Здрав живот

A микропластика је свуда

Сваке године у свету се произведе преко 300 милиона тона пластике. Рециклира се око 10 одсто, а најмање осам милиона тона пластике заврши у природи. Микропластика је свуда - у ваздуху, земљи, рекама и најдубљим деловима океана.

Научне студије показују да конзумирање воде из пластичних флаша знатно повећава количину унетих честица које могу бити токсичне и да одрасли годишње поједу око 50.000 микропластичних честица, а деца око 40.000. Честице нанопластике величине вируса могу се наћи у води и у храни и утичу на наше здравље.

„Утиче као носилац, као вектор који преноси микроорганизме, бактерије, вирусе. Повећана загађеност утиче на стерилитет, односно на повећан број губитка трудноће и повећан број малформација плода. Све више се сматра да утиче на неуродегенеративне болести. Затим, код деце оно што је примећено је аутизам. Велики број стручњака сматра да је загађеност пластиком разлог зашто је појава тих болести знатно пвећана“, наглашава др Миодраг Стојковић, професор хумане генетике на Универзитету Харвард.

Неуропсихијатар, психотерапеут, филозоф и књижевник Владета Јеротић, човек чија предавања су била увек крцата, је имао ту дивну особину да своје огромно знање преноси и дели лаким језиком разумљивим обичном човеку. У једном свом излагању је објаснио како је упевао да задржи савршену меморију у позним годинама.

“Преко 30 година, сваког другог дана ја себе преслишавам енглеске речи. То ми је трећи језик. Први је био француски, немачки други, кога је било највише када сам био у Европи. Енглески сам научио после 30 година. Био сам у Енглеској неколико месеци, нисам научио бог зна колико. Читам скоро без речника, али није исто читати и говорити. Имам увек неки нов енглески текст пред собом и преслишавам се шта радим.

Преслишам се прво две-три нове речи од пре два дана, не више од тога. Ако сам их запамтио, онда читам текст и нове речи из текста бележим у речник и преслишавам се опет за два дана. А ако нисам запамтио оне речи од б, не учим нове, него и даље обнављам старе. Радим преко 30 година сваки дан на свом речнику.

Друга ствар је учење песмица. Налазите нове песмице, учите их, преслишавајте се и знаћете 15-20 песмица напамет једног дана. Обнављате своје памћење изнова и освежавате га.

Маске су почетком године постале наша свакодневница и производ који нам представља велику обавезу. Сходно томе, иновације и преокрети на ову тему привлаче велику пажњу јавности. Трагање за заштитом достигло је нови ниво производњом личног система за пречишћавање ваздуха који делује као штит против вируса, бактерија и алергена.

Моторизовани штит помало подсећа на ронилачка и одела астронаута или опрему која се користи у опасним околностима, индустријским или здравственим.

Дизајнирала га је канадска компанија 'VYZR Technologies' са седиштем у Торонту. Његова првобитна цена била је 498 долара, а тренутно је снижена на 379.

Творци ове технологије BioVIZR 1.0 карактеришу као “еволуцију личне заштите” која је замишљена да обавља ту функцију онда када растојање није могуће.

Пројекат је настао као одговор на пандемију, иако појашњавају да нису размишљали само о covid-19 вирусу. Додају да ову технологију намеравају да учине доступном свима.

Систем се састоји од штитника за лице који не магле, два “прозора” за гледање са стране, уског прслука, подесивих бочних нараменица, рукавица за безбедно дирање лица, два вентилатора који могу и до осам сати да раде, вентилатора и батерије. Он тежи око 2 килограма и доступан је у три величине за одрасле.

Агенције

Можда је време да се присетите немачког или италијанског језика које сте учили у средњој школи, јер познавање два језика може одржати мозак здравијим.

Елен Бјалисток са Универзитета Јорк у Торонту, која је спровела ово истраживање, тврди да познавање више од једног језика помаже мозгу да се “поново покрене“.

- Што више користите други језик, то постајете бољи у њему. То није изненађујуће, али заједно с тим, што више користите два језика, ваш мозак се суптилно поновно покреће. Верујем да то има ефекта на степен пажње. То је заправо суштина спознаје, на тај начин знамо чему треба да посветимо пажњу - објаснила је Елен.

Иако можда човеков мозак може да се учини „здравијим“, Тамар Голан са Калифорнијског универзитета Сан Дијего, објаснила је чињеницу да двојезичност не може спречити да се Алцхајмерова болест догоди. Будући да не постоји познати узрок болести, не постоји ни начин како је спречити.

- Двојезичност не спречава да оболите од Алцхајмерове болести, односно не спречава да се догоди оштећење мозга ако имате болест. Оно што чини је да вас покреће да и даље функционишете, чак и кад имате оштећења на мозгу - објаснила је. Међутим, Биалисток верује да, што дуже говорите два или више језика, на мозгу ће да се види више промена.

Стив Џурденс, професор психологије са Универзитета Торонто, каже да се анксиозност показала као једна од доминантних менталних проблема током пандемије до сада, а предвиђа да зимски период сигурно неће донети побољшање.

И он и други експерти већ најављују да нам предстоји ‘дуга, мрачна зима’, и страхују да би анксиозност, која има неповољни ефекат на имуни систем, могла да се претвори у депресију, која носи много озбиљније и опасније стање ума.

Изузетно је важно препознати и држати под контролом симптоме код себе и особа из нашег окружења. За одређивање проблема могу послужити онлајн упитници, ПХЉ-9 за депресију, и ГАД-7 за анксиозност. Неке од општих препорука су редовна комуникација са породицом и пријатељима, истина у форми другачијој од уобичајене, потом свакодневно вежбање, макар и у виду двадесетоминутне шетње, релаксација и очување рутина, попут оброка у исто време сваког дана.

И, наравно, никако не треба губити веру и наду да пролеће и лето доносе промене на боље.

Новине Торонто

Ако дете стално грицка слаткише

Пандемија коронавируса је пореметила многе животне активности, а међу њима и редовне одласке најмлађих код зубара. Како показују резултати послењег истраживања, стање оралног здравља најмлађе популације није завидно.

Ових дана појавила се прича једног америчког стоматолога о томе да је имао много више интревенција у доба пандемије, посебно због прелома зуба. Каже да је узрок томе стрес, односно анксиозност, јер, људи када су под притиском чешће шкрипе, односно шкргућу зубима.

Гост Јутарњег програма, професор др Дејан Марковић са Клинике за дечју и превентивну стоматологију Стоматолошког факултета у Београду, потврђује да стрес доводи до појачаног стискања зуба, такозваног, бруксизма.

„Све оно што проживљавамо током дана, током ноћи 'некога кољемо зубима‘, како би рекли. Значи, то стискање зуба се односи и на то, а самим тим када имате такве реакције долази до трошења зуба или испадања пломби, некада, чак, и до прелома“, напомиње професор.

Пандемија коронавируса утицала је на промене у практично, целој стоматологији, додаје др Марковић, јер мали број професија има потребу да буде у тако блиском контакту са свомим пацијентом. С обзиром на то да су деца и млади најчешће асимптоматски преносиоци заразе, самим тим су и стоматолози као струка много више угрожени. Мере заштите постоје и настоји се да се ризик сведе на најмању могућу меру.

Медицински стручњаци открили су да постоје велике пљувачне жлезде и близу центра главе. Открили су их доктори у Холандији док су напредним типом скенера прегледали пацијенте са раком простате. Пацијентима су убризгали радиоактивну глукозу да би открили туморе у телу. 

Међутим, открили су нешто неочекивано. У задњем делу носног дела ждрела (назофаринксу) - иза носа и изнад непца, близу центра главе - угледали су велике пљувачне жлезде.

„Људи имају три велике пљувачне жлезде, али не овде. Једине пљувачне и мукозне жлезде у назофаринксу за које смо знали су микроскопски мале и има их око хиљаду равномерно распоређених. Можете да замислите наше изненађење када смо открили ове“, каже радиолог Војтер Вогел са холандског Института за рак.

Пљувачне жлезде луче пљувачку, кључну за функционисање дигестивног система, а највећи део производе три велике жлезде - подјезична, подвилична и доушна (паротидна).

У глави постоји још око 1.000 мањих жлезда, равномерно распоређених око усне шупљине, али су оне толико мале да би могле да се спазе без микроскопа.

Два истраживања показала су да људи са крвним групама 0 и Б имају мањи ризик од заражавања ковидом 19, а уколико се инфицирају, имају мање шансе да развију тежи облик болести.

Пацијенти заражени ковидом 19 са крвним групама 0 и Б провели су мање времена на интензивној нези него они са групама А и АБ. Осим тога, ређе им је био потребан респиратор и ређе су имали проблема са бубрезима, показала су нова истраживања.

Обе студије објављене су у магазину 'Blood Advances'. У једној је праћено 95 пацијената у критичном стању у болницама у Ванкуверу између фебруара и априла.

Утврђено је да су пацијенти са крвним групама 0 и Б провели, просечно, 4,5 дана мање на интензивној нези него они са групама А или АБ, који су просечно проводили 13,5 дана на интензивној нези.

Истраживачи нису утврдили везу између крвне групе и дужине останка у болници. Међутим, 61 одсто оних са крвним групама 0 и Б стављени су на респиратор, у односу на 84 одсто оних са групама А и АБ.

Такође, пацијентима са крвним групама А и АБ чешће је била потребна дијализа - процедура која помаже бубрезима да филтрирају токсине из крви.

„Пацијенти са ове две крвне групе могу имати већи ризик од отказивања неких органа због ковида 19 него они са крвним групама 0 и Б“, закључили су аутори.

Да ли сте знали да су кафа и чај два напитка која се највише конзумирају после воде и да многима дан не почиње без ових напитака?

Време за прву јутарњу кафу је пре или после доручка, како се она правилно припрема, колико би шољица дневно требало попити?

Гостујући у Јутарњем програму нутриционисткиња Милка Раичевић истакла је да је здравије ујутру попити чај, иако нас он не може пробудити као кафа. Зависни смо и од једног и од другог.

„Добро је да почнемо са водом, па да доручкујемо и после пола сата да попијемо кафу. Нико то од нас не ради. Оно што прво урадимо ујутру је да попијемо кафу или да попијемо чај", рекла је Милка Раичевић.

Додаје да чај има здравствену поруку и да се он пије по упутству. Ако нисте љубитељи чаја него пијете чај само када сте болесни или постоји здравствени проблем, треба знати да постоји терапијска доза чаја. Потребно је прочитати упутство.

„Ако одаберете да пијете чај исто ћете га пити гутљај по гутљај да би везали пљувачку сваки пут, и унели довољно птијалина. Пљувачка подиже наш имунитет и заједно са чајем има здравствену поруку", истакла је нутриционисткиња. 
Треба водити рачуна да се чај ујутру пије да би човек подигао имунитет. Пошто чај има намену и сврху било би добро попити чај као што је ехинацеа, са додатком прополиса и лимуна.

Вирус корона може да се задржи 28 дана на површинама као што су новчанице, екрани телефона или нерђајући челик, рекли су научници.

Према истраживању научника из Аустралије, из агенције ЦСИРО, овај вирус може да се задржи много дуже на неким површинама него што се раније мислило.

Вирус се најчешће преноси када људи кишу, кашљу или говоре. Међутим, експерти наводе да се он може ширити честицама у ваздуху, као и преко површина као што су метал и пластика.

Према ранијим лабораторијским истраживањима, вирус корона може да преживи два до три дана на новчаницама и стаклу и око шест дана на пластици и нерђајућем челику.

Међутим, најновија истраживања указују на "снажну отпорност" вируса који може да преживи и до 28 дана на глатким површинама, као што су стакло на екранима мобилних телефона, на пластици и новчаницама на 20 степени Целзијуса, што је отприлике собна температура.

Поређења ради, вирус грипа може да преживи у истим условима 17 дана.

"Утврђивање колико вирус може да преживи на површинама омогућава нам да тачно предвидимо и ублажимо његово ширење и боље заштитимо наш народ", рекао је један од истраживача Лари Маршал.