Марке су штампане техником вишебојног офсета у београдском Заводу за израду новчаница у тиражу од 45.000 серија, а у продаји су од сутра, у табачићима од по осам, са вињетом. Издање прати један коверат и жиг првога дана са датумом 1. октобар 2014. године, наводи се у саопштењу „Србија марке”.

Занимљиво је да у вишедеценијској традицији није дошло до понављања мотива што говори о богатству нашег музеолошког блага.

Прво издање је објављено 1975. године. Андреја Миленковића је на шест марака овог издања приказао стари накит, а издање је штампано у Холандији. Само једне године уследила је пауза издања – 1982. да би већ од наредне објављивало у континуитету. Од 1985. до 2001. године аутор ликовних решења био је Радомир Бојанић. Изузетак су ликовна решења за четверце из 1986. и 1996. године, која су дело Димитрија Чудова.

Надежда Скочајић, креатор марака, урадила је ликовно решење за 2002. годину, док је едицију 2003. и 2004. године креирала Марина Калезић, такође креатор марака „Поште Србије”.

На марки из 2010. године први пут је приказан и уметнички предмет који није део музеолошког блага Србије. Дата је фреска Архангела Михаила, чувеног руског иконописца Андреја Рубљова, што је уједно било прво заједничко филателистичко издање Русије и Србије.

Српска хералдика има корене у знамењима средњовековне српске државе и тадашње властеле, док почетак такозване илирске хералдике, односно хералдике јужнословенских земаља, представља зборник грбова рађен око 1590. године за адмирала Петра Гргурића Охмучевића.

Грбови, знамења појединаца или одређених заједница, први пут се јављају у средњем веку у Европи, а прва правила хералдике датирају из 11. века.

Р. С., Политика