Јуче и данас

Дилема ко контролише ситуацију на Косову, присутна је практично од преласка овог дела Србије под међународну управу, пре скоро 12 година. Ништа у овом смислу није разјашњено ни након једностраног проглашења независности и формирања такозваних „демократских“ органа власти, пре нешто више од три године. У скорије време ова дилема се актуелизује неким крупним догађајима, чији су одрази између осталих и фарса са избором председника Косова и афере у ЕУЛЕКСУ.
У такозваној „најмлађој европској држави“ данас постоји неколико „прстенова моћи“ - ЕУЛЕКС, мисија ЕУ, УНМИК, мисија Уједињених нација, КФОР, војна мисија, Влада  и председник Косова. Постоји и више међународних агенција и организација, аутономних у свом деловању. Но, и поред те силне концентрације моћних и утицајних фактора, стање у многим областима је скоро хаотично. Носиоци власти и поменути центри моћи очигледно владају ситуацијом онолико колико им дозволи владалац из прикрајка, који се уствари више и не труди да се сакрије.
ЕУЛЕКС, мисија ЕУ, преузела је крајем 2008. године од УНМИК-а бригу о функционисању најважнијих полуга власти на Косову и Метохији, правосуђа, полиције и царина. Под ова три сегмента, непосредно или посредно, може се подвести практично комплетно функционисање органа и институција самопрокламоване државе. ЕУЛЕКС је, дакле, врховни ауторитет и најодговорнији за све што се догађа на Косову и Метохији.

У чувеној фирентинској цркви Санта Кроче свечано је отворена изложба копија фресака из српских средњовековних манастира. Одабрано је тридесетак фресака које су под заштитом Унеска. Санта Кроче највећа је фрањевачка базилика на свету, а у њој су сахрањени Микеланђело, Галилеј, Макијавели, Росини.
Базилика Санта Кроче украшена је Ђотовим фрескама, а он их је стварао чак сто година после српских уметника. Српско фреско-сликарство средњег века врхунац је византијског сликарства, сматра професор Валентино Паче, са Универзитета уметности у Риму.
"Добро је што ће ову изложбу видети и Фирентинци, како би схватили да уметност не станује само у Фиренци, него и у Србији", каже Паче.
Изложба "Србија-земља фресака" до сада је била у седам европских градова, али долазак у Фиренцу посебан је изазов.
Гордана Пламенац, директорка Туристичке организације Србије, каже да је дивно што налазимо своје место у Фиренци, у велелепној цркви Санта Кроче и што нашим фрескама будимо толико интересовање.
Осим као промоција, ова изложба је још једна потврда да смо по уметничким вредностима истински део Европе.
Владета Јанковић, амбасадор Србије у Ватикану, каже да, када се види на лицу места овакво интересовање, јачег разлога за организовање изложбе нема.

На месту некадашњег усташког логора смрти у Јасеновцу одржана је комеморација жртвама и годишњица пробоја последњих затвореника тог логора. Комеморацији присуствују највиши хрватски државни званичници, са председником Ивом Јосиповићем на челу.
Осим Јосиповића, комеморацији пред криптом споменика "Камени цвет", присуствовали су и премијерка Јадранка Косор, шеф Сабора Лука Бебић, као и бивши затвореник логора Стево Ђурђевић.
"За злочин у Јасеновцу нема оправдања, он се не сме заборавити, умањити нити заташкати", рекао је председник Хрватске Иво Јосиповић. Додао је да већина Хрвата никада није прихватила нацистичку идеологију нити усташки режим и да су заједно са Србима, Ромима, Јеврејима и осталима успели да се одупру злу.
"Управо зато важно је да данас градимо мостове, да разговарамо са другим земљама, да разговарамо са нашим пријатељима, да видимо која је то истина која нас може повезати, која од ове регије може учинити регију мира", поручио је Јосиповић.
Хрватска премијерка Јадранка Косор рекла је у Јасеновцу да се после Другог светског рата мислило да се зло из тог концентрационог логора не може поновити, али да су се деведесетих година, како је рекла, "догодили Вуковар и Сребреница".

На више локација у Београду од данас па до 19. априла одржаваће се манифестација "Дани Београда".
Током четири дана, публика ће моћи да обиђе занимљиве изложбе, одслуша концерте укључујући и ауторски концерт Зорана Ерића као и међународни фестивал харфе, али и да учествује на Београдском Маратону - једном од централих програма манифестације.
"Дани Београда се са различитим културним, спортским и туристичким програмима обележавају од 2002. године, у знак сећања на два значајна датума у историји града", рекла је раније помоћница градоначелника Татјана Пашић најављујући манифестацију.
"Словенско име Београд први пут је поменуто 16. априла 878. године у писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису, док је 19. априла 1867. године последњи турски командант Али Риза-паша симболично предао кључеве града Кнезу Михаилу на Калемегдану чиме је, после готово тровековне окупације, Београд поново постао српски град", објаснила је Пашићева.
У оквиру манифестације јуче су додељене Награде Београда најзаслужнијим суграђанима, а уручење ће бити организовано 19. априла.
Због кризе и скромних финансијских могућности организатори су ове године одлучили да пруже шансу младим талентима да се представе, али су навели да су сви програми бесплатни.

РТС

Све хришћанске цркве које ове године 24. априла истовремено прослављају празник Васкрсења Христовог обележиће 17. априла Цветну недељу, успомену на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим, последњу недељу пред почетак његових страдања.
Празничне службе у славу Спаситеља, који је, према предању, свесно ишао у сусрет страдањима, биће служене у свим хришћанским храмовима, а седмица која следи и претходи празнику Васкресња је недеље страдања у православљу, Страсна или Страдална недеља.
Са недељом страдања истичу и последњи дани васкршњег поста који је у православљу нешто дужи и строжији.
Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.
На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана (слава) сину Давидову".
Улазак Исуса Христа у Јерусалим назива се и царским - "Ево Цар твој иде теби кротак".

Пре 67, током Другог светског рата, Београд је бомбардовала "савезничка" авијација. Наводни циљ био је уништење војних и привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију.
Према сећању очевидаца та недеља16. април, први дан православног Васкрса, освануо је као леп, пролећни дан, тако да су улице и храмови били пуни људи. Небо изнад града изненада је прекрио велики број авиона Б17 и Б24 познатијих као „летеће тврђаве”. Будући су они и раније прелетали Србију на свом путу према Румунији где су бомбардовали нафтне платформе, у почетку нико није обраћао велику пажњу. Али, овога пута њихова мета био је Београд. У нападу је учествовало на стотине бомбардера, а тог првог дана напада на Београд бачено је скоро две хиљаде тона бомби. Да није било никакве селекције циљева говори податак да су  "теписи" бомби широко захватали стамбене четврти, разарале болнице, дечје домове, школе, цркве, чак и логор Старо сајмиште, где је смрт нашло 60 логораша. Тог и наредног дана страдала су и читава стамбена насеља у којима није било војних циљева. Сматра се да је у бомбардовањима 16. и 17. априла погинуло око 1.500 Београђана и рањено око две хиљаде становника српске престонице, тако да је, по последицама, оно било једнако погубно као и нацистичко из 1941. године.

Црногорска краљевска династија Петровић имаће статус званично признате династије, на основу Предлога закона који је утврдила Влада Црне Горе.
Тим законским предлогом, како је навео саветник премијера Срђан Спаић, историјски и морално је рехабилитована династија Петровић која је збачена са престола 1918. године, мимо Устава Краљевине Црне Горе.
Спаић је објаснио да ће потомци династије Петровић по мушкој линији и њихове супруге званично добити статус наследника династије Петровић.
Представник потомака династије Петровић, како је објаснио Спаић, имаће право да употребљавају хералдичке симболе династије Петровић-Његош.
Предлогом закона је, такође, регулисано питање оснивања и рада Фондације Петровић-Његош, а средства Фондације биће обезбеђена државним буџетом Црне Горе, у износу од преко четири милиона евра.
Потомцима династије Петровић, на основу законског предлога, биће уступљена на трајно коришћење кућа и земљиште краља Николе у Његушима, а на Цетињу ће за њихове потребе бити подигнута резиденција површине 300 квадратних метара и уз њу ће бити дато земљиште површине до 5.000 квадратних метара.

Пола сата после фаталног судара са ледником, осморица младића појурила су из салона прве класе на палубу. „Одсвираћемо нешто да им поправимо расположење”,  довикнуо је један од њих док је вода већ продирала у кабине треће класе брода „Титаник”.
Књига о музичарима које је ућуткао ледени океан објављена је недавно, непосредно пред 99. годишњицу највећег поморске катастрофе у историји, која се обележава данас, да додатно расветли причу о којој се ни после скоро читавог века не зна све.
У мирној прохладној ноћи без ветра и месечине, 14. на 15. април 1912, на првој пловидби од Саутемптона у Енглеској до Њујорка, тада највећи путнички пароброд „Титаник” налетео је усред Атлантика на ледени брег који му је озбиљно оштетио труп. Од 2.223 путника и чланова посаде преживело је мање од трећине – 706.
Списак путника на сајту encyclopedia-titanicа.org могуће је претражити по неколико основа, али једна категорија не даје резултате – „још увек живи”. Мелвина Ди, последња преживела путница, која је као двомесечна беба спасена у чамцу, умрла је 2009. у Енглеској у 97. години.

Небо је тамно, другови, веома тамно. А земља плавичаста као велики балон, изванредна слика – одговарао је Јуриј Гагарин људима који су му журили у сусрет у крају у ком се спустио после свог подвига.
Данас је тачно 50 година откако се 27-годишњи пилот совјетског ваздухопловства, родом из сиромашне породице из Смоленске области, отиснуо у капсули „Восток” (исток) и ушао у историју као први човек који је дотакнуо звезде.
О њему се сада зна и оно што је доскора било запечаћено као најстрожа тајна. Да развеју упорне гласине о томе како је убијен по налогу параноичних совјетских вођа, власти су недавно, уочи 50. годишњице подвига, скинуле ознаку тајности са свих 700 страница документа. Објављени су резултати истраге владине комисије крајем шездесетих година прошлог века који показују да је пао највероватније због наглог маневра који је извео да би избегао метеоролошки балон.
Скроман млади човек очаравајућег осмеха био је висок само 158 цм, што је била предност у кабини „Востока”. Кренуо је на космодром у Бајконуру слагавши супругу, с којом је имао две ћерке, да ће полетети неколико дана касније. Био је свестан да је велика вероватноћа да се можда неће ни вратити.
У првом интервјуу за западне медије његова ћерка Елена Гагарина, која је тада имала две године, објашњава како је очева мисија заувек променила живот породице.

Општина Нови Београд обележиће данас 63 године постојања свечаном академијом у палати „Ушће”, а у име јубилеја током целог месеца биће одржане бројне манифестације под називом „Априлски дани у Београду”.
На свечаној академији поводом обележавања јубилеја становницима те општине, који су дали посебан допринос развоју и животу Новог Београда биће уручене захвалнице, док ће у палати „Србија” бити отворена изложба Омладинске радне акције 1941-1981. године.
У оквиру обележавања јубилеја, током априла и маја, биће одржан крос Новог Београда, новобеoградски кошаркашки турнир, сајам књига и бајкерска трка.
Камен темељац за изградњу Новог Београда постављен је 11. априла 1948. године и већина објеката у том делу града изграђена је кроз омладинске радне акције, са више од 200.000 учесника из целе некадашње Југославије, док је општина званично формирана 1952.
Нови Београд је високоурбана општина са више од 200 солитера, 600 великих објеката, а према попису из 2002. године, у тој општини живи 236.000 становника.
Тајуг