Изложбу о Тесли у чикашком Музеју науке и индустрије, највећој установи овог типа у свету, за десетак дана је протеклог јула видело више од 30.000 посетилаца.
Сталну музејску поставку у Београду и ове године ће видети око 25.000 људи, пре свега младих који долазе у овај храм са свих страна света.
Упоредо је музеј, без прекида рада, протеклих година реконструисан, а посебна пажња је поклоњена планској и систематској заштити Теслине заоставштине. Оформљен је и засебан заштитарско-радни блок који је прошлог петка представљен јавности.
У њему су специјално дизајниране коморе и у њих је већ пребачен велики део Теслине заоставштине. Различити материјали (хартија, фотографије, стаклене плоче, текстил, хемикалије, инструменти, предмети и друго) диктирали су потребу да сваки од њих буде чуван у тим коморама под засебним, оптималним микроклиматским условима.
Да би се одговорило на тај сложени заштитарски изазов, у музеју је развијен посебан уређај који у коморама обезбеђује потребне микроклиматске услове, а срце тог уређаја је Теслина модификована ваздушна пумпа (вентилатор), изум који није ни заштитио патентом.
Током давне 1983. и 1984. имао сам задовољство да се у музеју срећем с професором др Вељком Кораћем, који се дужности директора прихватио 5. децембра 1952. године, када је Музеј Николе Тесле основан одлуком владе ФНРЈ. Професор је говорио да музејски фонд треба сачувати по сваку цену и да ће доћи време када ће музеј засветлети светским сјајем.
Током три деценије руковођења музејом, др Кораћ је од разних насртаја одбранио музејске фондове, укључујући и сложено надмудривање с најмоћнијих тајним службама из времена хладног рата. Колико је то прегнуће било важно, показано је ових дана, пошто светски сјај Музеја Николе Тесле, у шта је био уверен Кораћ, постаје стварност.
Слободан Кљакић, Политика