Професор Владимир Гречић наводи да је око милион странаца до 2014. године добило немачко држављанство. Међу њима је и 61.936 грађана Србије.
У Аустралији, где незванично има 200.000 Срба, правилно је пописана само трећина, а чак 95 одсто наших људи тамо је узело аустралијско држављанство.
Највише исељених Срба је у Бечу, њих скоро 200.000, због чега је престоница Аустрије проглашена за главни град српске дијаспоре.
"Наш народ расут по свету има троструки статус. Срби имају статус националне мањине у Румунији, Мађарској, Хрватској и Словачкој, статус радника на привремном раду у земљама Западне Европе и статус досељеника у прекоокеанским државама. Тренутно се Србија бори да избори статус националне мањине за Србе у Албанији, Аустрији и Словенији, где су најбројнији као странци", говори Раде Бакрачевић, српски активиста из Марибора.
Бакрачевић упозорава на чињеницу да нерешавањем статуса Срба у тим досељеничким земљама тамошње власти желе што лакше и што пре да "утопе и истопе", односно да асимилирају Србе и претворе их у домаће становништво. Наши људи се томе опиру тако што негују традицију, али и тако што узимају српско држављанство, без обзира на то што су рођени ван Србије.
Томислав Перић, из Цириха, пореклом из Угљевика, узео је швајцарско држављанство јер му у време СРЈ нису дали српски пасош.
"Хтео сам деци да обезбедим сигурност и уредно школовање. Али, остали смо Срби, јер данас имамо двојно држављанство и редовно путујемо у Србију и Републику Српску", каже он.
Од деведесетих није било нимало "популарно" бити Србин у многим државама. У атмосфери јавног линча, узрокованој ратом на простору бивше СФРЈ и медијском пропагандом, у исељеничким државама Срби су били оклеветан народ и кривци за нешто што нису учинили. Због тога се на пописима становништва сви и нису изјашњавали као Срби. Тако је, на пример, по попису из 2011. године у Словачкој било само 698 Срба.
Срби из дијаспоре све више траже од отаџбине да брзо и лако добијају двојно држављанство.
Агенције