Дешавања

Четнички добровољачки одреди били су под командом Врховног штаба српске војске. Биле су то специјалне јединице које су изводиле високоризичне акције. После битке на Кајмакчалану четнички одреди престају да постоје и на позорницу ступа Југословенски доборвољачки одред. Многи сматрају да су четници жртвовани у сукобу Црнорукаца и престолоанследника Александра.
Jезгро четничких одреда на почетку рата чинили су искусни четници из Балканских ратова и из четовања на просторима Македоније. У четничке одреде пријављују се и сви они који нису обухваћени мобилизацијом (млађи од 20 година, страни држављани...).
Четничке јединице у великом броју чине Срби са подручја Аустроугарске а долазе и Срби печалбари из Америке. У каснијим годинама четнички добровољачки одреди ће се све више попуњавати из редова аустроугарских ратних заробљеника, Срба пречана који су најпре били мобилисани од стране Монархије а потом у борбама заробљени у Русији.

Србија и Република Српска (РС) заједно ће, 28. јуна, обележити Видовдан, велики српски празник, најавили су премијер Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик. Тог дана Србија и РС ће обележити и отварање Андрићграда у Вишеграду, а РС ће уједно обележити и стогодишњицу Сарајевског атентата и почетак Првог светског рата.
Први човек српске Владе рекао је да неће да присуствује обележавању Сарајевског атентата, на церемонији коју организују власти у том граду, јер је предвиђено да стоји поред плоче на којој пише "српски фашистички окупатор".
- Размишљао сам да, сем у Београду и Вишеграду, тог 28. јуна, будем и у Сарајеву, али два су разлога због којих нећу моћи. Један је што је, према сценарију, требало да стојим поред табле на којој се говори о српском фашистичком окупатору. То не могу и не желим - рекао је Вучић, додајући да постоје и други разлози за изостанак, а тичу се "осталих ситница у сценарију".

Судећи по коментарима већине београдских медија посета премијера Вучића Немачкој је историјска и представља прекретницу у односима Србије и најмоћније државе Европске уније. Уредник портала Нова српска политичка мисао Ђорђе Вукадиновић је међу малобројним аналитичарима који сумњичаво гледају на оцене да са овом посетом Вучића Берлину немачко-српски односи улазе у период "меденог месеца".
- Не знам да ли улазимо у период "меденог месеца", али мислим да улазимо у период потпуне немачке доминације на Балкану и над политичком сценом у Србији. Наравно да се политичка и економска снага Немачке мора уважавати, али оволике снисходљивости, понизности и слуганског одушевљења каква је демонстрирана, не само у изјавама српских државних челника већ и у медијима који су пратили посету Берлину, су без преседана и остављају горак укус у устима - коментарише за "Вести" Вукадиновић.
Бишви амбасадор Србије у Украјини Душан Лазић каже да он не употребљава изразе као што је "историјска посета", али је сагласан са тим да се ради о веома значајном искораку на спољнополитичком плану Србије.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да се у БиХ и даље задржава стање у ком су институције БиХ неефикасне у решавању многих питања и нагласио да је БиХ неодржива уколико се не врати изворном Дејтону.
Председник РС Милорад Додик разговарао је са премијером Србије Александром Вучићем о јачању економских веза Српске и Србије, односима у региону и положају РС унутар Босне и Херцеговине. Важно је да се после неколико година "препознаје улога Србије" која је потписник Дејтонског споразума, а која је годинама била искључена из оног што је било важно за цели регион, рекао је председник Српске.
Важна тема састанка биле су и поплаве, тачније санирање последица поплава које су задесиле и Српску и Србију.
Председник Додик обавестио је премијера Србије о тежини ситуације после поплава и затражио помоћ за РС и то уз пуно разумевање за позицију Србије која је, такође, тешко погођена поплавама. Али, Србија хоће и може да учини више за Српску.
Председник РС замолио је Вучића да Влада Србије помогне Републици Српској у санирању штете, јер Српска не може на међународном плану да оствари помоћ која јој је потребна, а БиХ је инертна кад је реч о томе.

Ето шта је министру донела та модернизација: у својој тези он скоро на свакој другој-трећој страни хвали информатичко друштво, електронску управу, модернизацију, а баш му се она осветила
Толико је уверљиво деловао текст на „Пешчанику” „Како до доктората? Лако! Случај министра Стефановића”, да реших сама да утврдим је ли стварно у питању плагијат, како тврде аутори текста (а реч је о три наша научника са универзитета у Великој Британији) – или је у праву Мића Јовановић, ректор Мегатренда, који је одмах одбацио све што тамо пише. Тврдећи да је рад „стопостотно аутентичан” (може ли више од тога, упитах се, али да не скрећем са теме), ректор Мегатренда нас је обавестио да је ствар у томе што тврђењење о плагијату долазе од људи који су „или били инструирани, или једноставно немају друга посла, па се баве стварима којима не би требало да се баве“.
Тешке речи са обе стране, а једино решење – да се докторат прочита. Дакле, прочитах, па ево, извештавам.
Сва тврђења о плагијату су тачна. Окрените страну 14 у докторату (од јуче га можете наћи и на интернету), препознаћете лако текст са стране 94 приручника „Децентрализација као полазиште даљег развоја Србије“, из 2006. године.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије оценила је као срамну ослобађајућу пресуду хрватског правосуђа у случају двојице хрватских специјалаца, оптужених за ратни злочин над српским цивилима у месту Грубор.
Хрватска не може да сакрије злочине који су почињени над Србима у прошлом рату, али проналази до сада невиђено решење у историји процесуирања окривљених за те злочине - утврђује да су злочини почињени, а да нико није крив, наводе из ове координације. У саопштењу се истиче да злочин нема оправдања, а да злочинци, без обзира на националност и "патриотски занос" у којем су починили злочин, не могу да буду хероји.
Координација позива институције власти у Србији и Хрватској да питања процесуирања починилаца ратних злочина, проналаска несталих лица, суочења са прошлошћу и сатисфакција свим жртвама буду питања која хитно морају да се ставе на дневни ред и решавају.

Крајем 19. и почетком 20. века Србија је, после САД, имала највећи проценат усељавања у свету. Били смо уређена земља у којој је човек могао да живи од свог рада и да успе. Врхунац прилива имиграната у периоду 1903-1914. године
Пре 100 година целе породице Сондермајер, Краков, Рош, Дероко стале су у одбрану Србије. Раме уз раме са Штурмовима и Кирхнерима... У униформи војника или медицинара било је и мушко и женско, од најстаријег до најмлађег. Тек пунолетни дечаци из ових породица су 1914. године били искусни ратници и подофицири, пошто су од 1912. ратовали као добровољци српске војске у балканским ратовима.
- Данас, када се многи Срби одричу сопственог идентитета, тешко је замислити да је неко желео добровољно да буде Србин - каже историчар др Мирослав Свирчевић. - Међутим, то је била честа појава у другој половини 19. и првој половини 20. века кад је, статистички, Србија, после САД, имала највећи проценат усељавања у свету. Као што су у Америци сви имигранти желели да буду Американци, тако су људи досељени у Србију желели да постану Срби. Он истиче да је, за разлику од Србије у коју се масовно усељавало, Аустроугарска била земља из које се исељавало.

Роберт Ланза, професор на Медицинском факултету у Северној Каролини тврди како је према теорији биоцентризма смрт у ствари само илузија коју ствара наша свест.
Теорија се базира на схватању да смрт није коначна као што то ми мислимо, а главна премиса јој је да је живот исходиште које ствара свемир, а не да свемир ствара живот. Према томе, наша свест одређује облик и величину свега у свемиру, а време и простор се у ствари не крећу овом брзином, него смо си ми то сами тако "сложили" у глави.
Када особа прихвати да су простор и време само конструкти нашег мозга, следи закључак да идеја бесмртности постоји у свету у којем нема граница у простору и времену. Дакле, физичка смрт није коначна, бар што се тиче професора Ланзе и његове теорије биоцентризма, пише BeforeIt'sNews.
Његову теорију подржавају и она, Иана Стивенсона, који је на примеру дечака Сема доказао да реинкарнација постоји. Дечак је, наиме, рођен годину и по пошто му је умро деда. Када је имао 18 месеци, отац му је мењао пелену, у том трену дечак га је погледао и рекао:

Јер је песмом „Ко би реко...“ подстицао поплаве!
Ни у драматичним тренуцима није недостајало урођеног смисла са хумор, ведрину и позитивне вибрације
У пет дана природне катастрофе изазване поплавама у РС и БиХ јавност је надуго и нашироко обавештавана о трагичним последицама. Најгоре је прошло, а најтеже - обнова живота на поплављеним подручјима - тек следи.
И док је трајала драма око спасавања људи и имовине том истом народу, ни у драматичним тренуцима није недостајало урођеног смисла са хумор, ведрину и позитивне вибрације. Да поседују посебан дух прво су показале Сарајлије, пошто се првог дана природне катастрофе Миљацка издигла до мостова у самом центру града.
- Полиција би требало да позове Халида Бешлића на информативни разговор, јер је песмом „Ко би реко...“ подстицао поплаве и тако изазвао несрећу - смислио је један сарајевски шерет.
Експресно је стигла реакција: И Дачића на информативни, јер је и он јавно певао „Миљацку“.

Амерички бенд „They Might Be Giants” објавио је нови сингл у коме је опевао Николу Теслу. За песму под називом „Тесла”, чланови овог алтернативног састава из Бруклина, снимили су и пре три дана премијерно „пустили” и интерактивни видео-спот у трајању од чак 23 минута, којим славе лик и дело српског научника и проналазача.
„Тесла, донео нам је струју, донео нам је радио-таласе, радаре, неонска светла, звук претворио у светлост и светлост у звук…” певају Џон Флансбург и Џон Линел, који су и оснивали овај бенд још 1982. Осим што подсећају на све заслуге Николе Тесле, без којих би савремени свет био незамислив, у песми и упозоравају: „…реч је о уму који је видео ствари ван свемира; можда би то силно знање неког довело до лудила, јер како то знање укротити…”
Осврћу се у песми и на смрт Николе Тесле (преминуо 1943.): „Хотел ’Њујоркер’, Тесла лежи мртав на поду, са својим папирима, без породице која би нешто рекла…”
Уз стихове о чувеном научнику, рођеном 1856. године, први део интерактивног спота приказује младића који неодољиво подсећа на Теслу, како на скејту „крстари” улицама Њујорка, а у једном тренутку чак и застаје испред Кутка Николе Тесле…