Међутим, стање у овим, али и свим другим областима, јасно указује да се ЕУЛЕКС никада озбиљно није позабавио јачањем ових институција. За свако озбиљније искушење или проблем, са којим ова мисија није имала снаге да се суочи, прављена је одступница кроз излизалу фразу да је ЕУЛЕКС само техничка мисија, са веома ограниченим мандатом. Због толиког понављања ове неистине, и сами челници мисије ЕУ, почели су да је прихватају као истину и да се уљуљкују у неодговорност.
Аналитичари и у самој Европској унији, потврђују оно што зна иоле бољи познавалац ситуације на Косову и Метохији. ЕУЛЕКС је прескуп, кошта годишње око стотину милиона евра, а оличење је неспособности и инертности, које су кулминирале обелодањивањем извештаја Дика Мартија. ЕУЛЕКС је тада захватила права паника јер је прозван да нешто предузме. Да ствари буду још горе, Мисија се сусреће и са веома озбиљњим аферама, па је тако пре неколико дана покренут поступак против људи из најближег окружења њеног шефа.
ЕУЛЕКС дакле не контролише ситуацију, а још је мање у стању да то чини УНМИК. Од некад бројне и свеобухватне мисије УН, остали су само делићи, које приштинске власти игноришу и упорно гуше. Ситуацију на Космету, дакле, не контролишу ни једна од две мисије - Европске уније и Уједињених нација.
У последње три године, најмоћније западне земље пре свих, здушно су се трудиле да изграде имиџ власти самопрокламоване државе и назначе их као потпуно самосталне у доношењу одлука и вођењу такозване државе. Све је  међутим, веома брзо показало потпуну супротност и однос снага у којем неко са стране косовским Албанцима одређује каква ће им бити Скупштина, Влада и ко ће им бити председник. У припреми последњих парламентарних избора на Косову, дипломатски представници САД и Велике Британије, имали су веома активну улогу, одређивали су ко би могао а ко не да се нађе на изборним листама, изборе проглашавали демократским и тамо где је излазност била 140 одсто. А онда тек склепану косовску Владу и парламентарну већину, уздрмала је афера око избора председника, која је претила да све врати на почетак и Косово уведе у нову нестабилност. Ситуација се смирила на тај начин што је амерички амбасадор Кристофер Дел, већ добро посвађаним лидерима парламентарне већине, казао ко ће бити нови предаседник Косова. И одлучио је да то буде потпуно анонимна и аполитична особа. Овако је бар за неко време решена криза власти у самопрокламованој држави, а и дилема са почетка ове приче, ко је на врху пирамиде моћи. Мало је, међутим, оних који би тврдили да у томе, у ситуацији каква је данас на Косову и Метохији и имајући у виду положај српског народа, има нечег много лошег. Јер, многима из садашњих владајућих гарнитура у Приштини, Срби немају разлога да верују.
Вукомир Петрић, МРС