Дешавања

Студенти који су дипломе стекли у иностранству од данас ће на једној адреси, у Министарству просвете, моћи брже и јефтиније да дођу до признате дипломе.

Нострификација диплома трајала је понекад више година и коштала је 1000 евра. Убудуће неће бити дужа од 90 дана, а коштаће три и по хиљаде динара.

Први студенти већ су закуцали на врата Еник Нарик центра и предали документа. Очекују да ће новоотворени центар за признавање диплома при министарству просвете олакшати процедуру, која је до сада била дуга, скупа и неизвесна. Више неће бити тако, обећава министар просвете. 

"Процедура це бити битно краћа, максимално траје 90 дана, и цена је фиксна, не зависи од појединачних факултета и од студијских група ко је завршио коју школу", каже министар Срђан Вербић. 

"Плаћа се само републичка такса која је 3.500 динара, а само признавање које ће бити аутоматизовано већ ћете видети. Студенти који подносе докумантацију онлине попуњаваће упитник, имати термин заказан, термини су на по пола сата и предаваће своју докумантацију", наводи Зорана Лужанин, државна секретарка Министарства просвете. 

Искуства оних који су дипломирали, магистрирали или докторирали у иностранству углавном су слична. 

Илија Калајџић медицински факултет завршио је у Београду, специјализацију из офталмологије у Москви. После повратка дошло је ту до проблема у признавнају. Ти проблеми су трајали три године. Не могу да легализујем свој рад док ми се не изда потврда о признању", прича Калајџић. 

Први непријатељски авион у Првом светском рату оборен на небу изнад Крагујевца

Пре 100 година 30. септембра 1915, на небу изнад Крагујевца оборен је први непријатељски авион у Првом светском рату. Немачки „ферман“ срушио се на земљу после хица који је испалио Радоје Рака Љутовац, припадник тек формиране специјалне јединице за противваздушну одбрану. Тобџија Љутовац опалио је само једном, из модификованог турског топа који је српска војска запленила у Првом балканском рату.

Почаст прецизном српском артиљерцу, Радоју Љутовцу из Пољне код Трстеника, јуче су, полажући венце крај споменика на Метином брду изнад Крагујевца, одали представници Војске Србије, локалне самоуправе, Удружења потомака ратника 1912–1918. иСубнора. Дан када је у Првом рату оборен први непријатељски авион, артиљеријско-ракетне јединице ВС славе као Дан рода.

У јутро 30. септембра 1915. у Крагујевцу је подигнута узбуна, пошто је примећено да из Лапова ка граду лете три немачка авиона. Све до Крагујевца, војници су безуспешно покушавали да их оборе, пуцајући из пушака и митраљеза. Авиони су током акције избацили 45 бомби, које су тешко оштетиле Војнотехнички завод, железничку станицу, а падале су и на саму варош. Тада је тобџија Љутовац добио наређење да пуца из свог топа на Метином брду, на ком је била лоцирана његова противавионска батерија.

Најбољи тенисер света Новак Ђоковић рекао је да је сваким даном све више поносан на свој народ и своју земљу, упркос ратовима, тешкој економској ситуацији и поремећеном систему вредности у последње три деценије.

"Сваким даном све више сам поносан на свој народ због начина на који је Србија реаговала према актуелној кризи са избеглицама. Србија је можда једина показала своје гостопримство и достојанствено се носи са овим проблемом. Можда и због свега што смо прошли у последњих 30 година, наш народ је показао емпатију", рекао је Ђоковић на свечаној академији своје фондације у Југословенском драмском позоришту у Београду. Он је додао да никада у животу, иако се често бави хуманитарним радом и сретао са са људима који имају проблеме, није био тако дирнут као пре неколико дана када је у београдском хотелу "Бристол" посетио избеглице из Сирије.

"Ја можда и најбоље знам колико значи подршка, јер сам је имао од своје породице, која ми је омогућила да се бавим тенисом и остварим своје снове. Управо то јесте основни циљ Фондације, да помогне у образовању младих и да они остваре своје снове", поручио је Ђоковић.

MDG је канадска компанија у власништву Пријепољца Горана Вараклића. Ова фирма, која се бави продајом рачунара, запослила је осамдесет високообразованих девојака и младића у новом кол центру – у Пријепољу.

Како су навели, првих четрдесет запослених већ је на обуци у новоизграђеном позивном кол центру. Током ове седмице обуку ће да почне још 40 младића и девојака који ће се, између осталог, да се баве продајом MDG рачунара преко интернета.

Компанија MDG је произвођач, продавац и дистрибутер персоналних рачунара, других производа из сфере електронике, апарата и намештаја. Основана је 1991. године, са седиштем у граду Оуквилу у провинцији Онтарио, и за кратко време је постала највећа канадска компанија у наведеној делатности. Како је новинарима речено у седишту кол центра, са новопримљеним радницима потписани су тромесечни уговори и од њих се очекује да постану динамичан тим који ће да прати строге захтеве канадског и америчког тржишта.

Амбасадор Канаде у Србији, Филип Пинингтон (Philip Pinnington), обишао је завршене радове на уређењу речног корита на реци Бјелици у општини Лучани. Влада Канаде финансирала је пројекат превенције од поплава са 411.000 канадских долара, да би изливање те реке било спречено, саопштено је из Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС).

Амбасадор Пинингтон је, заједно са директором Канцеларије Владе Републике Србије за помоћ и обнову поплављених подручја Марком Благојевићем и председницом општине Лучани Весном Стамболић, посетио локацију уређеног речног корита код моста на реци Бјелици на регионалном путу Лучани - Гуча. Та река нанела је велику штету становницима општине, када се излила услед великих падавина у мају 2014.

– Веома ми је драго што имам прилику да се уверим у добре резултате овог пројекта, а поготово када чујем да се река од његовог завршека ниједном није излила. Канађани и српска дијапора желели су одмах да помогну Србији после поплава у мају 2014. године, па осим за уређење корита реке Бјелице, средства ће бити издвојена и за реконструкцију две пумпне станице у Војводини – рекао је Пинингтон.

Чланови и пријатељи Савеза српске дијаспоре у Словенији су у Љубљани организовали културни протест, са којим су желели да изразе незадовољство са својим положајем у словеначкој држави. Они су у суботу од Бежиграда кренули до Прешерновог трга у центру Љубљане где су намеравали да изведу културно-уметнички програм.

Уместо да пролазници уживају у народном фолклору и стваралаштву, драми и поезији које су Срби у Словенији приредили да прикажу својим комшијама, појавио се словеначки соло хармоникаш који је ометао целу културно-протестну манифестацију.

Безобразни хармоникаш са својом музиком је почео поприлично да нервира учеснике манифестације, али такође и оне који су хтели да гледају скуп. Што је још горе он је током свог соло наступа вређао чланове српског удуржења називајући их погрдним речима.

Два политичара – један чија је странка у владајућој коалицији, други којем је партија пропала на изборима – поручуjу у ауторским текстовима да Србији нема спаса ако што пре не уђе у НАТО.

И нема ту ништа ново. Одавно Вук Драшковић и Чедомир Јовановић сматрају да је чланство у овој алијанси наша улазница за Европску унију. Од априла, политичарима који заговарају и атлантски пут Србије придружио се и Борис Тадић, рекавши да ће Србија у будућности „озбиљно морати да размотри могућност посебних савеза са НАТО, можда чак и пуноправно чланство”.

Да ли је појачано медијско лобирање за НАТО, упркос проглашеној војној неутралности Србије, нешто што и власт прижељкује, али не сме јавно да каже?

У српским књижарама коначно се појавила опсежна и документована студија о Вуку Бранковићу, српском племићу који је, доказано, оклеветан као издајник у Косовском боју.

Књига аутора др Марка Шуице, доцента на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, носи наслов “Вук Бранковић – славни и велможни господин”, има нешто мање од 200 страна и осветљава српску средњовековну прошлост за ширу читалачку публику.

Када је и како истина замењена митом

Мит живи и данас. У истраживању о познавању српске историје које је недавно спроведено, чак 49% испитаника је одговорило да је Вук Бранковић био издајник.

Да мишљење о Вуковој издаји нема везе са истином утврдили су научници пре око једног века – њихов рад је, међутим, непознат српској јавности и неопходно је било не само да се напише књига која се лакше чита, него истини дати довољан публицитет.

До осуде Вука Бранковића дошло је много времена после Косовске битке, почетком 17. века, у делу “Краљевство Словена” бенедиктинског опата Мавра Орбина.

Корени проблема ипак сежу у даљу прошлост, државне прилике после Косовске битке и борбу за превласт између српских породица у сродству Лазаревића и Бранковића.

И док неки предмети промене само своје име и задани наставни програм, други потпуно изумиру па их се данас често сећамо са дозом сете и носталгије

Школски предмети мењају се и допуњују са готово сваком генерацијом нових ученика. И док неки промене само своје име и задани наставни програм, други потпуно изумиру па их се данас често сећамо с дозом сете и носталгије. Доносимо вам попис "изгубљених школских предмета".

Лепо писање

Уз "Српскохрватски или Хрватскосрпски језик", постојао је и посебан предмет за пажљиво, прецизно и лепо писање. Данас се посебне бележнице за учење "лепог писања" више не користе, а деца су у правилу вештија за тастатуром него с наливпером у руци.

Моја околина

Ради се о предмету данас познатом као "Природа и друштво" који је кроз своје постојање доживео многе трансформације. У послератном школском програму звао се "Моја околина", али му је циљ остао исти - припрема деце за касније учење о друштвеним и природним наукама.

Није спорно да је ћирилица запостављена. Да замире као што нам села нестају. Као што је све мањи број деце која се у Србији рађају. Ћирилица је писмо српског језика од 12. века, од Мирослављевог јеванђеља. Латиница је званично писмо српског језика први пут постала 1915. године, када су Аустријанци забранили ћирилицу. Затим, укинула ју је и НДХ 1941. године, а ове – власти Вуковара, у Хрватској.

А ко је склонио ћирилицу у Србији, са фирми продавница, са реклама, са већине књига, новина, са већине телевизија и многих сајтова?