Јуче и данас

У знак сећања на 7. октобар када је у Првом балканском рату 2. пешадијски пук "Књаз Михаило" и део моравске дивизије почео одбрану отаџбине, припадници Треће бригаде Копнне војске обележавају Дан јединице.
Припадници Треће бригаде Копнене воjске обележавају дан јединице-7. октобар, у знак сећања на тај датум када је у Првом балканском рату 2. пешадијски пук "Књаз Михаило" и део моравске дивизије почео одбрану отаџбине.
Пук "Књаз Михаило" учествовао је у Кумановској, Прилепској и Битољској битки, а у Другом балканском рату, у Брегалничкој битки, када је због енергичности, силине и непробојности одбране, од противника добио епитет "гвоздени".
У Првом светском рату учествује у Церској битки, а његовом трећем команданту, пуковнику Миливоју Стојановићу, композитор Станислав Бинички посветио је композицију "Марш на Дрину".
Приликом повлачења српске војске преко Албаније штитио је одступницу, 1916. године учествовао је у битки на Горничеву, а 1918. активно учествовао у ослобођењу Ниша.
"Гвоздени пук", како су забелижили хроничари, био је једна од најспособнијих јединица српске војске коју је тадашња Врховна команда користила у пресудним биткама.

Библиотека Матице српске је, поводом 80 година од рођења књижевника Милорада Павића, отворила изложбу "Четврт века Хазарског речника", која ће трајати до 28. октобра.
Поставком су обухваћена издања "Хазарског речника", избор из критика и фотографије аутора. У пратећем каталогу изложбе дат је хронолошки попис 44 библиографске јединице, као и 22 одломка из текстова који су, поводом "Хазарског речника", објављени на страним језицима и на српском.
Изложби је прикључена књига "Вештачки младеж", сa компакт диском, коју је Издавачки центар Матице српске у едицији "Матица" објавио поводом 80 година живота Павића.
Прозаиста, песник, драмски писац и историчар књижевности Павић рођен је 15. октобра 1929. године у Београду. Познат је као писац нелинеарне, интерактивне прозе, а "Хазарски речник", роман-лексикон који му је донео светску славу, ласкаву титулу Шехерезаде 20. века и бројна књижевна признања, објавио је у београдској Просвети 1984. године.

Замишљена да промовише домаћу драму и комаде наше стварности, "Звездара театар" обележава четврт века постојања, уз 65 премијера, које је видело милион и двеста хиљада гледалаца.
Пре 25 година, у Улици Милана Ракића, отворен је Звездара театар. Прва представа, "Мрешћење шарана", у рекордном времену је постала хит као и већина наредних комада због којих је Звездара најпознатије булеварско позориште у региону.
Звездара театар је за 25 година од оснивања извео 65 премијерних представа које је гледало 1,2 милиона људи, истакао је данас управник тог позоришта Душан Ковачевић.
"У животу једног позоришта 25 година је прва младост, то су године када се утемељују репертоар и карактер. Звездара је једно од најпосећенијих београдских позоришта, више од 70 посто прихода остварујемо на благајни, играјући и озбиљне комаде и водвиље", рекао је Ковачевић на конференцији за новинаре.
Датум прве премијере "Мрешћење шарана" - 8. октобар биће свечано обележен промоцијом монографије о првих четврт века овог театра, коју је приредио Феликс Пашић. Ковачевић је најавио да ће том приликом глумци, редитељи и други позоришни посленици говорити о историјату Звездара театра, а биће приказан и докуменатарац Дарка Бајића, са инсертима из најпопуларнијих представа.

Зашто су деца српске петооктобарске револуције спокојна? Неко ће рећи да то није ни била револуција, па не може да се примени фраза о чедоморству. Упињаће се да докажу да деце уопште нема јер су револуционари били импотентни. Други ће, опет, да тврде како је после 5. октобра 2000. боље без обзира на то како називали тај догађај. И то је тачно.
Оно што је највећи проблем са којим се суочава било ко у намери да сумира девет демократских година јесте лоцирање циља према коме данас иде Србија. У тих девет година једина константа су опомињући, депримирајући, морално разарајући, вредносно обогаљени антиподи сучељавања политичких порука и животне свакодневице; биће боље - све је горе, обећање - лаж, струка - подобност, поштење - корупција, лојалност - превара, закон - рупа, слобода - репресија, организовани криминал - политички интерес, опозиција - власт, власт - опозиција, опозиција… Могло би ово у недоглед.
И у свему томе изгубио се човек. Онај, како га обичавамо називати, мали и просечни. Комшија, продавац на пијаци, колега на послу, сапатник у статистичком просеку, ситни преварант који не сме дете да погледа у очи плашећи се да не сазна како га храни и школује, или један од хиљада на српским бувљацима који је присиљен да дотакне дно иако име више знања или школе од оних који му поручују да гласа за њих, или радник који очајан и синдикално напуштен одсеца прст, или лопов који се у затвору правда како га је судија ојадио а он украо тек симболичан део у односу на оне који су то легално учинили у процесу приватизације…

Спортско друштво Партизан слави 64. рођендан. Спортско друштво Партизан основано је 4. октобра 1945. године у Београду под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан.
СД Партизан данас је асоцијација 25 клубова у исто толико спортова, међу којима су најупспешнији фудбалски, ватерполо и кошаркашки клуб.
Међу првим секцијама су фудбалска и атлетска, а од 1946. делују и секције за кошарку, шах, одбојку, тенис, смучање и пливање. Следеће године, 1947, основане су секције за бициклизам, бокс, хокеј на леду, стони тенис и мотоциклизам.
Последње су организоване секције за рвање, џудо, дизање тегова, ватерполо, стрељаштво, куглање, веслање, скокове у воду и рукомет.
Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају, осим припадника ЈНА, грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе.
На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

На стратишту у Јајинцима, представници Владе, Скупштине града, Савеза бораца, преживелих логораша, Војске Србије и први пут у последњих 65 година представника Немачке, положили су венце уз војне почасти. На овом месту током четири ратне године, брутално је убијено више од 80.000 родољуба.
"Држава Србија одлучно одбацује сваки облик историјског ревизионизма, релативизацију злочина почињених током Другог светског рата као и сваки облик неонацизма, неофашизма и мржње према припадницима других народа и вероисповести", рекао је министар рада и социјалне политике Расим Љајић је у Спомен парку "Јајинци".
Министар је рекао да у Србији неће бити омогућено деловање екстремистичким организацијама и групама које су неодговорним понашањем нанели огромну штету својој домовини и њеном угледу у свету.
Љајић је поручио да "Србија сваком свом грађанину гарантује потпуну сигурност и равоправност и свако ко буде покушао да то наруши биће најстроже санкционисан".

На данашњи дан, пре 85 година, Радио Београд се огласио у етру као прва радио станица на Балкану. Експериментални програм емитован је први пут 1. октобра 1924. године, из радиотелеграфске станице у Раковици. Данас Радио Београд емитује четири програма, на три мреже предајника.
На свечаности тим поводом у просторијама Радио Београда, уз богат програм, говорило се о пређеном путу од 1. октобра 1924. године из Раковице и улози у развоју радија у Београду и Србији. Прва емисија "Пробни концерт" кренула је 19. септембра 1924. године и због постигнутог успеха, поновљена је седам дана касније. Тај први "радио концерт" имао је добар публицитет у штампи, која је забележила да су се оба концерта "добро чула на већем растојању".
После тог успеха, добијено је одобрење да се од 1. октобра 1924. године, уторком, четвртком и суботом, емитује програм у којем су "давани концерти, берзански извештаји и остале новости". Организацију музичког дела програма преузела је дирекција Београдске опере.  Први звуци Радио Београда на таласној дужини 455 метара, под данашњим именом Радио Београд, чули су се 24. марта 1929. године.

У трновском селу Дејчићи пре два дана су пронађени и ексхумирани посмртни остаци брачног пара Ненада и Маре Васић које су припадници Армије БиХ ликвидирали на кућном прагу у јуну 1992. године, када су на свиреп начин убили још око 128 цивила, међу којима је био и 18-месечни Милун Тешановић. У крвавом походу, осмишљеном у главама чланова тадашњег муслиманског ратног председништва, које је деловало у Трнову, ликвидиран је и православни свештеник, запаљена црква и све српске куће. За ове злочине још увек нико није одговарао.
„Тужилаштво БиХ поседује релевантне доказе о злочинима који су извршени над српским цивилима, женама, старцима и децом, али оптужница нема ни после скоро 18 година. Тужилац Весна Илић, која води ’случај Трново’, очигледно, чека да умру сви сведоци, како се никада не би сазнало ни име монструма који је могао да убија и новорођенчад. Начин на који је ликвидирана већина жртава је, такође, познат, јер је обављен увиђај одмах пошто је контролу над Трновом 1993. године преузела Војска Републике Српске.

Поводом обележавања осамнаест година од погибије народног хероја Милана Тепића начелник општине Козарска Дубица Нино Јауз са сарадницима посетио је породицу Тепић и положило цвеће на спомен-обележје страдалог мајора.
На данашњи дан 1991. године мајор тадашње ЈНА Милан Тепић нашао се у централном складишту убојних средстава у селу Беденику у близини Бјеловара, где је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских војника који су опколили бјеловарску касарну.
"Мајор Милан Тепић је, бранећи своју државу и свој народа, учинио херојско дело због чега је проглашен за хероја. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, у ваздух је дигао себе и војно складиште касарне", подсетио је Јауз у изјави новинарима и додао да је мајор Тепић пример "великог срца и храбрости", на које сви требају да буду поносни.
На породичну гробницу Тепића у селу Комленац цвеће су положили и делегације Општинске борачке организације Козарска Дубица и Партије демократског прогреса.

Животни пут Оливере Лазаревић (1373-1444), најмлађе кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице годинама је био прекривен велом тајне. У литератури се спомињала тек у малим одељцима у радовима који се баве средњовековном епохом или породицом Лазаревић. Први пут код нас биће објављена монографија о овој жени, која је била жртва за спас свог народа и отаџбине после Косовске битке, у којој су сабрана малтене сва досадашња знања о њој.
Издавач Фонд „Принцеза Оливера“ је са много ентузијазма и љубави приступио реализацији овог пројекта. До краја недеље као производ појавиће се лепо урађена и опремљена књига „Принцеза Оливера: Заборовљена српска кнегиња“, чији је аутор Никола Гиљен, а коаутори Оливера Шарановић и Соња Јовићевић Јов. Баршунасте корице и кутија, обложене свиленкастим платном на коме је пренет мотив богате пластичне декорације Моравске школе стварају посебан утисак и напросто терају читаоца да „зарони“ у српску средњовековну историју. Паралелно са издањем на нашем језику, штампаном у 1.000 примерака, биће објављено по 500 примерака на руском и енглеском.