Дешавања

Лондонска радио станица Classic FM сврстала је ЦД виолинисте Немање Радуловића "Jоurney Еаsta" међу 20 најбољих албума године класичне музике.

Млади српски виолиниста који негује имиџ неуобичајен за извођача класике, али којег зато краси очаравајућа техника, свој дебитантски албум конципирао је као музичко путовање кроз традиције Источне Европе.

Од класичних композиција, преко најпознатијих народних нумера до филмске музике – албум садржи његова извођења Брамсовог "Мађарског плеса", Дворжакове "Песме које ме је учила моја мајка", као и тему из филма "Шиндлерова листа" Џона Вилијамса.

- Кроз све њих Радуловић апсолутно задивљује својом страшћу и уметношћу, али посебно у традиционалним нумерама где се чини као да ће његов инструмент пући сваког тренутка -  истакнула је лондонска радио станица у осврту на Немањин албум.

Бета

Нико не зна шта су муке тешке, док не прође Албанију пешке, говорио је после Великог рата угледни банатски трговац, кога је од тифуса лечила чувена Шкотланђанка Елси Инглис

У елегантном салону куће Каначких у Панчеву, на централном месту, уоквирена породичним портретима, стоји урамљена Албанска споменица. На њој, избледелим краснописом је исписано: „Указом, Његово Величанство Александар Први, а на предлог Министра војног и Морнарице, за верност Отаџбини 1915. године, одликује свог ратног друга, редова Александра Стевана Каначког, Споменицом“. - Не прође дан да ме не подсети на оца - почиње причу Љиљана Каначки, професорка енглеског језика у пензији.

Сећања сежу далеко, век уназад и време када је голобради Александар одлучио да буде трговац. Родом из Модоша, данашњег места Јаша Томић, по обичају оног времена већ са двадесетак година, кренуо је у вандровање монархијом. Живео је у Дарувару, Тузли, Доситејевом Чакову и пекао занат.

Католичка базилика Светог Николе у Барију која чува свечеве мошти и данас има православну капелу, па чак и делимичну аутономију од апсолутне папске власти, захваљујући непроцењиво вредним даровима Немањића, открива Владимир Давидовић, некадашњи секретар САНУ, врсни познавалац српске баштине у иностранству.

- Данашња представа Светог Николе прихваћена у целом свету заснива се на српској икони коју је Барију поклонио Стефан Дечански - истиче Давидовић. - По предању, на ту икону верно је пренет свечев лик нацртан на сабору у Никеји, што указује на то да су Немањићи у ризници имали оригинално драгоцено дело. Зато је и српска икона сматрана чудотворном, па до данас стоји изнад велике часне трапезе која покрива гроб Светог Николе, а начињена је од сребра које је поклонио краљ Милутин.

Због подизања нивоа океана, раста температуре воде и повећања њене киселости угрожен опстанак људи на острвима централног Пацифика

Становници мале државе Кирибати у Тихом океану већ осећају последице климатских промена на сопственој кожи, и то буквално. Невелика заједница од око 105.000 људи настањених на 33 корална острва између Хаваја и Аустралије увелико плаћа цену подизања нивоа океана, загревања воде и повећања њене киселости. Куће и имања ових људи полако нестају под водом, због чега су принуђени да се селе и, као још непризната категорија климатских избеглица, траже азил на Новом Зеланду и у Аустралији.

Последице глобалног загревања угрожавају опстанак становника и у државама Тувалу и Науру. Заједничко истраживање Уједињених нација и Европске уније показује да је више од 70 одсто домаћинстава на Кирибатима и Тувалуу и трећина у Науруу спремно да се исели уколико се последице климатских промена погоршају. Током претходне деценије у овим државама већ је било миграција због климе, па је испитивање забележило да је 10 одсто становништва Науруа и 15 одсто житеља Тувалуа већ напустило места у којима су раније живели, што је случај и са 1,5 одсто житеља Кирибата.

“Људи говоре”, часопис за књижевност, уметност и културу у српској дијаспори који излази у Торонту обележава јубиларним бројем и осам година континуираног постојања, на жалост, без помоћи надлежног министарства у матици.

Двоброј 25-26 има више од 300 страна књишког формата и највећи део штампан је на српском, ћирилицом, али има и секцију на енглеском језику. Часопис, традиционално, објављује књижевне и културулошке текстове писаца пореклом из бивше Југославије и садашњих матичних српских земаља, као и радове страних писаца.

Оснивач, издавач и оперативни уредник Радомир Батуран који дуже од две деценије живи у Торонту, рекао је агенцији Бета да се од оснивања часописа до јубиларног издана није одустало основних начела у уређивању часописа, естетског, етничког и духовног јединства.

“Непоколебљиво верујемо да су у ери интернета часописи и књиге прозори у свет који речју и сликом свеколиком човечанству говоре нарочито о народу и држави којима су превасходно, концепцијски и садржински посвећени”, рекао је Батуран.

Без подршке и помоћи из Србије

Радомир Батуран, међутим, упозорава да ни Срби у матици, али ни у дијаспори не хају много за књиге и часописе који ентузијазмом малобројних настају и излазе до неког од јубиларних бројева, а онда се гасе.

На челу листе најскупљих српских сликара и даље је Паја Јовановић, чије је уље на платну "Укротитељ змија" из 1887. пре дванаест година на аукцији у Лондону продато за 169.580 евра.

Дело "Краљица Наталија" Уроша Предића, купљено пре пет година у Лондону за 32.000 евра, данас вреди много више.

У Србији данас капиталним делима Коњовића, Шумановића, Лубарде, Филе, Цуце Сокић, Величковића, Дамјана цена благо расте и у годинама кризе, а то значи да је куповина ремек-дела висококотираних српских уметника веома исплатива инвестиција.

Како пише "Блиц", у Србији нема регулисаног арт маркета, па се дела српских уметника могу наћи у аукцијским кућама Беча, Лондона, Париза. На домаћим аукцијама нема ремек-дела великих српских уметника и са њима се тргује приватно.

Њихове цене, незванично, достижу неслућене суме. Званично - о њима се не говори. Осим у уском кругу колекционара. Ово, наравно, не значи да су поменути уметници били,  или да су данас и најбогатији у својој бранши.

Јесмо ли данас сви Гораждевац или нисмо?
Mодерније је бити Париз! 

Саша Петровић из Гораждевца и његових петоро чељади, комшинка Милунка Букумирић, Колашинци, Вуксановићи, преживели су јутрос у зору оружани напад Албанаца на њихове куће, на њихову имовину. Рафалима из аутоматских пушака разорен је споменик жртвама НАТО бомбардовања у њиховом селу, шарали су рафали по њиховим домовима, срећом па су Петровићи спавали у собама на другој страни улице.

Сатима већ, од зоре, чекам да се огласи Маја Коцијанчич, Еулекс мисија из Приштине, да се огласе бриселски комесари, да кажу слово макар да то не може тако, да оружани напад „калашњиковима“ на куће мирних грађана није у европској традицији – џаба чекање. Ћуте европски комесари, неће они ни слово рећи, а ако коју и прозборе више ће пазити да случајно не увреде своје мезимце Албанце, да их случајно не обесхрабре у покретању сличних акција којих ће, не сумњам, тек бити.

У част обележавања два века Војске Србије, „Пошта Србије” објавила је недавно пригодну марку номиналне вредности 23 динара. У тиражу од 25.000 примерака, марка је штампана техником вишебојне офсет-штампе у београдском Заводу за израду новчаница, а на шалтерима пошта може да се нађе у табацима од по 25 комада.

Графичко решење уприличили су Радомир Бојанић и Јакша Влаховић, креатори марака „Поште Србије”. Приказани су портрет кнеза Милоша Обреновића, рад сликара Всеволода Гуљевича, и орден Милоша Великог трећег степена, Марка Лазаревића, док је мотив на коверти портрет кнеза Милоша Обреновића, аутора Анастаса Јовановића. Стручну сарадњу у реализацији издања пружило је Министарство одбране Републике Србије.

Одлуком државних органа, за Дан Војске Србије одређен је 23. април, у знак сећања на дан када је 1815., на празник Цвети, донета одлука о почетку Другог српског устанка, за ослобођење Србије од Османске империје. Датум је одабран јер представља историјску прекретницу која је довела до стварања савремене српске државе и омогућила стварање ефикасне и модерне српске војске.

Амбасада Републике Србије налази се у Отави (Ottawa), главном граду Канаде. Први амбасадор Србије у Канади ступио је на дужност 2007. године.

Од тада, амбасада је на располагању за све услуге и помоћ, како држављанима Србије који су привремено у Канади, или имају статус сталног боравка, тако и канадским држављанима српског порекла и Канађанима који су заинтересовани за путовање и боравак у Србији.

Билбoрди кojи су сe прe дeсeтaк дaнa пojaвили у Нoвoм Сaду, a нa кojимa су прeдстaвљeни нajбoљи учeници нoвoсaдских oснoвних и срeдњих шкoлa изaзвaли су изузeтнo пoзитивнe рeaкциje кaкo у Србиjи, тaкo и у цeлoм рeгиoну. 

Прeдсeдник Удржeњa зa прoмoциjу друштвeнe oдгoвoрнoсти Aлeксaндaр Сaвaнoвић, кojи je идejни твoрaц прojeктa "Учим, знaм, врeдим", рeкao je Танјугу дa су и сaмoм Удружeњу изнeнaђeни нaчинoм нa кojи je jaвнoст у Србиjи  и Рeгиoну рeaгoвaлa нa "ђaчкe билбoрдe", jeр, кaкo je кaзao, сa свих стрaнa сaмo стижу рeчи хвaлe.

Танјуг

Погледајте и прочитајте ВИШЕ