– Они који су делове милешевске ризнице видели у давним временима, током 16. и 17. века, и о томе сачували писане доказе углавном су сагласни да такве златне и сребрне предмете нису видели на другим местима. И млетачки и немачки путописци и дипломате, како записаше, нису могли а да не примете у Милешеви златне и сребрне ћивоте са светитељским моштима, сребром оковане иконе којих је било много више него што су могли претпоставити – казује Милосављевић.
А онда дођоше несреће и сеобе, после којих су се разнета блага Милешеве стопила у ризнице других духовних центара. Временом, напомиње аутор књиге, изгубљен је обавезујући кодекс по коме се морају у матични манастир враћати позајмљене или у нужди депоноване црквене драгоцености, књиге и сасуди. На несрећу, заборав је скинуо одговорност са нових епископа и игумана за предмете на којима је урезано или исписано милешевско порекло.
– У манастиру Савина код Херцег Новог чува се један крст од горског кристала из 13. века за који се верује да је припадао Светом Сави, једини из тог времена, са делом манастирске ризнице и библиотеке из Милешеве у време Велике сеобе пренет у Савину. У Београду се чува позлаћена чаша коју је, уз посвету, средином 16. века Милешеви поклонио руски цар Иван Грозни. Плаштаница извезена златним и сребрним нитима, поклон знаменитог румунског војводе манастиру у 16. веку, сада је у Загребу, у музеју Српске православне митрополије. Мноштво књига из милешевске библиотеке је распродато и налази се у библиотекама Санкт Петербурга, Венеције, Берлина, Беча. У овој трговини, да се зна истина, предњачио је Вук Караџић, па се, рецимо, библиотека у Берлину зове „Вукова збирка рукописних књига“. Милешевско порекло неких рукописа непобитно је потврђено – наводи Милосављевић.
Нада да би се милешевске вредности могле вратити манастиру још није сасвим замрла.
– Српска православна црква би могла да покрене иницијативу да се предмети за које постоје документована сазнања да су припадали Милешеви врате у ризницу овог манастира. Ако то није могуће кад је реч о вредностима расутим по европским центрима, онда макар може из манастира у окружењу и ближих градова – поручује наш саговорник.
Бранко Пејовић, Политика