У скупљању грађе за овај текст, наводи се у тексту "Блица", много је помогао Никола Кусовац, некадашњи кустос у Народном музеју, као и Петар Поповић, кустос у Народном музеју, захваљујући коме је лист добио ексклузивно право да објави најскупљу српску слику - "Укротитељ змија". 

Петровић каже: "Продаја дела наших уметника углавном се завршава мимо домаћих аукција. Листу најскупље плаћених дела могуће је направити према ценама достигнутим у аукцијским кућама у свету. Кретање цена наших аутора доскора сам пратио на Артпрајсу, али више нисам претплатник тог сајта и не знам да ли је стање промењено".

Паја Јовановић је живео само лагодно, Урош Предић прескромно, Саву Шумановића су пред крај родитељи издржавали, Петар Добровић је знао и да гладује, али цене није обарао, Дамјану је брат помагао, Величковић је био професор на Бозару. Ниједан од њих не припада категорији имућних, али богатство јесте оно што су за собом оставили, или остављају покољењима.

Зато су за њихово капитално дело страсни колекционари данас спремни да плате астрономску цену. Незванично, Шумановићев "Мост на Шидини" продат је за више од 600.000 евра, док се за једну његову слику из циклуса "Шидијанки" (у приватном власништву) нуди 500.000 евра!

Предићево ремек-дело "Портрет краљице Наталије", сликано у Београду, завршило је у иностранству сплетом околности. Има назнака да је изнето из земље по изричитој вољи портретисане краљице. Да краљичин портрет један српски колекционар из Канаде није препознао, питање је колико би данас био цењен.

Рекорд је забележила и слика "Село" Саве Шумановића, када је пре неколико година, на аукцији од понуђених 1.500 евра достигла 64.000 евра. Наводно је донета у Србију, где је препродата за 150.000 евра.

Шумановићев опус, чија је "Пијана лађа" почетком шездесетих година за Музеј савремене уметности набављена по цени салонског стана у центру Београда, међу највишим је  дометима  српског сликарства.

Међу сликаркама воде Љубица Цуца Сокић, Зора Петровић, Милена Павловић Барили и Надежда Петровић.

- Надежда је 1914. понудила држави да јој откупи две слике да би лечила гихт, али јој је министарство узело само једну за 400 динара - "Кулу Леке капетана", којој се у рату изгубио траг. Илустрације ради, Надеждина плата учитељице цртања била је 250 динара - наводи кустос.

Музеј је 1954. откупио њен "Везиров мост" за 40.000 динара - тридесет тадашњих плата. 

- Сада би ова слика вредела сигурно и 200.000 евра - наводи Љубица Миљковић, кустос у Народном музеју.

Међу живим сликарима изузетно је цењен у Паризу, а мање познат у Србији Марко Ступар (средња вредност 6.000 евра). Иначе, Ступар је пореклом из околине Босанског Петровца, а завршио је Гимназију у Бањалуци, где је имао и велику изложбу пре неколико година. Љуба Поповић држи цену од око 14.000 евра.

Марина Абрамовић, светска краљица перформанса веома је успешна, а једна њена фотографија продата је за чак 50.000 евра и једина је регионална уметница која је ушла у Тајмсову анкету сто најважнијих уметника на свету.

- Цене слика Цуце Сокић и Ивана Радовића стално скачу. Веома су цењена и дела Марка Челебоновића и Јована Бијелића. Квалитетан Лубарда набавља се за неколико десетина хиљада евра. Код нас је све занимљивији Ђорђе Ивачковић, одавно афирмисан у Паризу. На аукцијама у свету постају траженија и дела Владимира Величковића, чији цртежи иду и на 40.000 евра. Занимљиво је да сада, у кризним годинама, не пада цена врхунским делима - каже галериста Александар Милојевић.

Цена пада само просечним ауторима, као што су Никола Граовац или Божа Илић, пише "Блиц". Такође, равно је подвигу продати Коњовића из седме деценије, али није из тридесетих. Све се више траже и Дамјанови и Филови радови после објављивања њихових монографија. За добру слику чека се у реду!

Срна