Влада нас је плаћала да намештамо вести
Годинама су људи напрасно уверавани преко мас медија да се ратови на Блиском истоку воде искључиво у име демократије, неког квази мира под чијом палицом су до сада умрли милиони људи. Алтернативни медији су системски упозоравали на Трећи светски рат али и на то да САД и НАТО на истоку масакрирају државе а не да их "ослобађају", како су нам медији системски "прали" мозак.
Данас, када је рат дошао у срце Европе, манипулација се наставља и то у толико страшној мери да се запад уверава да нас војна сила брани а у ствари је реч о лажима, бруталним лажима које стварају један потпуно други свет који нема везе са стварношћу. Последица тога је потпуно испрограмирано човечанство којем сведочимо у овом тренутку.
О тој готово неверојатној манипулацији проговорили су новинари који су радили за највеће медијске куће у свету. Реч је о три пута Емијем награђиваној новинарки Амбер Лион, која је радила за Си-Ен-Ен и дала отказ када је схватила да се од ње тражи само једно – писање лажи. Иако је и пре сумњала, све је схватила када је Си-Ен-Ен одбио да извести о непрестаном мучењу и убијању мирних демонстраната од стране владе Бахреина, којем је сама сведочила када је 2011. године од Си-Ен-Ен послата на теренски задатак. Како говори, њено извештавање о догађајима у Бахреину зауставила је Влада САД у сарадњи са Владом у Бахреину. Лион је ризиковала свој живот да би извештавала у Бахреину, док је у исто време друга Си-Ен-Ен новинарка снимала плаћени пропагандни извештај о томе како су лидери Бахреина хрпа пријатељских продемократских рефоматора.
Турска војска опасно је заоштрила ситуацију око рата у Сирији. Наиме, турско ратно ваздухопловство оборило је руски бомбардер „су-24”, а политички врх Турске није консултован у вези са том акцијом. Премијер Ахмет Давутоглу је изјавио да га је о обарању руског авиона обавестио начелник генералштаба турске војске. Анкара је још раније упозоравала да ће на сваку повреду свог ваздушног простора убудуће одговарати рушењем летелица.
Два турска ловца Ф-16 била су у ваздушној патроли близу границе, док је руски бомбардер „су-24” био у акцији уз саму сиријско-турску границу. Да ли је у неком тренутку „закачио” турски ваздушни простор или није, тек турски ловац Ф-16 лансирао је ракете „ваздух-ваздух” и погодио „су-24”. Москва тврди да је „су-24” био у сиријском ваздушном простору када је погођен, а Анкара каже да је авион погођен у моменту када се налазио у турском ваздушном простору. Но, авион је пао на сиријску територију и Анкари ће сада бити тешко да инсистира да је „су-24” ушао у њен ваздушни простор. У оваквим ситуацијама секунде су пресудне: док пилоти Ф-16 идентификују непознату летелицу, док о томе размене податке са својом командом, док добију наређење шта да ураде и док лансирају ракете, авион који је био у одређеном простору може већ да изађе из њега. Надлежна команда турске авијације очигледно се држала ранијег упутства турског политичког врха у случају кршења турског ваздушног простора. И поступила по аутоматизму.
До хомољског чуда природе и ризнице споменика из прошлости лако се стиже. Пејзажи, манастири и лековите воде привлаче госте у кањон Млаве
Хомољске планине, гледајући из заталасане плодне долине око Петровца на Млави, изгледају као плавичасти непробојни зид дуж хоризонта. Зато је Горњачка клисура, једини пролаз кроз монументални зупчасти масив, чудо природе и јединствена ризница споменика из прошлости.
До ње се долази регионалним путем из Петровца на Млави, који стиже из Пожаревца, а наставља се према Жагубици и прати узводно бистру Млаву на траси древне стазе каравана и војних похода. После села Ждрело, чувеног по бањи око извора топле минералне воде, друм се усеца и дословно подвлачи под литице кањона. Невероватно је како су на тим суровим литицама зидана утврђења и куле, од античких времена до пропасти српске деспотовине. Управо по некадашњој српској тврђави која је пречила улаз, односно ждрело клисуре, име је добило и село пред планином и манастир неколико километара узводно усечен у стену.
Познато обележје Торонта, елегантни CN Tower, са висином већом од 550 метара једна је од највиших грађевина на планети.
Поред примарне телекомуникационе намене, торањ је и својеврсна туристичка атракција, са програмима прилагођеним ономе што може да пружи – погледу са висине на центар града и острва на језеру Онтарио.
На висини од 351 метра од тла налази се највиши вински подрум у свету. Више од 550 домаћих и иностраних вина су у понуди за дегустацију, а уз њих се може ручати или вечерати пет метара ниже, у ресторану који се ротира и за 72 минута направи круг око сопствене осе.
До ресторана се стиже лифтом, са стакленом кабином погодном за посматрање околине, за 58 секунди, а овде се може и освежити у кафетерији или купити неки од сувенира и пригодних поклона. Могуће је изабрати и лифт са стакленим подом па ће вожња брзином од 22 километра на сат бити још интересантнија.
Да ли постоји јединица за мерење радости? Чиме се мери радост? Шта је то што нас обрадује?
Колико нам треба да бисмо обрадовали друге или себе?
Много питања је везано за радост, много одговора. Има ли правог одговора или су сви они прави?
Да ли чаша топлог млека може да буде радост? Нашој деци која живе на Косову и Метохији, окружени безнађем и страхом, чаша млека је велика радост.
Имати краву је право мало богатство. А тако недостижно.
Једна крава кошта од 1,200 до 1,400 евра. Прерачунато око 2.000 долара, цифра недостижна за све повратничке породице на Косово и Метохију.
И зато смо покренули акцију скупљања новца, за чашу млека, за кап радости. И њихове тамо и наше овамо.
Јер морамо да признамо, радост је заразна, радују се и они који дарују а и они који примају.
Повратници на Косово и Метохију су чувари огњишта које смо ми оставили. И зато је наша дужност да помажемо свој завичај. Морална обавеза. Они су светиљка у овом тамном свету. Нада да су чуда могућа.
Нова влада ће убрзо да обнови федерални здравствени програм којим ће сви који у Канади добију или конкуришу за избеглички статус имати, истина ограничено и привремено, здравствено осигурање, а што је претходна конзервативна влада максимално ограничила или обуставила.
Нова канадска влада потврдила је да ће та земља до краја године да прими 25.000 сиријских избеглица, чије ће прихватање да буде финансирано из државног буџета.
Тај број може бити и већи захваљујући приватним спонзорских фондовима.
У том циљу, влада је јуче установила ад хок комитет чији су чланови министар за имиграцију, избеглице и држављанство Џон Мекалум, као и министри најважнијих ресора: спољних послова, националне одбране, јавне безбедности, здравља и други.
Сликар, песник и писац Лазар Суботички Земунац
Рођен, децембра 1948 године, у Југославији.
Земун, град на обалама реке Дунава и реке Саве, био је дуго година место његовог живљења. И данас, у његовом срцу постоји место које заувек припада том граду и времену које је давно прошло, али у сећању, још увек тако живо.
1988 год. се доселио са породицом у Торонто, у овај град, на обалама Онтаријског језера…
Сликањем је почео да се бави још у данима обавезног школовања и необавезних распуста, проведених на селу у загрљају најчистије природе, удишући мирисе жаркога сунца, проналазећи их у живим бојама пољскога цвећа. Песма пољске шеве је интригирала сва жаришта горућих боја његове душе…
Боје природе су бојиле душу дечака…
Жеља их је памтила.
Рука, само преносила…
Већина чланова Владе има између 35 и 50 година, а премијер каже да је именовао кабинет који - изгледа као Канада.
Канадски премијер Јустин Трудеау формирао је нову Владу у којој ће од укупно 30 министара, бити 15 жена, јавиле су агенције. Трудеау је у среду положио заклетву верности држави и британској краљици Елизабети Другој, као врховном суверену.
Као што је и очекивано, кључне позиције у Влади заузели су истакнути либерали и давнашњи Трудеауови сарадници, наводе агенције.
За министра јавне сигурности и цивилне заштите именован је Ralph Goodale, Stephane Dion је шеф дипломатије, док је бизнисмен из Торонта Bill Morneau нови министар финансија. Нови министар одбране је војни и полицијски официр, пореклом из Индије, Harjit Sajjan.
Трудеау је, при том, одржао предизборно обећање и половину министарских места понудио женама.
Министар правде и главни тужилац је Jody Wilson-Raybould, док је министар међународне трговине Chrystia Freeland.
Очево наслеђе
Агенција АП наводи како је Трудеау (43) обећао да ће Влада бити отворена и транспарентна, после скоро десетогодишњег конзервативног мандата Стевена Харпера, у чијој је Влади власт била концентрисана око његовог кабинета.
„Радићемо врло вредно да осигурамо бољу будућност“, рекао је Трудеау.
Директан допринос професионалног и рекреативног хокеја канадској економији процењује се на 2,6 милијарди канадских долара на годишњем нивоу, према заједничкој студији две банке, Скотиабанк и Canadien Tire.
Око 40 одсто од те суме, односно око миљирду канадских долара, каналисано је у градове са мање од 100.000 становника, преноси канадски лист Прес.
Уколико се цифри од 2,1 милијарди долара додају и трошкови родитеља које издвајају за тренинге деце, опрему и остало, годишњи допринос хокеја канадској привреди могао би се попети чак на 11,2 милијарде долара.
После осам година живота у Канади, „новопечени” Канађани показују исти интерес за хокеј као и домородачко становништво, а после десет година проведених у Канади, 80 одсто имиграната је изјавило да су љубитељи професионалне канадске хокејашке лиге.
Блиц
Већина нас жели да оде из своје домовине како би спознала какав је живот изван њених граница, јер “свугде је боље него у Србији”. Али многи тек када оду схвате колико је Србија у ствари савршена земља.
Један Србин је решио да оде у Канаду и после неког времена поставио себи питање “Како то да се сви покају одмах по доласку, а готово нико се не врати?”, а за то има и одговор.
“Прво важније искуство које се догодило сваком имигранту са којим сам дошао у контакт је да су се после неколико месеци проведених у новој земљи покајали што су отишли из Србије, Босне, Хрватске или одакле су већ отишли. То кајање је, сада знам, последица наглог губитка друштвених веза које су постојале у старој домовини. Запањујуће је колико аспеката властитог живота узимамо здраво за готово. Друштвене везе и осећај припадања су често нешто што узимамо здраво за готово, а неопходни су за нормално функционисање сваког човека.
Него, ја сам сад овде започео мистерију, а нисам је разрешио. Како то да се сви покају одмах по доласку, а готово нико се не враћа?
Ауторска права Радио Оаза 2026