Дешавања

Најлепше и најстарије представе Христовог рођења на живописима српских средњовековних цркава. Манастир Градац по приказу рођења јединствен у нашем зидном сликарству

Међу великим празницима Српске православне цркве Божић заузима посебно место, а то се може читати и са живописа наших средњовековних храмова. Јединствени по лепоти, готово сви ови споменици, на мање или више очуваним фрескама, имају записано и чудо у Витлејему.

- Рођење Христово, представа једног од најзначајнијих и најсвечанијих хришћанских празника - Божића, једна је од сцена циклуса Великих празника обавезног у декоративном програму цркава православног света - објашњава магистар Драгана Павловић, асистент на Одсеку за историју уметности Филозофског факултета у Београду. - Када је реч о нашем средњовековном, монументалном сликарству, најрепрезентативније и уједно најбоље очуване представе Рођења Христовог налазе се у српским споменицима 13. и 14. века, и то у Сопоћанима, Ариљу, Краљевој цркви у Студеници, Дечанима, Цркви Светог Димитрија и Богородици Одигитрији у Пећкој патријаршији.

По Тесли је названа мала планета /или астероид/ "2244 Тесла", а и кратер на Месецу добио је име по великом проналазачу српског порекла... Тесла је још 1898. године осмислио први даљински управљач на свету за контролу малог брода, али људи нису схватили вредност изума у том тренутку

Генијални Србин из Лике, краљ струје, проналазач, без ког би данашња технологија била немогућа, и неутешни голубар Никола Тесла умро је, формално, на православни Божић 1943. године, али знаци његове бесмртности су свуда око нас.

ОТПУТОВАО У БУДУЋНОСТ

Тесла се 16. маја 1888. године, у 31. години живота, нашао пред члановима Америчког удружења електротехничара на Универзитету Колумбија. На катедри испред њега биле су забелешке, хитро исписане претходну ноћ, за предавање под називом "Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје".

Ниједан празник нема више народних обичаја, који се поштују и дан данас, од Божића. Неки од њих су: полагање бадњака, застирање домова сламом, квоцање и пијукање, мешење чеснице, печење печенице, положајник, а ту су и многа друга веровања, гатања, изреке и пословице.

Овом празновању посвећена су три црвена слова у црквеном календару, па и четврти дан, Бадњи дан, јер му природно претходи. Великом празнику претходи и велика припрема оличена у четрдесетодневном Божићном посту.

Важан смисао Бадње вечери, као празника који је посвећен породици, било је окупљање све чељади на посној трпези, најчешће на поду. 

Осим тога, интересантно је да је за вечеру припреман непаран број посних јела, што, како се веровало, има везе са култом предака.

Поштанска марка објављена 1915, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године

Последње издање пригодних поштанских марака у овој години – „Дан марке” посвећено је филателистички значајном издању – 100 година од објављивања поштанске марке „Краљ Петар на бојишту 1914. године”

„Пошта Србије” пустила је ово издање у оптицај 10. децембра, а прате га марка номинале 23 динара и пратећи коверат. Марка се налази у табаку од 25 комада, а штампана је у тиражу од 45.000 примерака.

Ужас: УАЕ донирали седам милиона евра, па траже да се школа „Растко Немањић Сава“ зове по шеику Калифи бин Заједу ел Нахјану, болница по оснивачу Емирата, а вртић „Абу Даби“

Џума Рашид ел Дахери, амбасадор Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) у Србији, пред комплетним српским државним врхом предложио је да се ОШ „Растко Немањић Сава“ у Новом Пазару преименује у ОШ „Шеик Калифа бин Зајед ел Нахјан“, односно да се назове по актуелном председнику УАЕ!

Амбасадор је ово предложио у четвртак на свечаном отварању школе, вртића и дијагностичког центра у Новом Пазару, који су изграђени захваљујући донацији Емирата у износу од седам милион евра.

Поред промене назива школе, амбасадор је имао и друге идеје:

Влада турског председника Реџепа Ердогана игра директну улогу у спонзорству, наоружавању, помагању и војној подршци свих аспеката тероризма у Сирији, наводи се у тексту канадског Центра за истраживање глобализације.

У тексту под насловом "Турска: криминална држава, НАТО држава" наводи се да Турска подржава све од Слободне сиријске армије до групе Џабхат ал-Нусра и "Исламске државе".

Сада се у и Турској отворено говори да је та земља директно умешана у подстрекавање и подршку рата против Сирије са коначним циљем збацивања сиријске владе коју ће да замени одговарајући кандидат, "који ће бити подобан и за председника и за `Муслиманско братство`".

"То више није теорија завере, већ чињеница која у први план истиче злу улогу једне чланице НАТО-а у подстрекавању бруталног и крвавог рата зарад постизања својих циљева", наводи се у анализи.

Аутор Ерик Драјцер /Eric Draitser/ наводи да је Турска умешана у различита кривична дела, од којих су нека у домену ратног злочина, и то подршка тероризму, умешаност Владе у агресију против својих суседа и других светских сила, репресију новинара и других који су изнели истину на светло дана.

"Постаје јасно да је под Ердоганом Турска постала ратоборан актер који заступа хегемонију и показује потпуно непоштовање људских права и суверенитета", наводи се у тексту.

Лондонска радио станица Classic FM сврстала је ЦД виолинисте Немање Радуловића "Jоurney Еаsta" међу 20 најбољих албума године класичне музике.

Млади српски виолиниста који негује имиџ неуобичајен за извођача класике, али којег зато краси очаравајућа техника, свој дебитантски албум конципирао је као музичко путовање кроз традиције Источне Европе.

Од класичних композиција, преко најпознатијих народних нумера до филмске музике – албум садржи његова извођења Брамсовог "Мађарског плеса", Дворжакове "Песме које ме је учила моја мајка", као и тему из филма "Шиндлерова листа" Џона Вилијамса.

- Кроз све њих Радуловић апсолутно задивљује својом страшћу и уметношћу, али посебно у традиционалним нумерама где се чини као да ће његов инструмент пући сваког тренутка -  истакнула је лондонска радио станица у осврту на Немањин албум.

Бета

Нико не зна шта су муке тешке, док не прође Албанију пешке, говорио је после Великог рата угледни банатски трговац, кога је од тифуса лечила чувена Шкотланђанка Елси Инглис

У елегантном салону куће Каначких у Панчеву, на централном месту, уоквирена породичним портретима, стоји урамљена Албанска споменица. На њој, избледелим краснописом је исписано: „Указом, Његово Величанство Александар Први, а на предлог Министра војног и Морнарице, за верност Отаџбини 1915. године, одликује свог ратног друга, редова Александра Стевана Каначког, Споменицом“. - Не прође дан да ме не подсети на оца - почиње причу Љиљана Каначки, професорка енглеског језика у пензији.

Сећања сежу далеко, век уназад и време када је голобради Александар одлучио да буде трговац. Родом из Модоша, данашњег места Јаша Томић, по обичају оног времена већ са двадесетак година, кренуо је у вандровање монархијом. Живео је у Дарувару, Тузли, Доситејевом Чакову и пекао занат.

Католичка базилика Светог Николе у Барију која чува свечеве мошти и данас има православну капелу, па чак и делимичну аутономију од апсолутне папске власти, захваљујући непроцењиво вредним даровима Немањића, открива Владимир Давидовић, некадашњи секретар САНУ, врсни познавалац српске баштине у иностранству.

- Данашња представа Светог Николе прихваћена у целом свету заснива се на српској икони коју је Барију поклонио Стефан Дечански - истиче Давидовић. - По предању, на ту икону верно је пренет свечев лик нацртан на сабору у Никеји, што указује на то да су Немањићи у ризници имали оригинално драгоцено дело. Зато је и српска икона сматрана чудотворном, па до данас стоји изнад велике часне трапезе која покрива гроб Светог Николе, а начињена је од сребра које је поклонио краљ Милутин.

Због подизања нивоа океана, раста температуре воде и повећања њене киселости угрожен опстанак људи на острвима централног Пацифика

Становници мале државе Кирибати у Тихом океану већ осећају последице климатских промена на сопственој кожи, и то буквално. Невелика заједница од око 105.000 људи настањених на 33 корална острва између Хаваја и Аустралије увелико плаћа цену подизања нивоа океана, загревања воде и повећања њене киселости. Куће и имања ових људи полако нестају под водом, због чега су принуђени да се селе и, као још непризната категорија климатских избеглица, траже азил на Новом Зеланду и у Аустралији.

Последице глобалног загревања угрожавају опстанак становника и у државама Тувалу и Науру. Заједничко истраживање Уједињених нација и Европске уније показује да је више од 70 одсто домаћинстава на Кирибатима и Тувалуу и трећина у Науруу спремно да се исели уколико се последице климатских промена погоршају. Током претходне деценије у овим државама већ је било миграција због климе, па је испитивање забележило да је 10 одсто становништва Науруа и 15 одсто житеља Тувалуа већ напустило места у којима су раније живели, што је случај и са 1,5 одсто житеља Кирибата.