Тако је у граду Миру живео сиромашан човек који је имао три ћерке али како није имао мираз не могаше да их уда. Свети Никола је једне ноћи, да то нико не види, у чарапу ставио новац и оставио у кући тог човека. Поновио је то још два пута, како би и остале ћерке биле удате. Касније су људи овај догађај прихватили као причу о Деда Мразу, који уочи Божића оставља поклоне укућанима.
Због његове тврде вере и побожног живота постао је архиепископ мирликијски. Био је чак и у тамници, у време када је цар Диоклецијан прогноио хришћане. Али га то није спречило да настави да проповеда, верујући да је Господ тај који човеку одређује пут и помаже му на том путу. Његова тврда вера и непоколебив карактер виде се и по томе, што је на првом Васељенском сабору у Никеји, када се расправљало о Аријевом погрешном тумачењу веру, чак ошамарио Арија.
За живот Светог Николе везана су и бројна чуда о којима се и данас прича. Једна од њих је да је на мору предсказао олују а онда измолио Бога да се разиђу облаци, да киша и ветрови престану, што се и десило. Зато га данас морепловци и путници широм света поштују и прослављају као свог заштитника.

У Италији је такође Свети Никола веома поштован а према једној причи, када је у граду Миру завладала глад Никола се обратио у сну једном трговцу, Италијану који је имао много жита, и замолио га да одвезе брод пун жита у Миро и да ће му за то платити три златника. Трговац тако и учини и спасе становнике од глади.

Умро је у дубокој старости 19. децембра 345. године.

Данас су се зато Срби на Светим литургијама а затим и у својим домовима како они који славе тако и њихови гости сетили Светог Николу, одајући му поштовање због његовог честитог живота, испуњеног добрим делима и љубављу.
Љиљана Синђелић Николић, МРС