Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Пети од двадесет припадника територијалне одбране Котор Вароши који су учествовали у масакру над српским цивилима у Сердарима 1992. године одговараће за злочин – пред аустријским судом у Линцу
Земаљски суд у аустријском граду Линцу покренуо је поступак против петог учесника масакра над српским цивилима у селу Сердари, у Републици Српској, почињеног у јесен 1992. године.
За злочин ће одговарати 46-годишњи Бошњак са аустријским пасошем, чије име није саопштено. Реч је о бившем припаднику територијалне одбране Котор Вароши – каснијег Седмог корпуса армије БиХ – који је у праскозорје 17. септембра 1992. године, у групи од 20 припадника ТО, упао у Сердаре и напао ненаоружане цивиле – најпре ватреним оружјем, а затим експлозивним средствима, наводи се у оптужници надлежног тужилаштва у Линцу.
У нападу је убијено 16 српских цивила, међу њима двоје деце узраста од четири и дванаест година, а тешко је рањена и једна трудница. Јавно тужилаштво у Линцу наводи као отежавајућу околност да су цивили најпре свесно рањавани, а потом су на њих бацане бомбе.

Аустријски медији коментарисали су вест да је на захтев јавног тужилаштва у Линцу покренут судски поступак против неименованог бошњачког ратног злочинца – као двоструко кашњење.
„Осумњичени за ратне злочине биће изведен пред лице правде са 22-годишњим закашњењем, а казна, која ће без сумње бити изречена, биће одређена после срамотног трогодишњег, оклевања”, истиче се у извештају „Оберестерајхише нахрихтен”.
Водећи дневник покрајине Горња Аустрија, чији је главни град Линц, са добрим разлогом овако расуђује. Аустријско правосуђе, наиме, знало је још у пролеће 2011. године за умешаност неименованог окривљеног у масакр у Сердарима, па му је на основу тада расположивих доказа одредило једномесечни притвор.
Поступак је, међутим, убрзо обустављен. Према тумачењу аустријског правосудног органа, у Сердарима није било речи о селективном масакру над српским цивилним становништвом, већ о жртвама као последица ратних дејстава. Другим речима, убијени српски цивили су проглашени неком врстом „колатералне штете”.
До заокрета у ставу горњеаустријског тужилаштва дошло је тек после проглашења кривим четворице „ратних другова” оптуженог, пред надлежним судом у Сарајеву. Суд БиХ осудио је у јануару ове године Фикрета Планинчића и Сеада Мензила на по 11,5 година робије, Мирсада Ватрача на 10,5 и Расима Лишанчића на 9,5 година затвора.
С обзиром на повезаност аустријског и босанског поступка, покренуто је питање како су Аустријанци могли да „превиде” злочин и прогласе српске жртве „усмрћеним у току ратних операција”?
Како „Политика” сазнаје, питање је било предмет жестоких расправа у надлежном министарст у у Бечу, одакле је наложено локалном тужилаштву да поново покрене поступак.
Аустријски стручњак за новију историју и експерт за анализу сукоба на Балкану, универзитетски професор Михаел Јон сматра да нема разлога за сумњу у кривицу оптуженог:
„Када босански суд осуди Бошњаке за ратни злочин над српским цивилима – а наш Бошњак је саучесник осуђене четворке у Сарајеву – онда је више него јасно да је кривица постојала”, каже Јон.
Професорка за кривично право на Универзитету Линц Ингрид Митгуч истиче да је у складу са међународним правом Република Аустрија   дужна да поведе поступак против оптуженог, с обзиром да Хашки трибунал од 2008. године не покреће нове поступке против починилаца ратних злочина у бившој Југославији, већ их прослеђује матичним судовима у земљама осумњичених.
Оптуженом Бошњаку са аустријским пасошем, дакле, биће суђено за масакр у Сердарима у Линцу. Његови искази, међутим, биће прослеђени и надлежним органима у Сарајеву, што би могло да доведе и до откривања и извођење пред лице правде преосталих петнаест учесника масакра.
Милош Казимировић, Политика