Када бисмо питали људе шта мисле о особини коју зовемо сналажљивост, већина би изјавила да је то веома добра и позитивна особина личности, посебно корисна појединцима који живе на нашим просторима. Сналажљив је онај који у некој новој ситуацији, за коју није био припремљен, уме да се постави на добар начин. Зато што је он у датој ситуацији „нашао” добар начин да реагује, кажемо да се снашао, да је сналажљив. Како дато понашање које је неко „нашао” није било ни очекивани ни очигледни избор, нечија сналажљивост претпоставља постојање креативности те особе.

Дефиниција сналажљивости се преклапа са једном од дефиниција интелигенције према којој је интелигенција нечија способност да у новим ситуацијама реагује на оптималан начин, који је најбољи за дату особу. Из тога следи да они који се снађу пролазе боље од оних који се нису снашли. Могли бисмо да закључимо да су сналажљиви - интелигентнији, паметнији, победници а да су они који су мање сналажљиви или несналажљивији - неинтелигентни, глупи, губитници. Иако привидно логично, такво закључивање није исправно.

Разлог за то је што постоје веома интелигентни људи који знају шта би било најбоље за њих да ураде у датој ситуацији, али то не чине зато што би такво понашање било супротно неким њиховим вредностима и моралним нормама. Главни разлог за „смањену сналажљивост” је у томе што људи узимају у обзир не само своје интересе, већ и интересе других људи, правила друштвеног понашања.