Дешавања

“Људи говоре”, часопис за књижевност, уметност и културу у српској дијаспори који излази у Торонту обележава јубиларним бројем и осам година континуираног постојања, на жалост, без помоћи надлежног министарства у матици.

Двоброј 25-26 има више од 300 страна књишког формата и највећи део штампан је на српском, ћирилицом, али има и секцију на енглеском језику. Часопис, традиционално, објављује књижевне и културулошке текстове писаца пореклом из бивше Југославије и садашњих матичних српских земаља, као и радове страних писаца.

Оснивач, издавач и оперативни уредник Радомир Батуран који дуже од две деценије живи у Торонту, рекао је агенцији Бета да се од оснивања часописа до јубиларног издана није одустало основних начела у уређивању часописа, естетског, етничког и духовног јединства.

“Непоколебљиво верујемо да су у ери интернета часописи и књиге прозори у свет који речју и сликом свеколиком човечанству говоре нарочито о народу и држави којима су превасходно, концепцијски и садржински посвећени”, рекао је Батуран.

Без подршке и помоћи из Србије

Радомир Батуран, међутим, упозорава да ни Срби у матици, али ни у дијаспори не хају много за књиге и часописе који ентузијазмом малобројних настају и излазе до неког од јубиларних бројева, а онда се гасе.

На челу листе најскупљих српских сликара и даље је Паја Јовановић, чије је уље на платну "Укротитељ змија" из 1887. пре дванаест година на аукцији у Лондону продато за 169.580 евра.

Дело "Краљица Наталија" Уроша Предића, купљено пре пет година у Лондону за 32.000 евра, данас вреди много више.

У Србији данас капиталним делима Коњовића, Шумановића, Лубарде, Филе, Цуце Сокић, Величковића, Дамјана цена благо расте и у годинама кризе, а то значи да је куповина ремек-дела висококотираних српских уметника веома исплатива инвестиција.

Како пише "Блиц", у Србији нема регулисаног арт маркета, па се дела српских уметника могу наћи у аукцијским кућама Беча, Лондона, Париза. На домаћим аукцијама нема ремек-дела великих српских уметника и са њима се тргује приватно.

Њихове цене, незванично, достижу неслућене суме. Званично - о њима се не говори. Осим у уском кругу колекционара. Ово, наравно, не значи да су поменути уметници били,  или да су данас и најбогатији у својој бранши.

Јесмо ли данас сви Гораждевац или нисмо?
Mодерније је бити Париз! 

Саша Петровић из Гораждевца и његових петоро чељади, комшинка Милунка Букумирић, Колашинци, Вуксановићи, преживели су јутрос у зору оружани напад Албанаца на њихове куће, на њихову имовину. Рафалима из аутоматских пушака разорен је споменик жртвама НАТО бомбардовања у њиховом селу, шарали су рафали по њиховим домовима, срећом па су Петровићи спавали у собама на другој страни улице.

Сатима већ, од зоре, чекам да се огласи Маја Коцијанчич, Еулекс мисија из Приштине, да се огласе бриселски комесари, да кажу слово макар да то не може тако, да оружани напад „калашњиковима“ на куће мирних грађана није у европској традицији – џаба чекање. Ћуте европски комесари, неће они ни слово рећи, а ако коју и прозборе више ће пазити да случајно не увреде своје мезимце Албанце, да их случајно не обесхрабре у покретању сличних акција којих ће, не сумњам, тек бити.

У част обележавања два века Војске Србије, „Пошта Србије” објавила је недавно пригодну марку номиналне вредности 23 динара. У тиражу од 25.000 примерака, марка је штампана техником вишебојне офсет-штампе у београдском Заводу за израду новчаница, а на шалтерима пошта може да се нађе у табацима од по 25 комада.

Графичко решење уприличили су Радомир Бојанић и Јакша Влаховић, креатори марака „Поште Србије”. Приказани су портрет кнеза Милоша Обреновића, рад сликара Всеволода Гуљевича, и орден Милоша Великог трећег степена, Марка Лазаревића, док је мотив на коверти портрет кнеза Милоша Обреновића, аутора Анастаса Јовановића. Стручну сарадњу у реализацији издања пружило је Министарство одбране Републике Србије.

Одлуком државних органа, за Дан Војске Србије одређен је 23. април, у знак сећања на дан када је 1815., на празник Цвети, донета одлука о почетку Другог српског устанка, за ослобођење Србије од Османске империје. Датум је одабран јер представља историјску прекретницу која је довела до стварања савремене српске државе и омогућила стварање ефикасне и модерне српске војске.

Амбасада Републике Србије налази се у Отави (Ottawa), главном граду Канаде. Први амбасадор Србије у Канади ступио је на дужност 2007. године.

Од тада, амбасада је на располагању за све услуге и помоћ, како држављанима Србије који су привремено у Канади, или имају статус сталног боравка, тако и канадским држављанима српског порекла и Канађанима који су заинтересовани за путовање и боравак у Србији.

Билбoрди кojи су сe прe дeсeтaк дaнa пojaвили у Нoвoм Сaду, a нa кojимa су прeдстaвљeни нajбoљи учeници нoвoсaдских oснoвних и срeдњих шкoлa изaзвaли су изузeтнo пoзитивнe рeaкциje кaкo у Србиjи, тaкo и у цeлoм рeгиoну. 

Прeдсeдник Удржeњa зa прoмoциjу друштвeнe oдгoвoрнoсти Aлeксaндaр Сaвaнoвић, кojи je идejни твoрaц прojeктa "Учим, знaм, врeдим", рeкao je Танјугу дa су и сaмoм Удружeњу изнeнaђeни нaчинoм нa кojи je jaвнoст у Србиjи  и Рeгиoну рeaгoвaлa нa "ђaчкe билбoрдe", jeр, кaкo je кaзao, сa свих стрaнa сaмo стижу рeчи хвaлe.

Танјуг

Погледајте и прочитајте ВИШЕ

Влада нас је плаћала да намештамо вести 

Годинама су људи напрасно уверавани преко мас медија да се ратови на Блиском истоку воде искључиво у име демократије, неког квази мира под чијом палицом су до сада умрли милиони људи. Алтернативни медији су системски упозоравали на Трећи светски рат али и на то да САД и НАТО на истоку масакрирају државе а не да их "ослобађају", како су нам медији системски "прали" мозак.

Данас, када је рат дошао у срце Европе, манипулација се наставља и то у толико страшној мери да се запад уверава да нас војна сила брани а у ствари је реч о лажима, бруталним лажима које стварају један потпуно други свет који нема везе са стварношћу. Последица тога је потпуно испрограмирано човечанство којем сведочимо у овом тренутку.

О тој готово неверојатној манипулацији проговорили су новинари који су радили за највеће медијске куће у свету. Реч је о три пута Емијем награђиваној новинарки Амбер Лион, која је радила за Си-Ен-Ен и дала отказ када је схватила да се од ње тражи само једно – писање лажи. Иако је и пре сумњала, све је схватила када је Си-Ен-Ен одбио да извести о непрестаном мучењу и убијању мирних демонстраната од стране владе Бахреина, којем је сама сведочила када је 2011. године од Си-Ен-Ен послата на теренски задатак. Како говори, њено извештавање о догађајима у Бахреину зауставила је Влада САД у сарадњи са Владом у Бахреину. Лион је ризиковала свој живот да би извештавала у Бахреину, док је у исто време друга Си-Ен-Ен новинарка снимала плаћени пропагандни извештај о томе како су лидери Бахреина хрпа пријатељских продемократских рефоматора.

Турска војска опасно је заоштрила ситуацију око рата у Сирији. Наиме, турско ратно ваздухопловство оборило је руски бомбардер „су-24”, а политички врх Турске није консултован у вези са том акцијом. Премијер Ахмет Давутоглу је изјавио да га је о обарању руског авиона обавестио начелник генералштаба турске војске. Анкара је још раније упозоравала да ће на сваку повреду свог ваздушног простора убудуће одговарати рушењем летелица.

Два турска ловца Ф-16 била су у ваздушној патроли близу границе, док је руски бомбардер „су-24” био у акцији уз саму сиријско-турску границу. Да ли је у неком тренутку „закачио” турски ваздушни простор или није, тек турски ловац Ф-16 лансирао је ракете „ваздух-ваздух” и погодио „су-24”. Москва тврди да је „су-24” био у сиријском ваздушном простору када је погођен, а Анкара каже да је авион погођен у моменту када се налазио у турском ваздушном простору. Но, авион је пао на сиријску територију и Анкари ће сада бити тешко да инсистира да је „су-24” ушао у њен ваздушни простор. У оваквим ситуацијама секунде су пресудне: док пилоти Ф-16 идентификују непознату летелицу, док о томе размене податке са својом командом, док добију наређење шта да ураде и док лансирају ракете, авион који је био у одређеном простору може већ да изађе из њега. Надлежна команда турске авијације очигледно се држала ранијег упутства турског политичког врха у случају кршења турског ваздушног простора. И поступила по аутоматизму.

До хомољског чуда природе и ризнице споменика из прошлости лако се стиже. Пејзажи, манастири и лековите воде привлаче госте у кањон Млаве

Хомољске планине, гледајући из заталасане плодне долине око Петровца на Млави, изгледају као плавичасти непробојни зид дуж хоризонта. Зато је Горњачка клисура, једини пролаз кроз монументални зупчасти масив, чудо природе и јединствена ризница споменика из прошлости. 

До ње се долази регионалним путем из Петровца на Млави, који стиже из Пожаревца, а наставља се према Жагубици и прати узводно бистру Млаву на траси древне стазе каравана и војних похода. После села Ждрело, чувеног по бањи око извора топле минералне воде, друм се усеца и дословно подвлачи под литице кањона. Невероватно је како су на тим суровим литицама зидана утврђења и куле, од античких времена до пропасти српске деспотовине. Управо по некадашњој српској тврђави која је пречила улаз, односно ждрело клисуре, име је добило и село пред планином и манастир неколико километара узводно усечен у стену.

Познато обележје Торонта, елегантни CN Tower, са висином већом од 550 метара једна је од највиших грађевина на планети.

Поред примарне телекомуникационе намене, торањ је и својеврсна туристичка атракција, са програмима прилагођеним ономе што може да пружи – погледу са висине на центар града и острва на језеру Онтарио.

На висини од 351 метра од тла налази се највиши вински подрум у свету. Више од 550 домаћих и иностраних вина су у понуди за дегустацију, а уз њих се може ручати или вечерати пет метара ниже, у ресторану који се ротира и за 72 минута направи круг око сопствене осе.

До ресторана се стиже лифтом, са стакленом кабином погодном за посматрање околине, за 58 секунди, а овде се може и освежити у кафетерији или купити неки од сувенира и пригодних поклона. Могуће је изабрати и лифт са стакленим подом па ће вожња брзином од 22 километра на сат бити још интересантнија.