, ни Пајтић, а парламент не треба још дуго да буде парламент - наглашава Ковачевић. - Нису моји прадедови препливавали Саву и гинули у Србији да би сада Пајтић формирао своју полицију која ће ме код Батајнице и Сурчина легитимисати када идем на гробље у Сремску Митровицу, где су ми сахрањени и отац и мајка. Ја им то нећу дозволити, неће им дозволити ни моји преци... Нарочито неће моћи да ме легитимишу ако се зову Јован Поповић, Петар Павловић, ако говоре мој језик и славе Аранђела и Ђурђевдан...
* У образложењу, Пајтић наводи да Београд не поштује начела аутономије, уставних и законских решења, слаби правну државу... Да ли је ово отварање „војвођанског питања“?

Председник покрајинске владе Бојан Пајтић рекао је да ће Скупштина Војводине у среду донети Декларацију о заштити уставних и законских права АП Војводине, јер "велика већина грађана јасно види да се та права не поштују и повређују". 
"То најдиректније утиче на интересе грађана Војводине. Нарушавају се и раније стечена права, што је незабележено у модерној европској пракси", истакао је Пајтић у писаној изјави објављеној на интернет страници покрајинске владе.
Према његовим речима, Декларација ће озбиљно упозорити на то да непоштовање начела аутономије, уставних и законских решења, слаби правну државу и европску демократску праксу. Тиме се, како је навео, угрожавају стабилност и нормално функционисање одговорне државе.
Пајтић је истакао да садашња републичка власт мора имати снаге да поднесе терет погубне политике на Косову деведесетих година. "Мора стећи снаге да донесе тешке, али далекосежне одлуке. Али Војводина не сме бити полигон на којем ће се искалити бес и фрустрација због изнуђених и непопуларних потеза", рекао је Пајтић. Он је навео да је недавно мимо уставних гаранција, смањен оквир на основу кога се опредељује минимум финансијских средстава за Аутономну Покрајину Војводину и додао да је, поред тога, републичка Влада протиуставном одлуком, без консултација са покрајинским органима, почела на неуставан начин да располаже покрајинском имовином.

Шефовица дипломатије ЕУ Кетрин Ештон предложила је Београду и Приштини неку врсту "ердутског споразума", са прелазном управом ЕУ на северу КиМ, кажу извори листа Данас.
Упркос неким проценама да је последњом рундом преговора стављена тачка на бриселски дијалог, који је Ештонова пет месеци водила са премијерима Ивицом Дачићем и Хашимом Тачијем и да се нови преговори очекују тек 2014, наводно после ванредних избора у Србији, у Бриселу тврде да још ништа није готово и да је прерано за оцене да је процес неуспешан.
Према сазнањима листа, Београд и Приштина добили су рок да се до идућег уторка, 9. априла, изјасне о предлогу, који им је прекјуче изнесен у Бриселу. Како се спекулише, реч је о некој врсти модела "ердутског споразума" у промењеним међународним околностима, којим се предвиђа прелазна управа ЕУ на северу КиМ. То значи да би у будућој заједници српских општина север имао привремено другачији статус, док не прихвати косовске законе.
Осим спора око надлежности заједнице општина у области правосуђа и полиције, Београд и Приштина нису могли да се усагласе ни око тога "шта је север КиМ", тврде извори овог листа. Српска страна говори о четири општине - Зубин Поток, Звечан, Лепосавић и северна Митровица, док Приштина ту придодаје јужну Митровцу, као и општине Србица и Вучитрн.

Дијаспора Србије широм света током овог месеца организује низ активности поводом девет година од насиља на Косову и Метохији 17. марта 2004. године, са намером да светску јавност подсети на злочине који су тада почињени над Србима и неалбанским становништвом на Космету. Подршку овим активностима наших људи у расејању, у оквиру кампање „Да се не заборави“, пружа Канцеларија Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, која је тим поводом контактирала са многим појединцима и организацијама у дијаспори.
У таласу албанског насиља 17. марта 2004. године страдало је 19 особа, протерано око 4.000 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, запаљено 35 цркава, порушено, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката – школе, домови здравља, поште. Страдала је и баштина српског народа, 18 споменика културе. Срушени су манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих архангела код Призрена, а у том граду су изгореле цркве Богородице Љевишке из 14. и Светог Ђорђа из 16. века, подсећају у Канцеларији за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Кампању обележавања мартовског погрома, коју је покренула Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију, Канцеларија за дијаспору подржала је стављајући на располагање своје контакте са српским организацијама и појединцима српског порекла у свету.

Турска је освојила Балкан пре пет векова, а данас поново продире у БиХ, само овог пута на блажи начин.

Наводи то амерички лист "Вашингтон пост" у тексту у којем се додаје да са два турска универзитета у Сарајеву, затим инвестицијама широм региона, утицај Турске полако, али сигурно расте на целом Балкану.

"Турске инвестиције су се прошириле чак и на Србију и Хрватску, где живи већина хришћанског становништва која султане из Константинопољаи даље сматра окупаторима, а не ослободиоцима", стоји у чланку америчког листа. Даље је наведено да је све веће присуство Турске у региону дало Турској шансу да прошири свој утицај у Европи и то у време када је перспектива њеног придруживања ЕУ и даље под знаком питања.

"Турски лидери раде на новом отоманском царству, истина, једној блажој верзији", каже Амир Зукић, шеф Бироа турске агенције Анадолија у Сарајеву.

Према његовим речима, "Турска, некадашња регионална сила, покушава да направи свој камбек и то на велика врата".

"Вашингтон пост" наводи да док је за време владавине комунистичког режима присуство Турске било скоро неприметно, после распада Југославије, средином деведесетих година прошлог века, почела је да пристиже турска помоћ.

Здравко Мамић је приведен због кршења члана 325. Кривичног закона Хрватске који забрањује јавно подстицање на насиље и мржњу. Због говора мржње Мамићу прети до три године затвора.
"Ко путем штампе, радија, телевизије, рачунарског система или мреже, на јавном скупу или на други начин јавно подстиче или јавности учини доступним летке, слике или друге материјале којима се позива на насиље или мржњу усмерену према групи људи или припаднику групе због њихове расне, верске, националне или етничке припадности, порекла, боје коже, пола, полног опредељења, родног идентитета, инвалидитета или каквих других особина....", стоји у првом ставу члана 325. Кривичног закона Хрватске.
Члан ИО ХНС-а и газда Динама прекршио је неколико закона иступом у којем је и на националној основи извређао министра Жељка Јовановића. Мамић је, између осталог, изјавио да министар Јовановић мрзи све што почиње са хрватски, јер има крвна зрнца која претежу на ону страну која мрзи све хрватско, и да је он увреда за хрватски мозак и хрватског човека.

Зоран Ђинђић неколико дана пред смрт (и то је документовано) тврдио је да је подигао прашину у међународној заједници, изазвавши кризу у вези Косова и Метохије, без које, како је сам рекао, ништа не може да се постигне. Одбио је „молбе и упозорења међународних центара моћи да не покреће косовску тему пре времена“
Десет година после атентата на премијера, др Зорана Ђинђића, у јавном мнењу европске Србије знају се три ствари: да је Ђинђић хтео у ЕУ, да је имао велику енергију и да су Кизу укокали Цема и Змија. У плићаку та два, три, углавном медијски наметнута општа места, спин-доктори и дан-данас подижу муљ, српски политичари вежбају европски краул, док Ивица Дачић лагано прелази и на лептир-стил.
Да није тако, не би било Дачићевог текста у НИН-у, којим је покушао да опере дежмекасту косметску политику свог кабинета. Чак и после договора од понедељка са баронесом Кетрин Ештон, који је у ствари попуштање Београда, а не Приштине, званични Београд позива се на Зорана Ђинђића и његову наводну косметску политику. Покојни Ђинђић, ето, не би имао ништа против онога што Дачић, његов политички противник, данас ради на европску ползу Србије. Није него!
Морам да признам да не знам шта би Зоран Ђинђић данас тачно мислио, али поуздано знам шта је непосредно пред смрт, а и знатно раније, изјављивао.

Став о непостојању Датума ће важити од датума кад је донет па све до датума док српско руководство не докаже да му је заиста стало до Датума
Који је данас датум?
Сунце је изашло. Али на неки начин, као и да није.
Тог јутра је, наиме, у Србији освануо дан какав никада пре тога није постојао у њеној историји. И тог јутра, збуњени грађани нису знали шта треба да раде и како треба да се понашају у будућности. Можда зато што будућност, у извесном и прилично баналном смислу, делимично није више ни постојала.
Вече пре овог јутра одјекнула је вест изречена на заједничкој конференцији за штампу којој су присуствовали Кетрин Ештон, Херман Ван Ромпеј, Штефан Филе, Јелко Кацин, Венсан Дежер и још неколицина мање познатих европских званичника. На тој конференцији они су јасно и недвосмислено рекли: за Србију до даљњег - нема Датума. После неколико месеци преговора, консултација и усаглашавања донет је заједнички европски став да Србија није показала довољно кооперативности за добијање Датума. Такође је изречено да ће став о непостојању Датума важити од датума кад је донет па све до датума док српско руководство не докаже да му је заиста стало до Датума.

Због организовања шверца оружја, бивши председник Аргентине Карлос Менем проглашен је кривим. Менем је шверцовао оружје док је вршио функцију председника. За овај злочин бивши аргентински председник може добити од четири до 12 година затвора.
Апелациони суд је Менема који је владао од 1989. до 1999. године и његовог министра одбране Оскара Камилиона прогласио кривим за шверц 6.500 тона оружја и муниције Хрватској и Еквадору. Менем је 2011. године, заједно са још више од 12 осуђених, био ослобођен оптужби, али је тужилаштво уложило жалбу.
"Менем је осуђен за "тежи шверц", а та нијанса је додата, јер се ради о злочину у који је умешан ратни материјал, а извели су га владини званичници", наводи се у пресуди. У оптужници се помињу три декрета о испорукама које је он потписао почетком 90-их година прошлога века.
Менем је признао да их је потписао, али и даље тврди да су те испоруке биле легалне, јер је оружје (пушке, артиљеријско оружје, минобацачи, против-тенковске ракете и муниција), било послато у мирољубиве земље.