Јуче и данас

Прошло је 28 година од смрти новинарке "Дуге" Радиславе Даде Вујасиновић, али околности те трагедије ни до данас нису разјашњене. Првобитна званична верзија догађаја била је да је новинарка извршила самоубиство, али је касније та верзија доведена у питање.

Радислава Дада Вујасиновић пронађена је мртва 9. априла 1994. године у свом стану у Трећем булевару број 118 у Новом Београду, а у записнику који је сачињен после обдукције наведено је да је умрла дан раније, у 1.30. Према налазима Форензичког института у Хагу, смрт новинарке могла је да наступи као последица убиства, самоубиства или несрећног случаја.

Портпаролка Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду Ивана Ракочевић за Удружење новинара Србије (УНС) наводи да ВЈТ "спроводи поступак" поводом смрти новинарке.

"Током спровођења поступка извршене су провере, испитани бројни сведоци и обављена различите вештачења. Формирана је комисија вештака судске медицине и балистичара, обављена је реконструкција догађаја на лицу места, а целокупан доказни материјал је достављен и Форензичком институту у Хагу, који је такође обавио вештачење", објаснила је портпаролка ВЈТ-а Ракочевић. Она истиче и да Више јавно тужилаштво у Београду "заједно са припадницима Министарства унутрашњих послова Републике Србије, наставља са предузимањем радњи ради утврђивања постојања кривичног дела и утврђивања идентитета извршиоца".

Дан туге и поноса

Крајем марта 1941. године управница Дунавског обданишта, које и данас столује на углу Душанове и Улице Тадеуша Кошћушка, организовала је за малишане десетодневни боравак на Космају. А онда је комшиници, госпођи Босиљки Јанковић, у поверењу рекла да би на тај излет, уз синове Петра и Љубишу, требало да пошаље и ћерке Веру и Милицу, већ увелико школарце. Да ли је нешто знала или само слутила, неважно је, али деца су се вратила у Београд жива и здрава тек на јесен и тако избегла да 6. априла скончају под рушевинама породичне куће у Јеврејској улици, на Дорћолу.

Да се спрема неко зло, могло се наслутити и по томе што је највредније из фундуса Народне библиотеке неколико дана раније послато ка Подгорици запаковано у девет великих сандука с надом да ће се домоћи Лондона, чиме је донекле умањена трагедија изазвана вандалским чином бомбардовања тог посвећеног места... иако на Варош капији није било ни фортификација нити војних објеката (израз „колатерална штета” ушао је у употребу тек 1999, зна се и зашто, не поновило се никад и ником).

Београђани који у току четири налета немачких „штука” нису били те среће, сахрањивани су у засебној парцели Новог гробља, а после уређења целог комплекса на плочама су исписана имена 646 препознатих, уз неке доступне податке о месту погибије за 909 неидентификованих мушкараца, 393 жене и 59 малишана, мада их је вероватно било више јер су неке жртве покопане на месту погибије, као што је било са страдалима у склоништу у порти Вазнесењске цркве.

Добрица Ерић (1936-2019), српски књижевник - песник, прозни и драмски писац, преминуо је 29. марта 2019. године.

Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" у Београду, гдe се налази и дeо његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића.

Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, 40 књига за децу. Заслужни је умјтник града Београда.

Дела су му продавана у милионском тиражу. Доста их је преведено на стране језике.

Био је уредник часописа "Расковник" и "Полетарац" и главни уредник Издавачке куће "Нолит".

Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.

СРНА

Ловац бомбардер Ф-117А, који је учествовао у НАТО бомбардовању СРЈ, оборен је на данашњи дан пре 23 година у атару села Буђановаца.

Мит о необоривом америчком "невидљивом" ловцу бомбардеру Ф-117А срушен је пре 23 година, на данашњи дан, када су јединице Војске Југославије обориле тај авион.

Летелицу Ф-117А оборио је 3. Дивизион 250. Бригаде противваздушне одбране, који су у 20.42, захваљујући способности јединице, исправној техници и "малој техничкој иновацији" успели да погоде са земље.

Авион је пао у атар села Буђановаца, пошто је претходно гађан са две ракете типа "нева", а јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани.

Пилота обореног авиона Дејла Зелка евакуисале су америчке снаге.

Ф-117А "ноћни соко" репутацију је стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године, када је, према објављеним подацима, 1.270 пута пролетео непримећен ирачким небом, у 39 борбених мисија.

Авион Ф-117, конструисан у облику брушеног дијаманта, што је необично за летелице те намене, у америчкој војној терминологији добио је назив "стелт", што на енглеском језику значи "кришом", "у потаји", или "невидљиви".

Ф-117А представљао је симбол моћи због савремене технологије којом је опремљен, а што му је омогућавало да буде "невидљив" за све радарске системе.

Легендарни глумац Данило Бата Стојковић заувек је отишао са животне и позоришне сцене на данашњи дан, 16. марта 2002. године. „Заувек је отишао Данило Бата Стојковић, чије име носи Велика сцена Звездара театра. Прошло је 20 година од када је одиграо и последњу представу у театру под звездама и улогом Луке Лабана у „Професионалцу” Душана Ковачевића заувек се опростио од своје публике”, кажу из Звездара театра.

Стојковић је у Звездара театру играо у седам представа и укупно 1.102 пута оживео ликове какви су Лабан, Сава Оџачар у „Клаустрофобичној комедији”, Василије у „Урнебесној трагедији” или три лика у представи „Лари Томпсон - трагедија једне младости”.

Директор Звездара театра Душан Ковачевић је подсетио да је позоришни и филмски свет био најважнији део живота Стојковића, кога се сећамо скоро свакодневно када га „гледамо у незаборавним филмским улогама које су антологија југословенског и српског филма”, или кад улазимо на Велику сцену Звездара театра која носи његово име.

„Позориште је Бати било његова најлепша кућа и најважнија вера. Брзо је прошло 20 година од растанка са господином који нам увек измами осмех кад га се сетимо. Тако је било од како није са нама и тако ће бити за многа будућа времена, јер су вредна уметничка дела најлепши и најдуговечнији траг нашег постојања”, оценио је Ковачевић.

У недавно усвојеној резолуцији констатује се да православна црква, без пуног имена, промовише Русију као заштитницу породичних вредности

Српска православна црква забринула је Европски парламент. До те мере да је неколико пута поменута у недавно усвојеној резолуцији о страном уплитању у све демократске процесе у Европској унији, укључујући дезинформисање. Уз забринутост „због ширења стране државне пропаганде која понајпре потиче из Москве и Пекинга, као и из Анкаре”, и уверење да Конфучијеви институти, који се оснивају на бројним европским универзитетима, „служе као платформа за лобирање за кинеске економске интересе и кинеске обавештајне службе, као и за регрутацију агената и шпијуна”, у обимном документу на више од 50 страница, који захвата широк спектар тема и проблема, поменута је и СПЦ. Тачније - православна црква. ЕП је „забринут због покушаја православне цркве у земљама као што су Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, а посебно у њеном ентитету Републици Српској, да промовише Русију као заштитницу традиционалних породичних вредности и учвршћује односе између државе и цркве”. ЕП је, иначе, у резолуцији осудио покушаје Русије „да искористи напетости међу етничким заједницама на западном Балкану како би распирила сукобе и поделила заједнице”.

На данашњи дан, 7. марта 1913. године, на борбеном задатку у околини Скадра током Првог балканског рата, страдао Михајло Петровић (1884 - 1913), први српски пилот, прва жртва у српском ваздухопловству и један од првих пилота у свету који је погинуо у борбеним дејствима.

„Михајло Петровић припадао је првој групи, од шест српских пилота, школованих у Француској 1912. године. После завршетка обуке у јуну те године, успешно је положио завршне испите, чак месец дана пре осталих из групе, и први полетео. Тај догађај је изазвао изузетну пажњу, па је дописник листа „Фигаро” из Париза, који је и сам присуствовао том лету, написао велику репортажу о неустрашивом и дивљења достојном лету српског сержанта”.

Петровић је стекао међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979, а поносно и часно је служио српској отаџбини носећи пилотску дозволу број 1. Он је погинуо када је изненадни налет ветра окренуо његов авион, при чему је испао из њега а падобран тада није био део стандардне опреме пилота. 

Прочитајте:

Први српски пилот - сержант који је презирао смрт и кротио "фарман" 

НАТО и САД у Србији 1999. починили иста дела за која сада у Украјини осуђују Русију

Амерички независни новинар Џереми Скејхил оценио је да је НАТО, предвођен Сједињеним Америчким Државама, током бомбардовања Србије 1999. починио иста или слична злодела за која сада у Украјини осуђује Русију.

Осуђујући „инвазију Русије на Украјину као дрску агресију препуну злочина”, Скејхил је, у низу објава на твитеру (@jeremyscahill), назначио да, међутим, „САД и чланице НАТО не могу с моралне висине жигосати руску акцију”.

Амерички новинар подсетио је да је председник САД Бил Клинтон 1999. „заобишао Уједињене нације и Конгрес САД када је започео бомбардовање” Србије.

Садашњи амерички председник Џозеф Бајден, по Скејхилу, тада је био „међу најздушнијим заговорницима” бомбардовања Србије.

„Под командом америчког генерала Веслија Кларка, НАТО је намерно бомбардовао Радиотелевизију Србије и усмртио 16 медијских радника, међу којима су били техничари и шминкери”, написао је Скејхил. Он је указао и да су НАТО снаге, са САД на челу, употребљавале „међународно забрањене касетне бомбе, између осталог и у нападу на веома посећену пијацу у Нишу”.

Алијанса је у Србији „бомбардовала цивилни путнички воз и потом објавила монтирани видео снимак, убрзавајући га да би испало да је грешка почињена у делићу секунде. То је била потпуна измишљотина”, нагласио је Скејхил.

У Хиландару 4. марта 2004. године велики пожар уништио је више од половине комплекса манастира у зидинама. Изгорели су манастирски конаци из периода од 14. до 19. века и 4 параклиса (мале унутрашње цркве).

Пожар је избио на југо-западној страни, у Игуменарији, и из димњачког канала, кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, озбиљне и опасне девијације у том делу манастира, захватио је кровну конструкцију.

Преко тавана повезаних објеката проширио се све док није стао на празном простору између Белог конака и Пирга (куле) Светог Саве.

Пожар је уништио комплетне објекте, инфраструктуру и начино велику посредну штету уништењем манастирских магацина. У једном дану стихија је однела плод труда и рада читавих генерација.

Најстарија ствар, писали су раније медији, која је изгорела и највећи губитак био је један антиминс (литургијско платно на којем су представљена страдања Христова и полагање у гроб, које се полаже на часну трапезу, у олтару Цркве) из 14. века. затим двадесетак икона из, углавном 17. и 18. века, а изгорела је и свима нама позната композиција Паје Јовановића "Крунисање цара Душана".

У крипти Саборног Храма Васкрсења Христовог у Подгорици одржано је молитвено сећање на блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија под називом "Ђедо", у организацији Митрополије црногорско-приморске, Црквене општине Подгорица и Српског певачког друштва "Светосавник".

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије на почетку се присетио старе јелинске мудрости која човечију срећу повезује са његовим крајем.

- Ако му је крај добар, онда се за тога човека може рећи да је био срећан - рекао је митрополит Јоаникије. Према његовим речима, блаженопочовши митрополит Амфилохије целог живота носио је крст и обасјавала га је светлост васкрсења.

- Зато је и његова сахрана личила на васкрсење. Дочекао га је Васкрсли Христос у његовој смрти и то је била његова коначна победа - рекао је митрополит Јоаникије. Он је додао да је митрополит Амфилохије био борац, динамична личност и велики покретач, а Његошеви стихови посвећени Карађорђу /"диже народ, крсти земљу"/ могу се односити и на њега. 
- Оно што га је стално покретало била је непосустала будност, огроман труд, визија за реалност, прошлост и будућност народа. Осим њега, то је покретало и велики број његових саслужитеља и сарадника - рекао је митрополит Јоаникије.