Дешавања

Аустралијски научници указали да ће загрејана планета искусити учесталије падавине, повезане са повећаним капацитетом топлије атмосфере да задржава влагу
Подручје Балкана поштеђено је урагана, није на мети монсуна ни цунамија, али последњих година бележе се временски екстреми нетипични за овај део Европе. Поплаве тренутно односе људске животе и наносе огромну материјалну штету, а да се још нису осушиле куће поплављене око Васкрса. Зимус је било мало снега са температурама изнад просека, док нас је 2012. захватио ледени талас са великим снегом који је одсекао људе у планинским селима и донео ђацима ванредни зимски распуст. Прошлог августа Балкан је био најтоплије подручје у Европи са 41 степен Целзијуса, колико је мерено у Мостару и Подгорици.
Крајем априла, БиХ је била домаћин конференције директора Националних хидрометеоролошких завода југоисточне Европе. На скупу у Бањалуци чуло се да су поплаве које су захватиле регион симптоми процеса промене климе због глобалног загревања.

Пре 24 године преминуо је један од најпознатијих рудара тадашње Југославије, Алија Сиротановић, јунак социјализма, познат и по томе што се његов лик нашао на новчаници од 20.000 динара.
Сиротановић, родом из Трторића код Брезе у тадашњој Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, постао је јунак социјализма пошто је 24. јула 1949. године оборио светски рекорд у копању угља, ископавши са својом бригадом 152 тоне за осам сати рада, па је претходни рекорд премашио чак за 50 тона. Као награду, од тадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, тражио је само већу лопату.
Како подсећа Дневни аваз, на саветовању са стручним особљем рудника Бреза и копачима, 1949. године, Сиротановић је предложио да се његовој бригади омогући рад на три радилишта и дао обавезу да ће премашити рекорд чувеног совјетског рудара Алексеја Стаханова. Предлог је прихваћен, а Алијина бригада је већ сутрадан почела са обарањем рекорда.

Земље БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) све чешће се политички и економски супростављају САД и многи аналитичари сматрају да је на помолу нови глобални поредак.
Циљ групе БРИКС је да промени досадашњи поредак у којем САД наступају као хегемонија и једина супер сила.
Поједини политички и економски аналитичари оцењују да би трајним искључивањем Русије из групе Г8 могао да буде повећан значај БРИКС-а.
Петер Бирле, руководилац Одељења за истраживање на Иберо-америчком институту у Берлину, процењује да пет земаља БРИКС-а жели да трајно "сломи" односе моћи успостављене после 1945. године, односно да релативизују моћ САД.
Бразил све карте полаже у интензивирање сарадње између држава БРИКС-а. Непосредно после Светског првенства у фудбалу, само три месеца уочи председничких избора, Бразил ће 15. и 16. јула у Форталези организовати самит БРИКС-а.
Најважнија тема биће формирање заједничке развојне банке са почетним капиталом од 100 милијарди долара.

Смењени уредник деска у листу "Вечерње новости" Срђан Шкоро изјавио је да се не каје ни због чега што је рекао за Радио-телевизију Србије, и да би само "проширо дијапазон" на још неке министре и људе из Владе.
"Не кајем се ни мало, добио сам огромну подршку и од колега и од обичног света и они су ме уверили да наше занимање није замрло и да још увек има наде да га доведемо на неки пиједестал које заслужује", казао је Шкоро за "Нови магазин".
Рекао је да му нико није дао образложење за смењивање иако је свима јасно да је разлог за то његово гостовнање на РТС-у на дан инаугурације Владе, 27. априла, после којег је Српска напредна странка оптужила РТС да својим програмом "унижава углед нове Владе и Александра Вучића".
Коментаришући састав Владе, Шкоро је тада рекао да "то није оно што се од Србије очекивало у овом тренутку јер је први пут премијер могао да бира кога хоће". Навео је и да није изабрана особа за министра просвете која би имала квалитете Доситеја Обрадовића и да није добро "што смо створили друштво где се за сваку ситницу иде код будућег премијера".

О говору мржње на интернету ни власт ни опозиција не желе да говоре све док се не заврше локални избори, заказани за 25. мај
На друштвеној мрежи „Фејсбук” ових дана пажњу у Црној Гори је привукла веома активна група под називом „Покрет за истрагу посрбица” која, судећи према порукама њених чланова као и коментарима и илустрацијама које „каче”, пласира говор мржње.
Нашој редакцији је уредништво портала „Ин4с” доставило документа која сведоче да већ дуже време на „Фејсбуку” делује ова група, која броји нешто преко 200 чланова претежно са подручја Црне Горе и која Србе у Црној Гори упоређује са Вермахтовим окупаторима. Чланови групе се у својим порукама залажу за „смрт вјештачке творевине Републике Српске”, „тријебљење губе из торине”, „дављење Срба и Цигана”, а онда планирају транспорт црногорских Срба за Кокин Брод и Сурдулицу. Ово су само неки наводи, јер би цитирање осталих повредило достојанство читалаца.
Међу члановима ове групе редакција портала „Ин4с” уочила је две у црногорској јавности препознатљиве личности – секретара месног одбора владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) у Сутомору Митра Радоњића и координаторку невладине организације Црногорски женски лоби, са седиштем у Подгорици, Аиду Петровић.

Егзерциром припадника Гарде Војске Србије и свечаним дефилеом те јединице данас је у касарни „Дедиње” обележен 6. мај, Дан Гарде и годишњица њеног формирања.
Обележавању Дана, кад је 1830. године у Пожаревцу постројена прва чета Књажеве гарде, Гвардија, присустовао је председник Србије Томислав Николић који је поручио да је Гарда репрезент Војске и Републике Србије и да осликава част и понос, морал и снагу Војске и Србије.
„Почаствован сам што сарађујем са вама свакодневно, али част је и бити у јединици која баштини најдужу традицију у Војсци и која је по много чему посебна, изузетна формација, која данас извршава веома специфичне задатке од изузетне важности”, рекао је председник Србије.
Председник Србије је подсетио на историјат Гарде и навео да су прошле 184 године од Ђурђевдана 1830. године када је Кнез Милош Обреновић упутио распис по нахијама са захтевом у ком каже да „из задружних и имућних кућа по стасу и угледу одаберу младиће за Гарду” и да „сваки отац или сродник за чест да држи коме се син или сродник у Гарду прими”.

Тимоти Џон Бајфорд, британски режисер, сценариста и глумац, који је већи део свог радног века провео у Србији, преминуо је данас у 73. години, објавио је РТС.
Тимоти Џон Бајфорд остаће упамћен као Енглез који је направио најбоље српске ТВ серије за децу - "Невен", "Полетарац", "Бабино унуче"...
Добитник је Повеље Змајевих дечјих игара 2011. године, а почетком 2013. године добио је националну пензију Србије. Бајфорд се годинама борио са тешком болешћу.
Рођен је 1941. године у Салисберију у Енглеској, а каријеру је започео радећи за дечји програм BBC.
За документарац "I Want to Be a Showjumper" га је наградила БАФТА 1969. године, а две године касније се преселио у тадашњу Југославију, где се оженио и остао до краја живота.
Бајфорд је у Србији оставио дубок траг радећи на дечјим програмима, превођењу и предавању енглеског језика.

У свету данас живи 11,5 милиона Срба. Наравно, највише у Србији - 6,2 милиона. У Републици Српској 1,2 милиона. Према попису из 2011. године, у Црној Гори званично има 182.473 Срба и они чине трећину житеља те државе. Готово четири милиона Срба данас је у расејању.
"После девет великих сеоба српски народ је расут на пет светских континената. Два милиона Срба је у нашем окружењу и региону, а два милиона их је у дијаспори. Ми непрестано улажемо напоре да тај народ држимо уз себе, уз матицу Србију, не бисмо ли јачали наш национални идентитет",  каже Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору у претходном сазиву српског парламента.
Српска дијаспора практично је настала 1690. године са првом великом сеобом са Арсенијем Чарнојевићем. Уследила је друга велика сеоба 1740. са Арсенијем Јовановићем на челу. Тако је настала дијаспора у Мађарској, Аустрији, Чешкој, Словачкој, Русији...

Посета Кетрин Ештон Србији представља неуобичајено снажан израз подршке новој влади Србије и европским интеграцијама, сматрају политички аналитичари у Бриселу.
"Крајње је неуобичајено да се висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност лично појави у земљи која није чланица ЕУ да подржи формирање нове владе и да се обрати Парламенту", каже за Танјуг Тоби Вогел, уредник бриселског недељника "Јуропиан Војс". Он је уочио и да у свом говору српским посланицима Ештон ниједном није изговорила реч Косово, него је искључиво помињала Приштину.
"То показује колико се Ештонова трудила да изађе у сусрет домаћинима", каже он.
Вогел верује да ЕУ почиње да доживљава Србију као 'угаони камен' интеграције Западног Балкана, и констатује да Србија убрзано престиже Црну Гору на европском путу.
"Црна Гора се због слабих административних капацитета тренутно суочава са тешкоћама у спровођењу реформи, тако да јој можда одговара да мало уђе у заветрину", примећује он.
Александра Стиглмајер, виша аналитичарка Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ), такође сматра да Србија добија на значају у Бриселу.

РС треба да се издвоји из БиХ од које нема шта да добије, оценио је председник РС Милорад Додик у интервјуу за најновији број недељника Њузвик. Он је навео да као сличан пример треба гледати на покрете сецесије у Шкотској и Каталонији,
У интервјуу који је дао листу прошле недеље у Бањалуци, на питање када очекује референдум о одвајању РС од Босне и Херцеговине, попут оног одржаног на Криму, Додик предвиђа да ће се "то догодити изненада".
Њузвик наводи да није јасно да ли Додик озбиљно мисли када говори о одвајању РС, или је реч о политичкој игри, као и да је неизвесно да ли ће за то добити подршку Русије. Лист подсећа да је БиХ формирана преговорима у Дејтону којим је окончан најкрвавији рат од 1940-их, додајући да је, по Додику, БИХ унија која је вештачки створена споља, фрустрира Србе и осуђена је на неуспех.
"Нема ничег корисног што можемо да добијемо од Босне и Херцеговине", каже Додик за Њузвик уз оцену да би самостална Република Српска финансијски боље пролазила, и да би се чак брже интегрисала у ЕУ него ако би остала у БиХ. Како наводи Њузвик, Додик је ипак свестан забринутости Запада и још није одредио датум за референдум. "Чекаћемо, не желимо било какву дестабилизацију или хаос", наводи лист његове речи.