Овогодишње заједничко славље Васкрса (4. априла) је прилика за све хришћанске цркве да дубље размисле о садржају и значењу тог празника и могућности јединственог обележавања, јер разлике међу њима нису суштинске природе, изјавио је данас београдски надбискуп Станислав Хочевар, додајући да Запад не треба да заборави на Бога, а Исток на потребе човечанства.
У интервјуу Танјугу, Хочевар је рекао да те разлике нису теолошке и да, наглашавајући сличности и занемарујући спољне разлике у обредима, хришћани имају разлога за заједничко славље и сведочење вере "у време глобализације када се читав свет уједињује".
Синергија источног и западног хришћанства
У време када постоји опасност да се преко веома снажних медија да предност економији, техници, материји и да се у други план стави човек, његова личност, духовност и моралне вредности, хришћани, рекао је надбискуп, имају посебну одговорност да Исусовим начином омогуће превазилажење тешких историјских терета, подељености, мржње, неразумевања дајући тако прилог помирењу и сарадњи.
"Том синергијом, заједничком енергијом свих хришћана, истом вољом и љубављу може се помоћи данашњем свету у проблемима", нагласио је Хочевар.
Према његовим речима, потпуна синергија источног хришћанства, које јако наглашава духовну и мистичну димензију, и западног хришћанства које наглашава социјалну димензију, стварање социјалних фондова за помоћ онима којима је она потребна, довела би до тога да Запад, бавећи се социјалним активностима, не заборави на Бога, а да Исток, служећи Богу не заборави на потребе човечанства које је Бог створио.
"Заједнички циљ је савршенство у Исусу Христу за читаво човечанство", закључио је он.
Исти садржај светих тајни код православних и католика
Говорећи о разликама у датуму прославе Ускрса, о обавези коју је сачувао православни Исток да никада празник не слави истовремено са јеврејском пасхом и осталим хришћанским црквама које не искључују могућност паралелног славља са Јеврејима, Хочевар је објаснио да православни тиме наглашавају теолошки дисконтинуитет Старог и Новог завета и да "Васкрсење Господа нашега Исуса Христа није само понављање и имитација старог васкрса или пасхе".
"Остали хришћани, сем православних, желе да кажу да у Старом завету постоји припрема на Нови завет" и да у старозаветној пасхи "има позитивних елемената, антрополошких и социолошких који нам помажу да дубље схватимо њен значај. Сви ми верујемо у Пресвету Тројицу - у Бога, Оца, Створитеља, Сина Божијег, Богочовека откупитеља и у трећу божанску личност Духа Светога, верујемо да се Исус родио као човек који је страдао и умро на крсту и трећи дан васкрсао, да је основао цркву која има у себи ту спасењску снагу", подсетио је београдски надбискуп нагласивши да је "потпуно исти садржај светих тајни код православних и католика".
"Разлика је у менталитету и сензибилитету, јер је Исток јаче наклоњен симболима и обредима, а западни човек је више конкретан, практичан и не жели много тих вањских обреда", указао је Хочевар и додао је да је основа свега тумачење Божије речи при чему Католичка црква наглашава и рационалну и социјалну димензију.
Католици не морају бити робови историје
Коментаришући изјаву патријарха српског Иринеја који је рекао да нема препрека да поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XVI посети Србију, Хочевар је рекао да "ту постоји много димензија и подпитања".
Он је указао да патријарх Иринеј није послао званични позив светом оцу, већ је после избора, као патријарх, рекао јавно свима да је дошло време да свети отац дође у Србију поводом 1700. годишњице Миланског едикта, јер је то прилика да сви хришћани Истока и Запада прославе слободу коју су примиле од цара Константина, рођеног 280. године у Нишу.
"Његова светост је врло одговорно позвао не толико директно светог оца, колико све становнике Србије, православне и остале, нагласивши да је дошло време да размислимо, да кренемо путем дијалога. Јасно је да је у том његовом одређеном ставу на неки начин укључен и позив светом оцу, али то није био изричит позив", рекао је Хочевар.
Према речима надбискупа, до тога треба да дође и за Србију би било спасоносно да прими светог оца заједно са католицима који већ тако дуго с правом очекују свог поглавара.
"Зашто би баш католици морали бити на неки начин робови историје и подносити већинску замисао да није дошло време", рекао је надбискуп.
Католици имају право на посету свог поглавара јер, како је рекао, ако Србију посећују они који су је бомбардовали, који су начинили толико зла, зашто не би могао свети отац да посвети своје вернике.
"Ми католици смо уједно врло свесни да је свуда потребан један историјски развој, напредак и сви знамо да ова посета треба да унапреди сарадњу, синергију и једну нову будућност па се слажемо да до те посете не треба да дође пре 2013. године", рекао је београдски надбискуп.
"Било би логично да тај позив упути држава, наравно и католици, јер је то наш поглавар, али и Српска православна црква, јер је она већинска црква на тлу Србије где се родио је цар Константин", нагласио је он.
Католичка црква има у виду и убиства цара Константина
Надбискуп је подсетио на значај личности цара Константина кога СПЦ и неке друге хришћанске цркве славе као свеца, док Католичка црква само његову мајку свету Јелену.
Објаснивши да Католичка црква има у виду значај цара Константина за целокупно хришћанство, али и многа убиства које је починио и која се не слажу са Јеванђелском поруком.
"Тиме се не брише његова изванредно велика историјска улога, а ни иницијатива СПЦ да се у Нишу сретну сви хришћански, пре свега православни и католички поглавари", закључио је Хочевар нагласивши да би Европа и свет требало да учине све да дође до прославе и сусрета у Нишу.
РТВ
Ауторска права Радио Оаза 2026