Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

На данашњи дан пре 87 година умро је Алекса Шантић, песник и један од најпознатијих представника новије лирике.
Највећи део свог живота је провео у родном Мостару. Живео је у трговачкој породици у којој нису имали разумевања за његов таленат. После завршетка трговачке школе у Трсту и Љубљани вратио се у родни Мостар. Његов живот је послужио као основа за романтизовану филмску биографију „Мој брат Алекса", у којој је главну улогу тумачио београдски глумац Бранислав Лечић.
У његовом песничком стасавању највише утицаја су имали песници Војислав Илић и Јован Јовановић-Змај, а од страних песника најважнији утицај је имао Хеинрих Хеине, кога је и преводио са немачког језика.
Своју највећу песничку зрелост Шантић достиже између 1905. и 1910. године када су и настале његове најлепше пјесме. То је време бурних друштвених промена у Босни и Херцеговини, у којима Шантић активно учествује. Шантићева поезија пуна је снажних емоција и љубавне туге. Она показују песника снажне емоције, елегичног тона и мелодичног израза, који је остварио низ песама дубоке инспирације и доживљеног тона. У љубавним песмама најчешћи мотив је чежња.
Шантићевева поезија је базирана на веродостојном искуству у стварном животу.

Познати песник је умро 2. фебруара 1924. године у родном Мостару од, тада неизлечиве болести, туберкулозе.
Ову биографију завршавам стиховима непознатог песника који се надовезују на Шантићеву песму "Емина":
Умро стари пјесник,
Умрла Емина
Остала је тужна
Башта од јасмина
Разбио се ибрик
Увенуло цвијеће
Пјесма о Емини
Никад умријет' неће

РТРС