У Хиландару 4. марта 2004. године велики пожар уништио је више од половине комплекса манастира у зидинама. Изгорели су манастирски конаци из периода од 14. до 19. века и 4 параклиса (мале унутрашње цркве).

Пожар је избио на југо-западној страни, у Игуменарији, и из димњачког канала, кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, озбиљне и опасне девијације у том делу манастира, захватио је кровну конструкцију.

Преко тавана повезаних објеката проширио се све док није стао на празном простору између Белог конака и Пирга (куле) Светог Саве.

Пожар је уништио комплетне објекте, инфраструктуру и начино велику посредну штету уништењем манастирских магацина. У једном дану стихија је однела плод труда и рада читавих генерација.

Најстарија ствар, писали су раније медији, која је изгорела и највећи губитак био је један антиминс (литургијско платно на којем су представљена страдања Христова и полагање у гроб, које се полаже на часну трапезу, у олтару Цркве) из 14. века. затим двадесетак икона из, углавном 17. и 18. века, а изгорела је и свима нама позната композиција Паје Јовановића "Крунисање цара Душана".