Дешавања

Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убијених бораца и цивила и полагањем венаца на гробљу Свети Пантелија, данас је у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обележавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Крајине.

Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац очекује да Међународни суд правде прихвати да су Хрвати над Србима 1995. године починили геноцид у војно-полицијској акцији "Олуја".

"Ове године имамо суђење пред Међународним судом правде у међусобним тужбама Србије и Хрватске ко је над ким починио геноцид. Очекујемо пресуду до краја ове или у првој половини наредне године и о том питању смо умерени оптимисти", рекао је Штрбац, после полагања венаца на бањалучком гробљу "Свети Пантелија". Он је истакао да су Хрвати погрешно и намерно протумачили, после другостепене пресуде Хашког трибунала хрватским генералима, да злочина над Србима у последњем рату није ни било.

"Пред Европским судом за људска права пре месец дана породице погинулих цивила тужиле су Хрватску за накнаду штете. Суд је у 21 случају затражио од Владе Хрватске да им одговори какве су све мере предузели на откривању правих убица", додао је Штрбац. Он је нагласио да Хрвати сутра славе двоструки празник у вези са "Олујом" и да је "Веритас" затражио од Међународног суда правде да им буде наређено да избаце из свог закона ове празнике. 

Стогодишњицу од почетка Првог светског рата и дан када је аустроугарска артиљерија почела гранатирање Београда, канадски Срби обележили су пригодним комеморативним скупом у Српском центру у Отави, првом у историји престонице Канаде.

Уз присуство исељеника који живе у Отави, али и других Канађана, на скупу су говорили амбасадор Србије у Канади Михаило Папазоглу и последњи амбасадор Канаде у бившој Југославији Џемс Бисет (James Bissett).

У програму је видео линком активно учествовао и историчар, уредник и професор Срђа Трифковић, који дуго живи и ради у САД.

Амбасадор Папазоглу изнео је, између осталог, примере српско-канадских веза у Првом светском рату у коме су две земље биле на "истој страни историје, на правој страни".

Он је подсетио да је млади Србин-добровољац (Душан Ђоновић) био прва жртва у Првом светском рату 1914, а да је један Канађанин, Џорџ Прајс (George Price), страдао само два минута пре примирја којим је рат завршен 1918. године. 

У прилогу се налазе чланци и коментари на текст објављени у канадским медијима, чији је аутор Михаило Папазоглу, амбасадор Републике Србије у Канади, на тему обележавања стогодишњице Првог светског рата.

Gavrilo Princip, who triggered a war, was also a Serbian hero 

Sarajevo, Bosnia, 28 June 1914: After some 400 years under Turkish Ottoman and almost 40 under Austro-Hungarian occupation, people of some dozen nationalities shared the same dream of freedom. Gavrilo Princip was among them when he fired two shots at Austria-Hungary’s Crown Prince. For many of his countrymen he is a freedom fighter.

Belgrade, Serbia, 28 July 1914: Just one month later, the first artillery shells in First World War began to fall on the city’s Danube and Sava river banks and neighbourhoods under the hot, burning summer sun. For Serbia this is the end of a month-long diplomatic prelude that started with Mr. Princip’s shots, followed by a written 48-hour ultimatum delivered to Serbia, a nation of 5 million, by Austro-Hungary, an empire of 52 million. There was nowhere to hide. The declaration of war was sent by a telegraph message. The term “blitzkrieg” had not yet been coined, but a punitive military campaign in the Balkans was imminent.

Да ли сте знали да су се, поред америчке, изнад Беле куће вијорије заставе само још две нације? Једна од њих је и застава Србије која је 1918. године подигнута изнад Беле куће као и у свим зградама и јавним институцијама у главом граду САД, подсећа Амбасада САД на свом Фјесбук профилу.

Наиме, 28. јула 1918. председник Вудро Вилсон издао је следеће саопштење америчком народу. Прочитано је у црквама широм земље и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама. Српска застава је подигнута изнад Беле куће као и у свим зградама јавних институција у главном граду САД. Порука је гласила:

Народу Сједињених Држава:

У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. 

Градимир Јовановић, председник ПУПС-а у Врању и одборник у локалној Скупштини, предложио је да град Суду за људска права у Стразбуру тужи НАТО због бомбардовања осиромашеним уранијумом што за последицу има повећан број оболелих од рака.

- Ја сам то предложио на последњој седници Скупштине. Формираћемо и удружење породица које су изгубиле неког свог, а да је оболео од рака као последице осиромашеног уранијума - изјавио је Јовановић.

На питање како ће пред судом доказати да је повећан број малигнитета последица бомбардовања, Јовановић је уверен да докази постоје у Заводу за јавно здравље, али и да доказивање неће баш ићи лако.

- Зато су ту адвокати. Коришћење нуклеарног оружја је забрањено свим конвенцијама и ратним правилима. То не треба ни доказивати, једино треба доказати последице, а чак су и оне врло јасне свима - навео је Јовановић.

На данашњи дан, пре 15 година у селу Старо Грацко надомак Липљана догодио се један од најмонструознијих злочина почињених над Србима од доласка мировних снага на Косово и Метохију. До дана данашњег нико није одговарао за злочин.

Само неколико сати пре истека рока од додатних 48 сати за предају оружја албанске паравојне формације ОВК, 23. јула, 1999. год. спасавајући презрео род од невремена, 14 жетеоца се по други пут у касне поподневне сате вратило у поље. У страху од напада албанских екстремиста тражили су пратњу Кфора, коју нису добили. 

Како се нису враћали, забринуте породице су тражиле помоћ од припадника Кфора, који су у 21.30х у пољу поред комбајна пронашли 13 беживотних тела и једно масакрирано тело 150 метара даље. 

Почели су судски поступци по 21 тужби против Републике Хрватске

Хрватска влада је 10. јула донела одлуку о оснивању Међуресорне радне групе за подршку Канцеларији заступника Хрватске пред Европским судом за људска права, у припреми предмета који се односе на истраге ратних злочина почињених за време или непосредно после акције „Олуја” 1995. године. Из изјаве потпредседника владе Ранка Остојића сазнајемо да су пред судом у Стразбуру почели судски поступци по 21 тужби против РХ, чији подносиоци сматрају да државна тела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака, цивила погинулих за време или непосредно после „Олује”.У сваком предмету држава треба да достави прво изјашњавање том суду најкасније до 15. септембра. У радну групу одређени су искусни представници надлежних тела укључених у истраге ратних злочина за време и непосредно након „Олује”. У саопштењу са седнице владе не наводе се имена жртава.

Јово Репац (49), инвалид, за време „Олује” није хтео заједно с осталим члановима породице да напусти своју кућу у Србу. Његови посмртни остаци пронађени су 11. августа 1995. у асанацији терена и покопани су на гробљу у Грачацу с посмртним остацима још 153 српске жртве из акције „Олуја”. 

Српских производа на полицама хрватских супермаркета још увек је изузетно мало, а ретко која трговачка марка ужива популарност код хрватских купаца.

За разлику од хрватских производа у Србији, који су тамо годинама и многи их прихватају као "домаће“, већина хрватских купаца и не зна који су производи из Србије, па чак и када се навикну на њих, пишу Новости.

Није за утеху, али српски производи на рафовима хрватских самоуслуга не уживају ни већу ни мању пажњу него конкуренција из региона. Међутим, довољно је прошетати великим трговачким ланцима, од хрватског "Конзума“ до ланаца које су отворили Аустријанци и Италијани, да се види како су у првом плану пре свега производи из Хрватске и Европе. Из региона, пре свега из Србије, нема превише производа. 

Да би видели како ствари стоје са српским производима, обишли смо два велика "Супер Конзума“ у Загребу, продавнице које нуде бројне производе, не само прехрамбене, већ и све што је потребно за кућу. Све најважније и оно што се највише купује хрватског је порекла, а превладавају производи из "К плус“ линије домаћина, "Агрокора“. 

Наши посланици у парламенту у Приштини данас преузимају мандате и ступају на дужност. У изјави се помиње Република Косово и заштита територијалне целовитости

Српски посланички десетерац данас ће у парламенту у Приштини озваничити своје мандате, а процедура налаже да положе заклетву у којој се помињу „посланици Скупштине Републике Косова“ и „заштита територијалне целовитости Косова“.

Иако је готово извесно да представници српске заједнице неће моћи да избегну стављање потписа испод оваквог текста, од њих смо јуче чули да ће се о овом питању још једном консултовати пред саму седницу.

Према скупштинском пословнику, текст изјаве чита председавајући седнице, а посланици на крају треба да кажу: „Заклињем се!“ и сваки од њих потписује заклетву.

Јасмина Живковић из Штрпца, која је у претходном сазиву била посланик и која и данас седа у скупштинску клупу, каже нам да при полагању заклетве прошлог пута већина трибуна није ништа рекла, да се на то није обраћала посебна пажња, али да је текст морао да се потпише. 

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Србији објавила је четврти конкурс „Упознај државу Србију“ којим позива студенте из дијаспоре и Републике Српске да се пријаве за летњу праксу. Праксу ће студенти обавити у локалним самоуправама и компанијама у Србији од 17. августа до 5. септембра ове године.

Током тронедељне праксе студенти из дијаспоре и Републике Српске имаће прилике да се упознају са организацијом и начином рада локалних самоуправа и компанија широм Србије, са привредним, туристичким и културним потенцијалима земље и да кроз размену знања и искуства дају свој допринос локалном економском развоју, регионалној сарадњи двеју република и јачању веза са дијаспором.

Основни услови које кандидати треба да испуњавају су да говоре, пишу и читају на српском језику, да се тренутно налазе на основним, постдипломским студијама или на специјализацији, у иностранству и да су у току претходних студија показали запажене резултате. НАЛЕД ће у сарадњи са партнерима на пројекту и локалним самоуправама обезбедити обуку, материјал, исхрану, смештај и џепарац од 10.000 динара за сваког студента из дијаспоре.