Парастосу и освштању Спомен крста, који је изграђен од гранита и високог три метра, осим учесника марша присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић.
Масовно страдање Возућана током прошлог рата догодило између 10. и 24. септембра 1995. године, када је из 30 насеља родни крај напустило 1 920 српских породица са 7 680 чланова, бежећи од злочина муслиманских војника и муџахедина из састава Трећег корпуса тадашње Армије БиХ.
Према подацима Удружења породица несталих лица у Добоју, на ширем озренско-возућком простору током прошлог рата нестало је 459 српских бораца и цивила. Ексхумацијом и асанацијом терена пронађена су 282 тела, међу којима је било 40 без глава, а још се трага за 177 лица.
Из Удружења наводе да имају доказе да су припадници Армије БиХ и Комисија за тражење несталих лица Федерације БиХ, чији је тадашњи председник био Амор Машовић, ради прикривања злочина с озренско-возућког простора изместили 12 масовних гробница са 138 скелета, међу којима је највећа у насељу Кучице код Завидовића, са 64 тела.
Удружење ратних заробљеника "Вијенац, Возућа и остали" са седиштем у Добоју је 30. јануара 1999. године поднело тужбу Хашком суду са изјавама преживелих српских логораша, докуменатима, фотографијама и видео записима о постојању логора и злочинима муслиманских војика и муџахедима из састава Армије БиХ, због чега су хашки истражитељи крајем 1999. и почетком 2000. године посетили ово и остала удружења у Добоју.
Од тада до данас Удружење ратних заробљеника "Вијенац, Возућа и остали" од Хашког суда, као и од Суда и Тужилаштва БиХ није добило било какву повратну информацију, ниту је покренут иједан поступак у вези са тим случајем.

СРНА