Дешавања

Док­тор Ру­долф Ар­чи­балд Рајс, Швај­ца­рац ко­ји и по­сле 100 го­ди­на ва­жи за нај­ве­ћег при­ја­те­ља Ср­ба, на да­на­шњи дан је пре јед­ног века кре­нуо је по други пут из Бе­о­гра­да пут Ва­ље­ва. Српска вла­да по­зва­ла је овог по­зна­тог кри­ми­но­ло­га да све­до­чи о то­ме шта се деша­ва у Ве­ли­ком ра­ту и о зло­чи­ни­ма аустро­у­гар­ских вој­ни­ка. Он је већ су­тра­дан по­слао свој пр­ви званични из­ве­штај. Иако је раније писао за „Газету” из Лозане.

По­во­дом то­га до­га­ђа­ја, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да при­пре­мио је те­матску из­ло­жбу ко­ја је да­нас у 12 са­ти отворена на пла­тоу ис­пред Па­ви­љо­на „Цви­је­та Зу­зо­рић” на Ка­ле­мег­да­ну, а тра­ја­ће до 20. ок­то­бра.

Под­се­ти­мо да је швај­цар­ски кри­ми­но­лог, скром­ни и од­ва­жни чо­век, са срп­ском вој­ском пре­шао и Ал­ба­ни­ју и умар­ши­рао у осло­бо­ђе­ни Бео­град 1818. Др Рајс је за­во­лео српског обич­ног чо­ве­ка, се­ља­ка, оно­ли­ко ко­ли­ко је по­сле ра­та пре­зрео та­ко­зва­ну по­ли­тич­ку ели­ту Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца. Остао је да жи­ви у Бе­о­гра­ду уме­сто у сре­ђе­ној и бо­га­тој Ло­за­ни и умро на­пра­сно у Топ­чи­де­ру, по­ни­жен и од­ба­чен јер ни­је под­нео да рат­ни про­фи­те­ри, швер­це­ри, ши­ћар­џи­је пред­во­де на­род за ко­ји је сма­трао да по­се­ду­је из­у­зет­не вр­ли­не.

...не може се остварити држава

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац изјавио је данас на комеморативном скупу на Дјечијем гробљу у Сиску, гдје је у Другом свјетском рату страдало око 2.000 дјеце, да се злочинима какве су чиниле усташе не може остварити, ни Божија нити људска држава, а поготово онаква каква је данас.

"Постојала је држава која се темељила на идеји у којој су дјеца одвајана од родитеља, мучена глађу и болестима и напослијетку убијана, а таква држава добила је благослов на различитим странама. Ријеч је о историјском посрнућу оних који су то чинили, али и оних који су омогућили да се злочини догоде", рекао је Пуповац. Он је подсјетио да је прије 25 година створена ситуација у којој су људи изгубили способност да разликују шта је историјска чињеница, а шта не, те да су мислили да су поражене идеје из рата 1941-1945. боље него оне које су их поразиле.

Грбови Немањића и Бранковића на издањима номинала 23 и 69 динара од сутра у оптицају на шалтерима пошта широм земље

Пригодно издање марака „Музејски експонати” објављује се у нашој земљи већ четири деценије, а тема овогодишњег издања, које ће у оптицају бити од сутра, јесу грбови.

На две марке номинала 23 и 69 динара приказани су грб Немањића, односно грб Бранковића с почетка 17. века. Мотиви на пригодној коверти су грбови Немањића и Лазаревића, према реконструкцији професора др Александра Палавестре, редовног професора Одељења за археологију Филозофског факултета, који је уз стручњаке Музеја примењене уметности пружио стручну помоћ. Графичко решење је урадила Анамари Бањац, креатор марака „Поште Србије”. 

Данас није лако пронаћи ћириличне новине или интернет-презентације. Амбалажа на домаћој и декларације на страној роби не преносе информације на ћирилици. Компјутери и мобилни телефони нуде латинично писмо као радно, а ћирилично као изборно. Рекламне поруке исписане су латиницом. Све телевизије са националном фреквенцијом, изузев РТС, имају латиницу као писмо заштитног знака, укључујући и оне које су најпопуларније међу слабије образованим слојевима становништва. Ни на улици, нити у тржном центру у видном пољу је нема.

Ћирилица је готово сасвим нестала из свакодневице грађана Србије. Зашто је то тако истраживали су стручњаци Завода за проучавање културног развитка, предвођени историчарем Синишом Стефановићем. Они су резултате управо завршене прве фазе истраживања „Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији“, представили на јучерашњој трибини. 
- Радећи ово истраживање наишли смо на парадокс о - феномену опадајуће употребе модерне српске ћирилице не постоји ниједна научна монографија, премда је та тема интригантна и у јавности често претресана.

Када бисмо питали људе шта мисле о особини коју зовемо сналажљивост, већина би изјавила да је то веома добра и позитивна особина личности, посебно корисна појединцима који живе на нашим просторима. Сналажљив је онај који у некој новој ситуацији, за коју није био припремљен, уме да се постави на добар начин. Зато што је он у датој ситуацији „нашао” добар начин да реагује, кажемо да се снашао, да је сналажљив. Како дато понашање које је неко „нашао” није било ни очекивани ни очигледни избор, нечија сналажљивост претпоставља постојање креативности те особе.

Дефиниција сналажљивости се преклапа са једном од дефиниција интелигенције према којој је интелигенција нечија способност да у новим ситуацијама реагује на оптималан начин, који је најбољи за дату особу. Из тога следи да они који се снађу пролазе боље од оних који се нису снашли. Могли бисмо да закључимо да су сналажљиви - интелигентнији, паметнији, победници а да су они који су мање сналажљиви или несналажљивији - неинтелигентни, глупи, губитници. Иако привидно логично, такво закључивање није исправно.

Разлог за то је што постоје веома интелигентни људи који знају шта би било најбоље за њих да ураде у датој ситуацији, али то не чине зато што би такво понашање било супротно неким њиховим вредностима и моралним нормама. Главни разлог за „смањену сналажљивост” је у томе што људи узимају у обзир не само своје интересе, већ и интересе других људи, правила друштвеног понашања.

У Београду је јуче одржана заједничка седница влада Србије и Републике Српске (РС) на којој је договорено формирање Координационог тела за заједнички развој производње и прераду пољопривредних и других производа.

„Договорили смо се да формирамо Координационо тело за припрему заједничког развоја производње и прераду пољопривредних и других производа и могућности заједничког изласка на трећа тржишта”, рекао је Вучић после седнице, на заједничкој конференцији за новинаре с премијерком РС Жељком Цвијановић, пренела је Бета. Вучић је рекао да су он и премијерка Републике Српске задовољни спровођењем инфраструктурних пројеката, као што је мост Братунац-Љубовија, али да сматрају да радови на прузи Прибој-Рудо не напредују добро.

Како је пренео Фонет, Вучић је додао да је било разговора о сарадњи у области телекомуникација, па би за неколико месеци требало да буде оперативан споразум по којем не би било роминга за грађане пет држава - Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Албаније. Од тога ће користи имати и грађани РС, рекао је Вучић и додао да се разговарало и о питању прекограничног осигурања.

У Српском народном позоришту у Новом Саду синоћ је премијерно приказан документарно-играни филм "Чујте Срби", који је снимљен поводом стогодишњице доласка Арчибалда Рајса у Србију, а пројекцији су присуствовали председник Србије Томислав Николић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и амбасадор

Швајцарске у Београду Жан-Данијел Рух.

Обраћајући се присутнима пре пројекције, Вучевић је рекао да је Рајс несумњиво био велики пријатељ Срба, који је напустио научну каријеру да би се несебично предао борби за истину и правду, коју данас велича читав свет. Памтиле су га генерације и поштовали они који су деценијама касније читали његове извештаје, ратна сведочанства, али и опомињуће завештање "Чујте Срби". Запажања пријатеља који је величао врлине, али добронамерно указао на погубне мане, нарочито оних који воде народ, много је више од драгоцене белешке о једном времену, рекао је Вучевић.

Премијера филма је одржана у оквиру тродневне манифестације "Арчибалд Рајс у Србији 1914 -2014", коју организује Атос медија и Културни центар Новог Сада од 19. до 21. септембра, уз подршку Града Новог Сада и Амбасаде Швајцарске у

Београду.

Да бих се поносила делом брата, Србина све што је Србима и за Србе треба да је на ЋИРИЛИЦИ ако је на латиници губи вредност, пропаст му је неизбежна. Кад син промени презиме отац се осећа поражено. Кад Србин промени писмо губи српску бит. 

Око 20.000 људи дочекало је синоћ на платоу испред Градске скупштине Београда кошаркашку репрезентацију Србије, женску стрељачку екипу и рвача Давора Штефанека, освајаче медаља на светским првенствима.

Кошаркаши су освојили сребрну медаљу на Светском првенству у Шпанији, репрезентативке Србије у стрељаштву Јасна Шекарић, Зорана Аруновић и Бобана Величковић злато у гадјању ваздушнимпиштољем на Светском првенству у Гранади, а рвач Давор Штефанек злато у категорији до 66 килограма на Светском првенству у Ташкенту.

"Драго ми је што сам први рвач у историји који је дочекан на балкону испред Скупштине града. Први део сна ми се остварио, а други део ће се остварити после Олимпијских игара у Рио де Жанеиру. Надамсе да се после Рија видимо на истом месту", рекао је Штефанек и честитао освајачима медаља.

Репрезентативка Србије у стрељаштву Јасна Шекарић није крила задовољство због дочека.

"Ово је први пут да сам овде, да имате прилику да нас поздравите, наш спорт није такав да могу да доживим овације. Узбудјена сам, честитам колегама који су освојили медаље", рекла је Шекарић, која ће уРију учествовати на својим осмим Олимпијским играма.

Када је репрезентација Србије кретала пут Шпаније, мало ко је био оптимиста.

После силних повреда, отказа и проблема, пласман у четвртфинале био би велики успех. Заиста би.

Али 12 играча са Александром Ђорђевићем на челу задивили су себе, Србију и планету и кући се враћају са сребрним медаљама око врата. Пред вама је десет утисака о момцима који су кошарку поново приближили срцима свих у земљи.

1. Сазревање. Милош Теодосић је члан сениорске репрезентације од 2007., а Немања Бјелица од 2009. године. И у прошлости су били међу најважнијим играчима српског тима, али чини се да су у Шпанији потпуно сазрели као кошаркаши. 

Теодосић је успео да пронађе тај тако тешки баланс између креативности и одговорности, разигравао је екипу на начин који је одушевио целу планету и преузимао одговорност у кључним тренуцима. Други пут у низу нашао се у идеалних пет на СП и једини је играч ван НБА којем је то пошло за руком и у Турској и у Шпанији.