Током израде имао је неколико недоумица. Десна рука патријарха је у првобитној верзији била спуштена, али уметник није био задовољан идејом.
- Ништа ми та рука није говорила. Онда сам замислио да би требало да буде у положају као да даје благослов. Консултовао сам митрополита Амфилохија и он ми је објаснио како тачно прсти треба да стоје. Водио сам рачуна о детаљима, али и о ономе што је суштина скулптуре - да се и са 50 метара удаљености види о коме је реч - указује Радовић.
Благо повијен положај и поглед спуштен надоле осликавају скромност и једноставност патријарха Павла. Ипак, из целокупне скулптуре одише светост. Током израде атеље је био отворен и свако је могао да дође и погледа процес рада. Сви су говорили "као да је жив...". Најупечатљивија реакција је била једне жене, која се, видевши скулптуру, прекрстила и изашла. Радовић је тада знао да је успео у намери. Сећа се и првог сусрета са патријархом и дугих разговора које су водили.
- Замишљао сам га крупнијим, снажнијим. Међутим, био је омањег раста. Али у њему нисам видео човека, већ свеца. Такав утисак је оставио на мене. И на многе људе, већину у Србији.
Био је, каже, једноставан у разговору. Скроман и нимало надмен, какви су обично људи на положају. Често су причали, сатима. Давао му је поуке, као и сваком ко је желео да их чује. На питање "како сте", увек је одговарао "добро". Шио је сопствене мантије.
- Радио је то ручно. Гледао сам пажљиво шавове, изгледали су као да их је шила машина. Сам је поправљао ципеле. Митрополит Амфилохије га је једном приликом питао да ли поправља старе или нове, он је одговори старе, "нове чува". Питао сам митрополита - а откад су му те ципеле? Каже: "Последње је купио '60 и неке. И то су му нове." Ето колико је скроман био. Више од пола века носио је исте ципеле, које је сам поправљао. Увек у црној мантији, без претераног кинђурења. Кад су му давали позлаћени крст који носе патријарси у одређеним приликама, он је увек тражио свој дрвени - прича Радовић.
Познати вајар радо би израдио још једну скулптуру патријарха Павла која би стајала испред манастира у Раковици, "где јој је и место".
Председник Уметничке ливнице "Браћа Јеремић", Миодраг Јеремић, са задовољством се одазвао позиву Црквене општине Лепосавић, да поводом 100. годишњице рођења почившег патријарха Павла, са својим креативним тимом изради импозантну скулптуру у народу омиљеног патријарха.
- Били смо изненађени позивом, али смо га прихватили са одушевљењем, без размишљања и двоумљења. Велика је одговорност направити скулптуру човека кога су за живота сматрали светим, и којег је српски народ толико волео - каже за Данас Миодраг Јеремић.
Петнаест људи радило је на њој читава три месеца.
- Све је текло без проблема. Долазили су представници Цркве и задовољни су завршним резултатом. Сами смо финансирали израду и материјал, а укупни трошкови скулптуре са постаментом су око 50.000 евра. Црква сакупља донације како би се покрили трошкови, али то нам није најбитније. Радили смо је чиста срца из поштовања према покојном патријарху - наглашава Јеремић.
У писму које је у јануару Уметничкој ливници "Браћа Јеремић" послала Црквена општина Лепосавић поред назнаке да ће скулптура бити изливена "у чувеној и веома цењеној ливници", стоји позив свим људима добре воље да донирају новац за трошкове израде као и објашњење како су дошли на идеју да ураде скулптуру.
"Ове године обележавамо стогодишњи јубилеј рођења највећег српског сина данашњице, како га многи називају, а наш прослављени академик Матија Бећковић за његову светост сведочи речима да: Ниједан човек није говорио тише, а чуо се даље и више."
Почивши патријарх Павле је читаве 34 године провео на Косову и Метохији као монах и епископ, због чега у Црквеној општини Лепосавић сматрају да му се скулптуром, на неки начин, треба одужити. Она ће током лета бити постављена испред храма Светог Василија Острошког на Косову, где је патријарх Павле, пре него што је постао поглавар Српске православне цркве, проводио највише времена.
"Повратком патријарха на Космет добили бисмо нову снагу за останак на овим просторима, притом учећи децу и указујући на све оне врлине и савете које нам је премудри патријарх оставио у завештање", стоји у писму упућеном Уметничкој ливници.
Миодраг Јеремић каже да би са задовољством урадили још једну такву скулптуру, која би била постављена испред манастира Раковица у Београду, где је патријарх Павле сахрањен.
Поред бројних уметничких дела које раде у ливници "Браћа Јеремић", тренутно су упослени на изради четири бисте Николе Тесле које је затражила истоимена фондација из Филаделфије, али и на још једном делу за СПЦ - скрипти на вратима Храма Светог Саве на Врачару.
Најстарија ливница у региону
Уметничка ливница "Браћа Јеремић" једна је од најстаријих и најпознатијих у региону. Основао ју је Миодраг Мића Јеремић 1927, а породичну традицију наставили су његови потомци. Током своје историје у ливници су израђене бројне скулптуре и бисте војсковођа, уметника, научника и других личности које су обележиле нашу историју - Карађорђе, војвода Живојин Мишић, Надежда Петровић, владика Данило и Никола Тесла, само су неки од њих.
Упознавање
- Упознали смо се у манастиру Добруну 2004, када је откривен споменик Карађорђу који смо радили брат и ја. Било је присутно око 40.000 људи, међу њима и патријарх Павле. Маса се у једном моменту раздвојила на пола. Били смо удаљени и нисмо знали шта се догађа. Потом смо видели патријарха како пролази. Сцена ме асоцирала на Мојсијев пролазак кроз море које се отворило - присећа се Радовић.
Аутор: Катарина Живановић, Данас