Легенде о чудотворној моћи
– Овде сам 31 годину свештеник и знам да већ више од сто година извор Свете Петке слови као извор чудотворне воде која помаже болеснима. Највише сам слушао од оних који овде долазе да помаже код очних болести. Има доста људи који су ми сведочили да им је вода помогла, хвале га и верници и неверници, а ја немам разлога да сумњам. Доста житеља Железника не пију другу воду осим воде са извора Свете Петке – каже Драган Анђелић, протојереј ставрофор цркве у Железнику посвећене Светом краљу Стефану Дечанском. Он је освештао пре више од десет година овај извор, али долази да одржи литургију кад год га грађани позову.
– Пре свега лечи вера у Бога јер вода помаже само искреним и правим верницима. Света Петка је била чудотворка и исцелитељка, веровати у њу и њене моћи је пут који води до здравља и благостања – каже отац Драган.
Једна од легенди каже да је некада овуда пролазио пут који је Остружницу повезивао са Београдом. Богати и угледни трговац чија је кћерка јединица била слепа од рођења често је дете водио код неког престоничког лекара не би ли прогледала. Једном су застали крај извора да предахну, умили се и попили мало воде. Девојка је заспала и када се пробудила, почела је да плаче, кроз сузе је рекла да види светлост. Девојчин отац уредио је извор и поставио мермерну икону Свете Петке у знак захвалности.
У православном свету има доста лековитих извора којима се обично дају имена Свете Петке, (чувен је извор у Грчкој код Ларисе где се окупља неколико хиљада верника) па тако и овом, у Железнику који се помиње и у црквеним списима из 16. века. У Београду има још два лековита извора посвећена Светој Петки, један је на Калемегдану, а други у Раковици, недалеко од манастира где је сахрањен блаженопочивши патријарх Павле.
Испуњава аманет
О извору у Железнику брине се Драган Јанковић који је овде почео да долази осамдесетих година прошлог века, још док је радио у фабрици „Лола”. На извору је нашао смирење после саобраћајног удеса, а ту је упознао и покојног Миливоја Којића, деда Мику, који је почетком седамдесетих година прошлог века обновио тада запуштени извор са својим друговима ловцима и поставио мермерну плочу на којој  пише: „Подигнуто 1872. Обновљено 1973. Грађани добровољним радом. Инвестирао и три лета радио Којић Б. Миливоје из Железника.”
–Када сам почео да долазим о вери нисам пуно знао, само оно основно колико су ме укућани научили. Временом сам почео да читам јеванђеља и да редовно постим. Данас, хвала господу Богу, живим у молитви и посту – каже Драган Јанковић.
Он се већ годинама свакодневно стара о извору, испуњавајући тако и аманет који му је оставио деда Мика. Дође сваког дана, запали свеће и кандила, брине се о иконостасу којег је направио са својим пријатељима, а показује нам и захвалницу од Центра за незбринуту децу из Сремчице којем поклања дарове које доносе ходочасници молећи се за своју децу – дечју гардеробу, чарапе, разне стварчице, играчке, али и брашно, уље, пешкире, кошуље...
И он нам прича о чудима, каже да долазе и верници других исповести који немају децу, помиње пример човека из инвалидских колица који је почео да хода.У последње време, каже, сваког дана понеко дође, из Београда, Србије, Европе...
– Моја велика жеља је да се овде направи капела како би се људи молили, и да се асфалтира ових неколико стотина метара пута како би се олакшао прилаз месту, јер ходочасника је све више – каже Драган Јанковић.
Многи који дођу, пожеле да се врате поново, па је шумски извор који подсећа на црвку под отвореним небом због бројних икона и кандила добио своје сталне посетиоце који трагају за вером и надом.
У плану градња капеле
Извор Свете Петке и земљиште око њега на којем би, према плановима, требало да се изгради капела нису у црквеном власништву. Свештеник Бранислав Стојковић на чијој парохији се налази извор очекује да ће се у разговору са власницима наћи договор, тим више што постоји добра воља једног нашег Србина из Канаде, родом из Железника, да донира изградњу капеле и откупи два-три ара земље за те намене. Архитекта Љубиша Крстић израдио је пројекат капеле који је благосиљао блаженопочивши патријарх Павле, а једну верзију капеле пројектовали су верници.
Благослов патријарха Павла
На извор је долазио и покојни патријарх Павле и благосиљао га, а био је и редован гост оближње цркве Светог краља Стефана Дечанског. Готово по правилу, долазио је овде два пута годишње. Свештеник Драган Анђелић каже да ће црква спремно, са обновљеним иконостасом, дочекати 24. новембар, крсну славу Светог Мрату када се очекује и долазак Његове светости патријарха Иринеја.
Црква у Железнику започета је 1905. године, када је освећен темељ, а завршена је већ наредне године захваљујући великој донацији ктиторке Катарине Јовановић из Београда која је то учинила за покој душе својих предака, пореклом из Железника. У крипти храма налази се и њена породична гробница.
У Србији има само три храма посвећена Стефану Дечанском, оцу цара Душана: манастир Високи Дечани је његова задужбина, а поред цркве у Железнику постоји и једна у Вилову у Бачкој, као и једна у Америци која носи његово име.
Драгољуб Стевановић, Политика