Верници Српске православне цркве 27. јануара прослављају Светог Саву, свог првог архиепископа, тога дана је школска слава, одржавају се академије, духовне вечери посвећене овом изузетном човеку.
Српски народ је изнедрио бројне велике људе, владаре, светитеље, научнике, уметнике али је изнад свих њих Свети Сава. У чему је његов значај? Живео је јеванђелски угледавши се на Господа Исуса Христа, успео је прво себе да преобрази а онда да буде узор другима, све оно што је радио, цео живот свој посветио је Богу и народу.
Свети Сава је био син великог српског жупана Стефана Немање и звао се Растко. Рођен је 1169. године и још као дечачић опчињен Божијом науком бежи са очевог двора, одлази на Свету Гору и замонашује се. Забележено је да је живео монашки скромно, да је мало јело, да се пуно молио, да је свима помагао, једном речју, оставивши блага и задовољства овога света тежио је ка небеском. За својим сином на Свету Гору убрзо одлази и његов отац, српски жупан Стефан, који добија монашко име Симеон. Њих двојица, отац и син, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије III предао Србима у власништво и отада је Хиландар за српски народ извор духовности, просвете и културе. Савиним устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.
Свети Сава је подизао бројне манастире у Србији, помагао је манастире у Светој Земљи, на Синају, Грчкој, Бугарској, пуно је путовао, писао, подизао болнице и школе, мирио завађене и уносио мир међу балканске народе, радио је на добро свију, због чега је и био поштован од свих. Колико је рад Светог Саве саставни део српског народа може се видети и по томе што многа деца носе његово име, реке, планине такође, пуно му је песама испевано и оно најважније, оставио је узор како треба живети и волети. У бројним народним песмама се, поред осталог, каже: „Србин има своју крсну славу, Србин има свога оца Саву.“ Типици које је написао и данас су у употреби, његове речи и данас се цитирају у разним приликама, а верници који посећују бројне цркве по свету које је походио и данас бивају са радошћу дочекивани, јер су наследници Светог Саве.
По повратку са пута из Свете Земље разболео се и упокојио у Трнову у Бугарској 1236. године а тело му је било пренето у манастир Милешеву, где и данас на зиду може да се види једна од најлепших фресака посвећена Светом Сави. Турци су, схвативши какав и колики значај има Свети Сава за српски народ његово тело донели у Београд и спалили на Врачару 1595. године, али је то још више учврстило народну веру.
Свети Сава и данас упућује којим путем треба ићи у животу, како се кроз веру у Бога живи овоземаљски живот, учи и данас богољубљу, братољубљу и човекољубљу.
Љиљана Синђелић Николић, МРС
Ауторска права Радио Оаза 2026