Авиони тог типа конструисани су са оштрим угловима, који представљају скуп кривина од којих се одбијају радарски зраци, а захваљујући сачињеним специјалним композитним материјалима утичу да се летилица не може регистровати на радару.
Процедуром пре борбеног лета Ф-117А прецизно се утврђују локације радара и убацују се у компјутер који се зове „Елвира, господарица ноћи”, а он потом одређује маршруту лета.
„Срби су очигледно успели да надмудре „Елвиру”. Јер три ноћи пре судбоносног лета Ф-117А авиони 'стелт' летели су практично истом маршутом... Срби су сваки дан померали радаре, а укључивали их само на кратко, тек колико је потребно да се сниме маршруте авиона који долазе, али не довољно да би их открио авион НАТО за детектовање”, писао је њујоршки лист „Њузвик” јула 1999. године.
Њујоршки лист наводи да је четврте ноћи, док је Ф-117А бацао бомбе на циљ недалеко од Београда, отвор за избацивање пројектила на авиону на српским радарима почео да шљашти, тако да су Срби брзо испалили ракете и погодили циљ.
Рушење мита о „невидљивом” извео је 3. дивизион 250. бригаде Противваздушне одбране, који су авион оборили 27. марта у 20.42 сати, захваљујући способности јединице, исправној техници и „малој техничкој иновацији”. Бригадом је командовао пуковник Золтан Дани.
„Ноћни соко” пао је у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са две ракете типа „нева”.
Ф-117А је опремљен са два „џенерал електрик Ф404” турбо мотора и четворостепеном контролом лета, носи различито наоружање, има савремени навигациони систем интегрисан у дигитални пане у кабини, која појачава ефикасност мисије.
Цена тог авиона, по намени - ловца, којег је од 1982. до 1990. године производила америчка компанија „Локид”, износила је 45 милиона долара.
Авион је дугачак 20,3 метара, висок 3,8 метара са распоном крила од 13,3 метара, а постиже максималну високо наџвучну брзину од 0,9 маха.
Танјуг