Изабран међу 2.200 пилота из целе Русије, прошао је захтевне тестове физичке и психичке снаге, јер нико није имао тачну представу шта би могло да се догоди човеку у свемиру.
– Кандидати су били затворени у комору без прозора 21 дан, а температура је варирала од минус 50 до преко 50 степени Целзијусових – испричала је Елена Гагарина за Би-Би-Си.
Само два дана пред лет сазнао је да је изабран.
– Мој отац је изузетно брзо реаговао у тешким ситуацијама и мислим да је то на крају био пресудан фактор – каже Гагаринова ћерка.
Истог јутра за лет се спремао и Герман Титов. Обојица су тог 12. априла 1961. појели свемирски доручак (кобасице, џем од боровница, кафа), прошли тестове и обукли скафандере, али је Титов у 5.30 добио поруку да се врати у опсерваторију.
Неки кажу да је избор пао на Гагарина између осталог и због сиромашног порекла и недаћа које је преживео у детињству (за време рата брат и сестра су му послати у логор у Пољској).
Летелица „Восток” је летела брзином од 27.400 км на сат, а на највишој тачки био је изнад нивоа мора 327 км.
Веза са Гагарином одржавала се преко краткоталасних пријемника, а помоћу радиометријског и телевизијског система вршена су посматрања космонаута током лета. У 9.22 стигла је порука: „Лет тече нормално. Осећам се добро”.
У 10.15 јавио се изнад Африке радио-телеграмом који је гласио: „Лет тече нормално. Стање без тежине подносим добро”. Током 108 минута путовања око Земље прешао је изнад совјетских република, Тихог океана, Магелановог мореуза, Атлантика и Африке. Био је то велики тријумф за СССР и пораз хладноратовског ривала САД.
Ипак, лет није протекао глатко како се говорило у првим извештајима. Током повратка капсула умало није експлодирала. Каблови који су повезивали два дела летелице нису се раздвојили како је планирано и спољни слој капсуле почео је да гори. Гагарин се десетак минута тресао, скоро изгубивши свест, али је успео да искочи на висини од седам километара и падобраном се безбедно спустио на тло. Тај податак се држао у тајности пуна четири месеца.
Одмах је добио титулу националног хероја, али је стекао и светску популарност, путујући по свету да пронесе славу достигнућа СССР-а. Дочекивали су га као хероја у Чешкој, Бугарској, Финској, Великој Британији, на Куби, у Бразилу, Канади, Мађарској, Индији…
Изгледа да је терет славе и константне пажње био већи од оног који је трпео током припрема. Због статуса националног хероја било му је забрањено да опет лети у свемир. Причало се да је волео да попије. Посветио се обуци космонаута и уписао се на престижни Жуковски институт за аеронаутички инжењеринг.
Непуних седам година пошто је постао први човек у космосу, 28. марта 1968. погинуо је на рутинском лету у „мигу 15”. Изгубио је контролу над летелицом и зарио се у шуму североисточно од Москве. Посмртни остаци налазе се у зидинама Кремља.
У доскора поверљивом материјалу крила се и тајна о Гагариновим последњим речима пред полетање у свемир, а односиле су се на залихе хране коју је носио:
„Главно је да има довољно кобасице – уз месечину”.
Ј. Каваја
„Политика” о „хероју из Смоленске”
„Пажња, пажња, раде све станице Совјетског Савеза. Предајемо саопштење о првом у свету лету човека у космичко пространство.” Речи које је спикер Радио Москве изговорио свечаним гласом у 10 сати пренео је и дописник „Политике” Предраг Вуковић. Наш лист је 13. априла на насловној страни објавио велики текст под насловом „Први човек у космосу”. Детаљан извештај прелио се на 2. и 3. страну, а „Политика” је и наредних дана исцрпно извештавала о великом успеху совјетске науке која је грабила напред „корацима од седам миља”, хероју из Смоленске, реаговањима из света.
Дописник Миро Радојчић јавио се из Њујорка: „Научници су одмах похвалили достигнуће совјетских колега, док су се политичари резигнирано придружили честитању, растужени меланхоличном мишљу да Америка вероватно неће извести овај подвиг пре краја године”.
Шта је први космонаут могао да види
На Интернету ће данас премијерно бити приказан филм
„Прва орбита” који покушава да дочара шта је Гагарин могао да види, јер не постоји снимак шта је тачно видео кроз отворе капсуле. На тонски запис његових опсервација сада је придодат видео-снимак високе резолуције који је реализован са Међународне свемирске станице. „Када спојите слике оног што је заиста могао да види са узбуђењем и подрхтавањем у његовом гласу, заиста је запањујуће”, казао је за Би-Би-Си редитељ и историчар свемира др Крис Рајли.
Иза камере стајао је Италијан Паоло Несполи, астронаут Европске свемирске агенције који се тренутно налази на свемирској станици.
Несполи и његове колеге астронаути снимали су сваки пут када би станица прелазила преко предела на Земљи које је Гагарин могао да осмотри.

Политика