Свети Сава је подизао бројне манастире у Србији, помагао је манастире у Светој Земљи, на Синају, Грчкој, Бугарској, пуно је путовао, писао, подизао болнице и школе, мирио завађене и уносио мир међу балканске народе, радио је на добро свију, због чега је и био поштован од свих. Колико је рад Светог Саве саставни део српског народа може се видети и по томе што многа деца носе његово име, реке, планине такође, пуно му је песама испевано и оно најважније, оставио је узор како треба живети и волети. У бројним народним песмама се, поред осталог, каже: „Србин има своју крсну славу, Србин има свога оца Саву.“ Типици које је написао и данас су у употреби, његове речи и данас се цитирају у разним приликама, а верници који посећују бројне цркве по свету које је походио и данас бивају са радошћу дочекивани, јер су наследници Светог Саве.
По повратку са пута из Свете Земље разболео се и упокојио у Трнову у Бугарској 1236. године а тело му је било пренето у манастир Милешеву, где и данас на зиду може да се види једна од најлепших фресака посвећена Светом Сави. Турци су, схвативши какав и колики значај има Свети Сава за српски народ његово тело донели у Београд и спалили на Врачару 1595. године, али је то још више учврстило народну веру.
Свети Сава и данас упућује којим путем треба ићи у животу, како се кроз веру у Бога живи овоземаљски живот, учи и данас богољубљу, братољубљу и човекољубљу. 
Љиљана Синђелић Николић, МРС