Папа Грегорије XIII је одлуку о промени календара донео у време када је Јулијански календар у односу на нови прорачун астрономске године заостајао 10 дана па је једноставно наредио да се та разлика уклони и да се, уместо 4. октобра, упише 15. октобар 1582. године. Према прорачуну који је разлог "грегоријанске реформе", јулијанска година дужа је од природне године за 14 минута и 14 секунди па се сваких 128 година "накупи" по један дан. Грегоријанска година дужа је од природне године за 26 секунди па зато сваке 3.323. године треба додати један дан.
Тачност овог и даље званичног календара довео је у питање београдски професор небеске механике Милутин Миланковић који је свој прорачун направио имајући у виду елипсасту путању Земље око Сунца. Према Миланковићевом календару, одступање од природне године износи само две секунде. Предлог за увођење досад најтачнијег научног календарског решења покренуле су православне цркве на Сабору у Цариграду 1923. године, а главни иницијатори су били Српска православна црква, коју је представљао патријарх Гаврило Дожић, и професор Миланковић. Међутим, преовладало је мишљење да астрономска наука не може да буде искључиви разлог за промене и да би ново решење за прецизније рачунање времена могло да буде разлог за ново одвајање цркава, па Миланковићев календар, иако званично признат као најтачнији, никада није примењен.
Математика и астрономија су за цркву од периферног значаја, тврде и данас представници православних цркава које су задржале календар Јулија Цезара из 46. године пре нове ере, без обзира на разлику од 13 дана насталу током векова због нетачног прорачуна за сваку астрономнску сунчеву годину. Православни народи и верници који се, поштујући традицију својих цркава, припремају да 14. јануара, према званичном Грегоријанском календару, обележе јулијански 1. јануар и празник светог Василија Великог, сагласни су да за славље нису пресудне разлике космичке природе настале током векова.
Многе православне цркве, међу којима грчка, румунска и бугарска, прихватиле су Грегоријански календар због веће тачности, али су остале у сагласју са сестринским православним црквама у прослави Васкрса и свих празника везаних за Васкресење Христово, изражавајући тиме своју доследност у поштовању православне хришћанске догме.
Према јевнађељима, Христос је разапет у време јеврејске Пасхе, а васкрсао је после Пасхе па, према томе, не постоји бољи оријентир који је важио све краја 16. века, односно усвајања Грегоријанског календара, кажу православни теолози. Православни, како истичу, жале што су Католичка црква и све протестантске цркве то занемариле и прекршиле одлуке Првог васељенског сабора и праксу древне цркве према којој се Васкрс не може славити у време Пасхе "ако се држимо Новог завета и хришћанства". Питање прославе Васкрса посебно је осетљиво и ту се тачно знају пропозиције и поштују природна и црквена правила. То значи да се Васкрс слави прве недеље после пуног месеца и после пролећне равнодневнице али и, обавезно, после јеврејске Пасхе, истичу православне цркве уједињене у ставу око Васкрса, празника од суштинске важности за хрисћанску веру.
У СПЦ кажу да је промена календара озбиљан посао који се може обавити само на васељенском нивоу што се и показало у православним црквама које преласком на Грегоријански календар произвеле проблем раскола. Грчка православна црква је прихватила нови календар 1924. године, а последица је појава старокалендараца који су се исте године одвојили од званичне цркве и који и данас имају своју паралелну цркву, свог архиепископа, јерархију и око милион верника.
Могућност раскола изнео је у изјави Тањуг протојереј-ставрофор Радомир Поповић који каже да је "не треба заборавити на 150 милиона православних Руса и шта би се десило кад би међу њима настао раскол". Према његовом мишљењу, сличан проблем би могла имати и СПЦ са епархијама и православним верницима у бившим републикама који би се, врло вероватно, определили за стари календар јер је у овом тренутку тешко замислити да би Срби у Хрватској, а посебно у Далмацији, прихватили да, због разних околности, славе Божић заједно с католицима. Старокалендарци су проблем и Бугарској и у Румунији а разлози практичне природе појавили би се и у Јерусалимској патријаршији јер је Јерусалим центар у којем се о празницима срећу милиони верника, па би прихватање јединственог календара отворило додатан проблем. Овакве разлоге су васељенском патријарху својевремено изнели и потврдили српски патријарх Герман и руски Алексије, па Цариград засад уважава то објашњење. Питање календара је једно од важних које треба припремити и за нови васељенски сабор па је ова тема дотакнута и на недавно одржаном припремном свеправославном сабору Шамбезију. Реформе свакако нису искључене, али на свеправославном нивоу и уз поштовање православног канона.
Танјуг